<article>"Da bih poštedeo Rumuniju krize, podnosim ostavku na mesto predsednika Rumunije. Funkciju ću napustiti u sredu, 12. februara", rekao je 65-godišnji Johanis tokom emotivnog obraćanja. Johanis je predsednik Rumunije od decembra 2014. godine. Njegov drugi petogodišnji mandat, poslednji na koji ima pravo, istekao je u decembru, ali mu je produžen pošto je <a href="https://www.insajder.net/teme/ponistavanje-predsednickih-izbora-u-rumuniji-koje-su-moguce-posledice-video">Ustavni sud poništio predsedničke izbore</a> dva dana uoči drugog kruga 8. decembra. Izbori su poništeni pošto je krajnje desni populista Kalin Đorđesku neočekivano osvojio najviše glasova u prvom krugu, posle čega su se pojavile optužbe o ruskom mešanju i izbornim nepravilnostima. Članovi nekoliko desničarskih opozicionih partija, ali i neki poslanici liberalne, reformističke Unije za spas Rumunije, podneli su parlamentu zahtev za razrešenje Johanisa sa dužnosti. Očekivalo se da taj predlog podrže i neki poslanici vladajuće koalicije. Johanis je rekao da je to "beskoristan poduhvat" jer bi funkciju svakako napustio za nekoliko meseci, posle izbora novog predsednika na majskim izborima. "To je neosnovan potez jer ja nikada, ponavljam nikada, nisam prekršio Ustav. To je štetan poduhvat jer svi gube, a niko ne dobija", kazao je Johanis. Naveo je da bi posledice njegovog razrešenja u parlamentu bile "dugotrajne i veoma negativne" za Rumuniju, članicu Evropske unije od 2007. i NATO-a od 2004. godine. "Niko od naših partnera neće razumeti zašto Rumunija smenjuje predsednika kada je proces izbora novog šefa države već počeo", dodao je Johanis. Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 4. maj, a ako niko od kandidata ne dobije više od 50 odsto glasova, drugi krug će biti održan 18. maja. Još nije jasno da li će Đorđesku moći da učestvuje na izborima. Pošto je Johanis danas objavio da podnosi ostavku, ispred zgrade vlade u Bukureštu izbili su sukobi policije i pristalica Đorđeskua. Predsednica stranke Unija za spas Rumunije Elena Laskoni, koja je u decembru trebalo da bude protivnica Đorđeskua u drugom krugu, izjavila je danas da je ostavka Johanisa "došla prekasno da bi se smatrala časnom". "Drago mi je da je pritisak Unije za spas Rumunije u parlamentu probudio Johanisa iz sna. Nećemo stati ovde. Moramo da prestrojimo državne institucije tako da rade za građane, a ne za privremene figure na vlasti. Potrebni su nam istina, pravda i autentični lider uz kojeg ćemo biti čvrsto orijentisani ka Zapadu", kazala je Laskoni.Izvor: Beta </article>

"Da bih poštedeo Rumuniju krize, podnosim ostavku na mesto predsednika Rumunije. Funkciju ću napustiti u sredu, 12. februara", rekao je 65-godišnji Johanis tokom emotivnog obraćanja. 
 
 Johanis je predsednik Rumunije od decembra 2014. godine. Njegov drugi petogodišnji mandat, poslednji na koji ima pravo, istekao je u decembru, ali mu je produžen pošto je <a href="https://www.insajder.net/teme/ponistavanje-predsednickih-izbora-u-rumuniji-koje-su-moguce-posledice-video">Ustavni sud poništio predsedničke izbore</a> dva dana uoči drugog kruga 8. decembra. 
 
 Izbori su poništeni pošto je krajnje desni populista Kalin Đorđesku neočekivano osvojio najviše glasova u prvom krugu, posle čega su se pojavile optužbe o ruskom mešanju i izbornim nepravilnostima. 
 
 Članovi nekoliko desničarskih opozicionih partija, ali i neki poslanici liberalne, reformističke Unije za spas Rumunije, podneli su parlamentu zahtev za razrešenje Johanisa sa dužnosti. Očekivalo se da taj predlog podrže i neki poslanici vladajuće koalicije. 
 
 Johanis je rekao da je to "beskoristan poduhvat" jer bi funkciju svakako napustio za nekoliko meseci, posle izbora novog predsednika na majskim izborima. 
 
 "To je neosnovan potez jer ja nikada, ponavljam nikada, nisam prekršio Ustav. To je štetan poduhvat jer svi gube, a niko ne dobija", kazao je Johanis. 
 
 Naveo je da bi posledice njegovog razrešenja u parlamentu bile "dugotrajne i veoma negativne" za Rumuniju, članicu Evropske unije od 2007. i NATO-a od 2004. godine. 
 
 "Niko od naših partnera neće razumeti zašto Rumunija smenjuje predsednika kada je proces izbora novog šefa države već počeo", dodao je Johanis. 
 
 Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 4. maj, a ako niko od kandidata ne dobije više od 50 odsto glasova, drugi krug će biti održan 18. maja. Još nije jasno da li će Đorđesku moći da učestvuje na izborima. 
 
 Pošto je Johanis danas objavio da podnosi ostavku, ispred zgrade vlade u Bukureštu izbili su sukobi policije i pristalica Đorđeskua. 
 
 Predsednica stranke Unija za spas Rumunije Elena Laskoni, koja je u decembru trebalo da bude protivnica Đorđeskua u drugom krugu, izjavila je danas da je ostavka Johanisa "došla prekasno da bi se smatrala časnom". 
 
 "Drago mi je da je pritisak Unije za spas Rumunije u parlamentu probudio Johanisa iz sna. Nećemo stati ovde. Moramo da prestrojimo državne institucije tako da rade za građane, a ne za privremene figure na vlasti. Potrebni su nam istina, pravda i autentični lider uz kojeg ćemo biti čvrsto orijentisani ka Zapadu", kazala je Laskoni.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, foto: Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Rumunija

predsednik

Predsednik Rumunije podneo ostavku

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Predsednik Rumunije podneo ostavku

Tagovi: