<article>"Savet je dao svoje konačno zeleno svetlo za uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, novog instrumenta za podršku reformama povezanih sa EU i ekonomskog rasta u regionu", navodi se u saopštenju Saveta EU. Instrument predstavlja finansijski stub Plana rasta za zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komisija. Njime se pokriva period od 2024. do 2027. godine, a očekuje se da će se u tom periodu obezbediti do dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana. Glavni cilj instrumenta je da podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno tržište EU i društveno -ekonomsku konvergenciju sa EU. Instrument će podržati niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava. Kako bi dobili podršku u okviru instrumenta, svi partneri u regionu moraju da pripreme reformske agende i navedu reforme koje planiraju da preduzmu kako bi ostvarili ciljeve iz instrumenta.    Kako se napominje, partneri sa Zapadnog Balkana moraće i da razmisle o tome kako se očekuje da mere uključene u reformske agende doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.   Zemlje članice EU imaće ključnu ulogu u odobravanju reformskih agendi korisnika i, po potrebi, njihovih izmena i dopuna. Podrška u okviru instrumenta biće obezbeđena kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan u formi grantova i kredita, za investicije koje podupiru reformske agende, kao što su ulaganja u infrastrukturne projekte (tri milijarde evra), kao i kroz kredite koji će direktno biti isplaćeni budžetima partnera sa Zapadnog Balkana za ubrzanje rasta zasnovanog na ključnim socio-ekonomskim reformama (tri milijarde evra). Kako se objašnjava u saopštenju Saveta EU,  isplate će se vršiti dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim reformskim agendama. Tamo gde, dodaje se, preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može da odluči da obustavi oslobađanje sredstava. Kao opšti preduslovi za dobijanje podrške EU u okviru instrumenta navodi se da partneri nastave da podržavaju i poštuju efikasne demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantuju poštovanje ljudska prava, uključujući prava pripadnika manjina. Za Beograd i Prištinu kao dodatan preduslov navodi se da se konstruktivno angažuju "sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima" u normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih svojih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga, i da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa. Da bi se povećala transparentnost, partneri sa Zapadnog Balkana moraće da uspostave veb portal za objavljivanje ažurnih podataka o krajnjim primaocima koji su ukupno primili više od 50.000 evra u periodu od četiri godine u okviru ovog programa. Uredba o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan sada će biti potpisana i objavljena u Službenom listu EU, nakon čega će narednog dana stupiti na snagu.   Kada stupi na snagu, partneri sa Zapadnog Balkana biće pozvani da podnesu svoje reformske agende Evropskoj komisiji i izlože socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje planiraju da preduzmu u periodu od 2024. do 2027. godine. Predsedništvo Saveta EU i Evropski parlament postigli su 4. aprila privremeni sporazum o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je potom krajem aprila odobrio i Evropski parlament.<h2>Portparolka Evropske komisije: Prva isplata iz Instrumenta za Zapadni Balkan moguća pre leta</h2>Prva isplata u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, nudi šest milijardi evra dodatne finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine, mogla bi da bude izvršena do leta izjavila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero."Ako sve bude kako treba, nadamo se da ćemo, manje-više, moći da izvršimo prvu uplatu do leta. Biće indikativnih izdvajanja na osnovu BDP i stanovništva naših partnerskih zemalja", rekla je Pisonero na brifingu za novinare u Briselu.Ona je na pitanje Tanjuga na koliku bi finansijsku pomoć Srbija mogla da računa u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan u naredne četiri godine, navela da za sada može da kaže da će važan preduslov u slučaju Beograda i Prištine biti napredak u okviru njhovih obaveza u vezi sa normalizacijom odnosa. Pisonero je dodala da partneri sa Zapadnog Balkana pripremaju reformske agende kako bi mogli da pristupe finansijskim sredstvima iz Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan."Očekujemo da naši partneri dostave komisiji reformske agende kada uredba stupi na snagu", rekla je Pisonero i dodala da će reformske agende morati da proceni Evropska komisija, nakon konsultacija sa državama članicama EU.Pisonero je pozdravila odluku Saveta EU da da konačno zeleno svetlo za uredbu kojom se podržava Plan rasta za Zapadni Balkan i naglasila da će taj plan, vredan šest milijardi evra, pomoći da se ubrzaju neke od prednosti budućeg pristupanja EU, povezivanjem i otvaranjem određenih oblasti jedinstvenog tržišta za partnere sa Zapadnog Balkana. Ona je dodala da je naredni korak da Belgija kao predsedavajuća Savetu EU i Evropski parlament potpišu uredbu, a onda će ona biti objavljena u Službenom listu EU.Izvor: Tanjug</article>

"Savet je dao svoje konačno zeleno svetlo za uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, novog instrumenta za podršku reformama povezanih sa EU i ekonomskog rasta u regionu", navodi se u saopštenju Saveta EU. 	
Instrument predstavlja finansijski stub Plana rasta za zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komisija.&nbsp;
Njime se pokriva period od 2024. do 2027. godine, a očekuje se da će se u tom periodu obezbediti do dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana.&nbsp;
Glavni cilj instrumenta je da podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno tržište EU i društveno -ekonomsku konvergenciju sa EU. 	
Instrument će podržati niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava.&nbsp;
Kako bi dobili podršku u okviru instrumenta, svi partneri u regionu moraju da pripreme reformske agende i navedu reforme koje planiraju da preduzmu kako bi ostvarili ciljeve iz instrumenta. &nbsp;	&nbsp;
Kako se napominje, partneri sa Zapadnog Balkana moraće i da razmisle o tome kako se očekuje da mere uključene u reformske agende doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. &nbsp;	
Zemlje članice EU imaće ključnu ulogu u odobravanju reformskih agendi korisnika i, po potrebi, njihovih izmena i dopuna. 	
Podrška u okviru instrumenta biće obezbeđena kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan u formi grantova i kredita, za investicije koje podupiru reformske agende, kao što su ulaganja u infrastrukturne projekte (tri milijarde evra), kao i kroz kredite koji će direktno biti isplaćeni budžetima partnera sa Zapadnog Balkana za ubrzanje rasta zasnovanog na ključnim socio-ekonomskim reformama (tri milijarde evra). 	
Kako se objašnjava u saopštenju Saveta EU, &nbsp;isplate će se vršiti dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim reformskim agendama. 	
Tamo gde, dodaje se, preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može da odluči da obustavi oslobađanje sredstava. 	
Kao opšti preduslovi za dobijanje podrške EU u okviru instrumenta navodi se da partneri nastave da podržavaju i poštuju efikasne demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantuju poštovanje ljudska prava, uključujući prava pripadnika manjina. 	
Za Beograd i Prištinu kao dodatan preduslov navodi se da se konstruktivno angažuju "sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima" u normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih svojih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga, i da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa. 	
Da bi se povećala transparentnost, partneri sa Zapadnog Balkana moraće da uspostave veb portal za objavljivanje ažurnih podataka o krajnjim primaocima koji su ukupno primili više od 50.000 evra u periodu od četiri godine u okviru ovog programa. 	
Uredba o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan sada će biti potpisana i objavljena u Službenom listu EU, nakon čega će narednog dana stupiti na snagu. &nbsp;	
Kada stupi na snagu, partneri sa Zapadnog Balkana biće pozvani da podnesu svoje reformske agende Evropskoj komisiji i izlože socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje planiraju da preduzmu u periodu od 2024. do 2027. godine. 	
Predsedništvo Saveta EU i Evropski parlament postigli su 4. aprila privremeni sporazum o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je potom krajem aprila odobrio i Evropski parlament.
<h2>Portparolka Evropske komisije: Prva isplata iz Instrumenta za Zapadni Balkan moguća pre leta</h2>
Prva isplata u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, nudi šest milijardi evra dodatne finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine, mogla bi da bude izvršena do leta izjavila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero.
"Ako sve bude kako treba, nadamo se da ćemo, manje-više, moći da izvršimo prvu uplatu do leta. Biće indikativnih izdvajanja na osnovu BDP i stanovništva naših partnerskih zemalja", rekla je Pisonero na brifingu za novinare u Briselu.
Ona je na pitanje Tanjuga na koliku bi finansijsku pomoć Srbija mogla da računa u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan u naredne četiri godine, navela da za sada može da kaže da će važan preduslov u slučaju Beograda i Prištine biti napredak u okviru njhovih obaveza u vezi sa normalizacijom odnosa.&nbsp;
Pisonero je dodala da partneri sa Zapadnog Balkana pripremaju reformske agende kako bi mogli da pristupe finansijskim sredstvima iz Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan.
"Očekujemo da naši partneri dostave komisiji reformske agende kada uredba stupi na snagu", rekla je Pisonero i dodala da će reformske agende morati da proceni Evropska komisija, nakon konsultacija sa državama članicama EU.
Pisonero je pozdravila odluku Saveta EU da da konačno zeleno svetlo za uredbu kojom se podržava Plan rasta za Zapadni Balkan i naglasila da će taj plan, vredan šest milijardi evra, pomoći da se ubrzaju neke od prednosti budućeg pristupanja EU, povezivanjem i otvaranjem određenih oblasti jedinstvenog tržišta za partnere sa Zapadnog Balkana.&nbsp;
Ona je dodala da je naredni korak da Belgija kao predsedavajuća Savetu EU i Evropski parlament potpišu uredbu, a onda će ona biti objavljena u Službenom listu EU.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zapadni Balkan

Savet EU dao zeleno svetlo za Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Savet EU dao zeleno svetlo za Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan

Tagovi: