Ona je istakla da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/besplatan-ulaz-povodom-medunarodnog-dana-muzeja-narodni-muzej-izlaze-miroslavljevo-jevandelje">Miroslavljevo jevanđelje</a>, koje se čuva u Narodnom muzeju, važno jer svedoči o jednom izuzetnom periodu naše istorije.&nbsp; "Nastalo je tokom poslednjih decenija 12. veka i po svojoj prirodi predstavlja rukopisnu, booslužbenu knjigu i predstalja jedan izuzetan predmet koji svedoči o našoj istoriji, prošlosti, kulturi i umetnosti. Na osnovu Miroslavljevog jevanđelja možemo videti kako se zapravo odvijala kultura našeg naroda u tom periodu", reka ja je Đurđević.&nbsp; Ona je govoreći o specifičnostima Miroslavljevog jevanđelja istakla da sadrži 181 list i da je ilustrovan minijaturama.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231129171140_25aa5ebd41dbd2ca934167a1dcbe9420a779d97d77e2866372bb3b1116847ec9.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231129171140_25aa5ebd41dbd2ca934167a1dcbe9420a779d97d77e2866372bb3b1116847ec9" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt=" Miroslavljevo Jevanđelje"> <figcaption>Miroslavljevo Jevanđelje. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  "<a href="https://insajder.net/prenosimo/poziv-unesku-da-preporuci-eksperte-konsultante-za-konzervaciju-miroslavljevog-jevandelja">Miroslavljevo Jevanđelje</a> sadrži 296 minijatura, one se dele po svojoj prirodi na zastavice i inicijale i smatra se da je autor tih minijatura bio Gligorije Dijak. Zahvaljujući njegovom komentaru na kraju Miroslavljevog jevanđelja znamo da je ova bogoslužbena knjiga porudžbina humskog kneza Miroslava", objasnila je Đorđević.&nbsp; Prema njenim rečima 166. list te knjige se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu u Rusiji i sporazumom između Rusije i Srbije, potpisanim 19. oktobra 2019. godine u Beogradu, tokom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, potvrđeno je vraćanje tog lista Srbiji, a ta kulturna razmena će biti realizovana u najskorijem periodu. Đorđević je predočila da se 166. list u Rusiji takođe čuva u posebnim uslovima i da mu je posvećena adekvatna pažnja.&nbsp; "Možemo reći da od trenutka kada je vladika Porfirije Uspenski boravio u hilandarskoj riznici i video Miroslavljevo jevanđelje 1845. godine i uzeo taj list, koji je kasnije proneo glas o lepoti tog rukopisa", obrazložila je Đorđević.&nbsp; Ona je predočila da je, od kada je Miroslavljevo jevanđelje stiglo u Narodni muzej 1945. godine, pokazana izrazita svest o važnosti čuvanja te rukopisne knjige.&nbsp; "Ono se čuva u određenoj mikroklimi, kontrolisana je vlaga, temperatura i izloženost svetlosti, jer je to rukopis koji je nastao na pergametu koji je napravljen od jagnjeće kože", dodala je Đorđević.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220701120752_979fae589438de01f231155fcc3f18bfaed953d75ea5c88f185af6e36e6f3811.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20220701120752_979fae589438de01f231155fcc3f18bfaed953d75ea5c88f185af6e36e6f3811" data-rendition-name="original" width="1280" height="960" loading="lazy" alt="Miroslavljevo jevanđelje"> <figcaption>Miroslavljevo jevanđelje. Foto: Đorđe Stakić, CC BY 3.0, via Wikimedia Commons</figcaption> </figure>  Govoreći o procesu restauracije i stabilizacije Miroslavljevog jevanđelja Đorđević je rekla da je Narodna biblioteka učestvovala u procesu restauracije i da predlaže mere zaštite za čuvanje i izlaganje tog rukopisa.&nbsp; Miroslavljevo jevanđelje je digitalizovano, dodala je Đorđević, ukazavši da je taj vid čuvanja veoma važan jer zapravo doprinosi rasprostranjivanju značaja i važnosti Miroslavljevog jevanđelja.&nbsp; Upitana pod kojim uslovima će danas posetioci moći da vide Miroslavljevo jevanđelje, Đorđević je odgovorila da će prostorija u kojoj se nalazi biti posebno obezbeđena, da će posetioci moći da ulaze u malim grupama do četiri osobe i da je fotografisanje i snimanje strogo zabranjeno.&nbsp; Narodni muzej je danas za posetioce otvoren od 12 do 22 sata i ulaz je besplatan. Izvor: FoNet &nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Miroslavljevo jevanđelje u Narodnom muzeju, ulaz besplatan

Gost #TrećaSmena je Miloš Balać, producent i reditelj.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dzh46osw1lnI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder

Miloš Balać - od Novaka Đokovića do princa Harija | Umrežavanje | Treća smena

Svo to prikupljeno znanje i iskustvo koristi da bi pri povratku u Beograd sa prijateljima osnovala udruženje građana Mikser, iz koga će se izroditi multidisciplinarni festival istog imena.
Žena koja ne prestaje da bude inspiracija mnogima bila je gošća #TrećaSmena - Maja Lalić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DlAByf8o7wiM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Otvaranje Mikser festivala | Maja Lalić|Treća smena

U subotu od 12:00 do 22:00 svi zainteresovani posetioci moći će da pogledaju <a href="https://insajder.net/prenosimo/poziv-unesku-da-preporuci-eksperte-konsultante-za-konzervaciju-miroslavljevog-jevandelja">Miroslavljevo jevanđelje</a>, a ulaz je besplatan.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/skupstina-usvojila-set-zakona-iz-oblasti-obrazovanja-i-kulture-i-sporazum-o-vracanju-nedostajuce-stranice-miroslavljevog-jevandelja">Miroslavljevo jevanđelje</a> je proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja 1979. godine, a od juna 2005. godine nalazi se na listi Uneska, Pamćenje sveta (Memory of the World).&nbsp;
Međunarodni dan muzeja 18. maja u Narodnom muzeju Srbije biće upotpunjen radionicama i stručnim vođenjima, koji će posetioce voditi od praistorije do modernog dobra, od božanstava i Beogradske mumije iz Starog Egipta do izuzetnih dela jugoslovenske skulpture.&nbsp;
Izvor: FoNet

Besplatan ulaz povodom Međunarodnog dana muzeja: Narodni muzej izlaže Miroslavljevo jevanđelje

Ženevski ''Strašni sud'' je Olivares proučavao osam godina, zajedno sa konzervatorom Hoseom Manuelom del Rio Karaskom, pre nego što su došli do zaključka da delo pripada Mikelanđelu.
Ova slika smatrala se izgubljenom više od 100 godina, a istraživači misle da ju je Mikelanđelo dao na poklon slikaru Alesandru Aloriju, kojem je služila kao inspiracija za oltarske slike u firentinskoj bazilici Santisima anuncijata.
Na slici se može videti Hrist, kao i druge figure sa ''Suda'' u Sikstinskoj kapeli, dok su dimenzije 96,52 sa 81,28 centimentara, prenosi Ansa.
Smatra se da je jedno od lica na slici Mikelanđelovo, ali je predstavljeno mlađe od onoga što je istoričarima umetnosti poznato.
Istraživači su istakli da je Hrist naslikan bez brade, isto kao na fresci u Sikstinskoj kapeli, a likovi su nepotpuni ili se čine skicirani.
Kako tvrdi Olivares, ovo delo ukazuje da je tehniku ulja na platnu Mikelanđelo naučio od slikara Sebastijana del Pjomba.
Detaljan opis ženevskog ''Strašnog suda'' je pronađen je u Državnom arhivu u Firenci 1792. godine, u dokumentima koji se odnose na popis nameštaja i umetničkih dela u vlasništvu firentinskog markiza Donata Guadanja.
Izvor: Tanjug

Pronađeno jedino Mikelanđelovo ulje na platnu, manja verzija ''Strašnog suda''

Teya Dora (Teodora Pavlovska, 32) večeras je nastupila druga u prvoj polufinalnoj večeri s pesmom "Ramonda". 
 
 Uz Srbiju, plasman u finale koje će biti u subotu, 11. maja, obezbedili su i Portugalija, Slovenija, Ukrajina, Litvanija, Finska, Kipar, Hrvatska, Irska i Luksembrug. 
 
 U finale ne idu Poljska, Island, Moldavija, Azerbejdžan i Australija. 
 
 Drugo polufinale <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-svedskoj-poostrene-mere-bezbednosti-tokom-pesme-evrovizije">Evrovizije</a> 2024. biće kroz dva dana, u četvrtak, 9. maja. 
 
 Direktni finalisti su Velika Britanija, Italija, Nemačka, Francuska, Španija i ovogodišnji domaćin Švedska.
Izvor: Beta&nbsp;

Predstavnica Srbije Teya Dora u finalu Evrovizije

Mona Liza je u "SaliDržavnosti", najvećoj u Luvru, prekoputa najveće slike u tom muzeju, "Svadbe u Kani" Paola Veronezea, i kraj drugih slika velikih venecijanskih majstora iz 16. veka.
Des Kars je na javnom radiju Frans Enter rekla da smatra da "Mona" Liza koja je jedna od najčuvenijih slika u svetskoj istoriji slikarstva, zaslužuje posebnu prostoriju, samo za nju.
"Nismo zadovoljni načinom na koji je izložena 'Mona Liza', pa u saradnji s Ministarstvom kulture razmišljamo o poboljšanju koje mi se čini da je neophodno", rekla je ona.
Des Kars je dodala da 80 odsto postilaca koji dođu u Luvr, a 2023. godine ih je ukupno bilo skoro devet miliona i više od 20.000 dnevno, dođe da vidi "Mona Lizu" što je pritisak na muzejsku infrastrukturu i utiče i na bezbednost posetilaca i eksponata.
Zato je broj posetilaca ograničen na 30.000 dnevno i tako će biti i tokom letošnjih Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu.
Izvor: Beta

Zbog ogromnog broja posetilaca se razmatra preseljenje Mona Lize u zasebnu salu

Oko 250 kompanija i stotine zanatlija, arhitekata i profesionalaca radilo je na tom vanrednom projektu kako bi se omogućilo ponovno otvaranje remek-dela gotske umetnosti, zakazano za 8. decembar ove godine.
Pre pet godina, 15. aprila 2019. godine džinovski požar poharao je katedralu, simbol hrišćanstva koji je uvršten u svetsku baštinu Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO). Katedrala je do tada svake godine primala 12 miliona posetilaca.
Bilo je potrebno nekoliko meseci čišćenja i sklanjanja 40.000 ugljenisanih cevi koje su okruživale katedralu pre požara, i demontiranja statua zbog restauracije.
Taj proces, prekinut za vreme epidemije korona virusa, sproveden je pod visokom stepenom bezbednosti, završen je u leto 2021. i koštao je 150 miliona evra.
Rekonstrukcija je počela u jesen 2021. godine na gradilištu katedrale gde su postavljene unutrašnje i spoljašnje skele kao i brojne radionice stolara, staklara i klesara.
Ukupan budžet za ovu fazu rekonstrukcije trebalo bi da ostane "ispod" prvobitno procenjenih 550 miliona evra.
Prikupljeno je 846 miliona evra donacija širom sveta, od kojih oko 150 miliona mora da se iskoristi za restauraciju spoljašnjih delova <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/vlada-srbije-donira-million-evra-za-obnovu-katedrale-notr-dam">katedrale</a> koji su pre požara bili oštećeni.
Unutrašnjost katedrale ponovo dobija svoj nekadašnji sjaj jer je gotovo završeno čišćenje zidova, svodova i ukrasa.
Nastavlja se zamena crno-belih kocka na podu, kompletno je obnovljena instalacija tehničkih i električnih uređaja i postavljen je novi protivpožarni sistem.
Vitraži od kojih su samo tri velike ruže iz srednjevekovnog doba, nisu oštećeni u požaru, ali su svi očišćeni.
Šest savremenih vitraža trebalo bi da bude ugrađeno do 2026. godine.
Velike orgulje bile su pošteđene od vatre, ali prekrivene olovnom prašinom. Posle čišćenja njegovih 8.000 cevi, orgulje se postavljaju ali će biti potrebno šest meseci bi ponovo bile u fuknciji.
Do leta će biti završeni bočni krovovi, restauracija podova, kao i radovi na unutrašnjem umetničkom nameštaju.
Do 2028. godine bi trebalo da bude u potpunosti <a href="https://insajder.net/prenosimo/katedrala-notr-dam-bi-uskoro-trebalo-da-bude-ponovo-otvorena">obnovljen pristup katedrali</a>, sa novi pločnikom i zelenilom.
Katedrala Notr Dam za Francuze nije samo svetski poznata srednjovekovna gotska katedrala, već srce Pariza i zdanje koje su ovekovečili književnici i deo istorije nacije.
Gradnju katedrale je započeo 1163. godine biskup Moris de Sili, a završena je skoro dva veka kasnije 1345. godine. 
 
Notr Dam je tesno povezana sa istorijom Francuza. Njena snažna zvona su se 24. avgusta 1944. godine oglasila da označe oslobađanje zemlje od nacista, a 26 godina kasnije su zvonila na sahrani lidera Pokreta otpora, generala Šarla de Gola. 
 
Katedralu je opevao pesnik Žerar de Nerval koji joj je 1832. godine posvetio pesmu "Bogorodična crkva u Parizu". Viktor Igo je godinu dana ranije napisao roman "Bogorodična crkva u Parizu", o katedrali, zvonaru Kvazimodu i romskoj plesačici Esmeraldi.
Zvona katedrale u Parizu su se između ostalog oglasila posle Kosovske bitke 1389, što nije potvrđeno kao i na 800. godišnjicu te bitke.
Izvor: Beta

Pet godina posle požara, završen deo obnove katedrale Notr Dam u Parizu

Švedski kvartet je trijumfovao na ovaj dan 1974. godine, a pesma "Vaterlo" ponovo se čula na istoimenoj stanici, takođe, nazvanoj po bici iz 1815. godine u kojoj je Napoleon doživeo poraz, preneo je AP.&nbsp;
Hor je na stanici pevao pesme putnicima koji su polazili na posao.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 75%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D3FsVeMz1F5c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Fanovi su se okupili u engleskom primorskom gradu Brajtonu, gde je takmičenje održano 1974. godine, i pevali i plesali uz pesme ABBE da bi obeležili godišnjicu.&nbsp;
ABBA je posle pobede postala najuspešniji bend koji je trijumfovao na evrovizijskom muzičkom takmičenju.&nbsp;
Grupa je prodala stotine miliona ploča širom sveta, a na osnovu njenih pesma napravljeni su mjuzikl "Mama mia" i dva filma.
Izvor: Tanjug

Fanovi obeležili 50 godina od pobede grupe ABBA na Evroviziji pesmom Vaterlo (VIDEO)

Bulajić je studirao filmsku režiju u Centro sperimentale u Rimu, gde je nakon diplomiranja 1959. godine bio asistent italijanskim rediteljima Federiku Feliniju i Vitoriju De Siki. 	
Po povratku u Jugoslaviju snimio prvi dugometražni igrani film "Vlak bez voznog reda" (1959), a usledili su "Rat" (1960) i "Uzavreli grad" (1961.), kao i ratnu epopeju "Kozara" (1962). 	
Bulajić je režirao ratni spektakl "Bitka na Neretvi" (1969), najgledaniji partizanski film, istorijski "Atentat u Sarajevu" (1975), ali i film epohe sa elementima fantastike "Čovjek koga treba ubiti" (1979). 	
Poslednje prikazano Bulajićevo ostvarenje bilo je "Libertas" (2006), o dubrovačkom književniku Marinu Držiću.
Izvor: Tanjug

Kultura