Tramp je putem društvenih mreža osudio taj napad, ističući da su ubistva očigledno motivisana antisemitizmom.
"Ova užasna ubistva u Vašingtonu, koja su očigledno zasnovana na antisemitizmu, moraju da se zaustave, sada! Mržnja i radikalizam nemaju mesto u SAD. Saučešće porodicama žrtava. Tužno je što takve stvari mogu da se dogode. Bog vas sve blagoslovio", napisao je Tramp, preneo je Rojters.
Dvoje zaposlenih u Ambasadi Izraela, muškarac i žena, ubijeni su u pucnjavi koja se dogodila ispred Jevrejskog muzeja („Capital Jewish Museum“) u Vašingtonu, a osumnjičeni je uhapšen, saopštili su izvori iz bezbednosnih službi.
Portparol izraelske ambasade, Tal Naim Koen, potvrdio je da su dva službenika upucana dok su prisustvovali jevrejskom događaju u muzeju, piše ABC Njuz.
On je dodao da ambasada ima "puno poverenje u nadležne organe" u SAD i pozvao na brzu istragu.
Izvršni direktor Američkog jevrejskog komiteta, Ted Dojč, rekao je da je taj komitet organizovao događaj u muzeju i izrazio žaljenje zbog nasilja.
Pripadnici službe bezbednosti upoznati sa detaljima incidenta rekli su da je muškarac koji je šetao ispred muzeja otvorio vatru i pogodio muškarca i ženu.
Pucnjava se dogodila u blizini kancelarije FBI-ja u Vašingtonu, a FBI je odmah poslao tim na mesto događaja.
Američka državna tužiteljka Pem Bondi posetila je mesto zločina.
Osumnjičeni je, kako prenosi NBC Njuz, uzvikivao "Slobodna Palestina".
Izraelski ambasador pri UN-u, Deni Denon, nazvao je incident "antisemitskim terorizmom", dok je ministarka unutrašnje bezbednosti Kristi Noem obećala da će počinilac odgovarati.
Izvori za ABC Njuz naveli su da policija ispituje bezbednosno interesantne osobe.
<h2>Osumnjičeni priznao ubistvo izraelskih diplomata, tvrdio da je to učinio "za Gazu"</h2>
Osumnjičeni za ubistvo dvoje zaposlenih u Ambasadi Izraela ispred Jevrejskog muzeja u Vašingtonu identifikovan je kao 30-godišnji Elijas Rodrigez iz Čikaga.
Nakon što je uhapšen na mestu napada, osumnjičeni je priznao da je izvršio ubistvo, rekavši da je to učinio "za Gazu", piše ABC njuz.
<h2>Netanjahu: Izraelske misije širom sveta će pojačati bezbednost</h2>
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu saopštio je danas da je „šokiran užasnim, antisemitskim“ ubistvom dvoje zaposlenih u izraelskoj ambasadi u Vašingtonu.
Netanjahu je rekao i da je naložio izraelskim diplomatskim predstavništvima širom sveta da pojačaju bezbednost, navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta, prenosi Rojters.
Ranije je predsednik Izraela Isak Hercog nazvao ubistvo dva službenika izraelske ambasade u Vašingtonu „gnusnim antisemitskim terorističkim napadom“ i dodao da Izrael stoji uz jevrejsku zajednicu u SAD.
„Amerika i Izrael će uvek biti ujedinjeni u odbrani naših naroda i zajedničkih vrednosti. Nećemo dozvoliti da nas teror i mržnja slome“, saopštio je Hercog.
<h2>Identifikovane obe žrtve pucnjave ispred Jevrejskog muzeja u Vašingtonu</h2>
U pucnjavi ispred Jevrejskog muzeja u Vašingtonu ubijeno je dvoje zaposlenih u Ambasadi Izraela, koji su identifikovani kao Sara Milgrim i Jaron Lišinski.
"Jaron i Sara su bili naši prijatelji i kolege. Bili su u najboljim godinama svog života. Te večeri, terorista ih je ubio dok su izlazili sa događaja u Jevrejskom muzeju u Vašingtonu", objavila je Ambasada Izraela na društvenim mrežama, preneo je Tajms of Izrael.
Sara Milgrim je radila u sektoru za javnu diplomatiju ambasade.
Imala je master diplomu iz međunarodnih studija sa Američkog univerziteta i još jednu iz oblasti prirodnih resursa i održivog razvoja sa Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija.
Jaron Lišinski (28) je radio u političkom odeljenju ambasade i imao je master diplomu iz diplomatije i strategije sa Univerziteta Rajhman, kao i diplomu iz međunarodnih odnosa sa Hebrejskog univerziteta.
U svom biografskom tekstu na blogu Times of Israel, Lišinski je sebe opisao kao "strastvenog zagovarača" Avramovih sporazuma i regionalne saradnje, naglašavajući svoju veru u proširenje mira sa arapskim susedima Izraela.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Pucnjava u Vašingtonu: Ubijena dva službenika izraelske ambasade ispred Jevrejskog muzeja, osumnjičeni priznao

Portparol Pentagona, Šon Parnel, rekao je da će <a href="https://www.insajder.net/teme/katarski-avion-za-trampa-vise-od-poklona-manje-od-mita-video">ministarstvo "raditi na odgovarajućim bezbednosnim merama" na avionu</a>, kako bi predsednik mogao bezbedno da ga koristi. 
 
Kako je rekao, avion je primljen "u skladu sa svim federalnim pravilima i propisima". 
 
Tramp je danas, dok je bio u Ovalnom kabinetu sa predsednikom Južne Afrike, upitan o ovom potezu.
Na to je odgovorio "Oni američkom vazduhoplovstvu daju jedan avion".
izvor: Beta&nbsp;

Ministarstvo odbrane SAD primilo avion koji je Tramp dobio na poklon od Katara

Gostujući na radio-stanici Sputnjik, Zaharova je ocenila da je američki predsednik jasno poručio da „situacija koju je prethodna američka administracija izazvala, oslobodila i zapravo stvorila“ mora da bude rešena, preneo je TASS.
„Ne mogu da nagađam da li Tramp oseća odgovornost Amerike za tu situaciju, niti da li u njegovoj poruci postoji želja da Ameriku učini istinski velikom. Ali rekao je da želi da reši krizu“, navela je Zaharova.
Dodala je da Tramp možda želi da u istoriji bude upamćen kao mirotvorac, da se „moli za grehe prethodnih administracija“ ili da u okviru svoje vizije Amerike kao velike sile doprinese njenoj obnovi.
Zaharova je ocenila i da Trampovo angažovanje u vezi sa sukobom u Ukrajini proizilazi iz interesa njegove zemlje, političke karijere i izborne kampanje.
Podsetimo 19. maja <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-posle-razgovora-s-trampom-rusija-spremna-da-saraduje-sa-ukrajinom-na-buducem-mirovnom-sporazumu">Vladimir Putin i Donald Tramp razgovarali su duže od dva sata preko telefona</a>.
“Rusija će predložiti i spremna je da sarađuje sa Ukrajinom na memorandumu u vezi sa mogućim mirovnim sporazumom, uz definisanje niza stavova kao što su, na primer, principi rešavanja, vremenski okvir mogućeg mirovnog sporazuma, uključujući i mogući prekid vatre na određeni period, ako se postignu relevantni sporazumi”, naveo je Putin.&nbsp;
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će Rusija i Ukrajina "smesta" ući u pregovore o prekidu vatre nakon, kako je ocenio, "odličnog" telefonskog razgovora sa Putinom.
"Uslovi za to će biti ispregovarani između dve strane, kako to jedino i može biti, jer oni znaju detalje pregovora kojih niko drugi ne bi bio svestan", napisao je Tramp na društvenim mrežama.
Izvor: Tanjug

Zaharova: Tramp možda želi da uđe u istoriju kao mirotvorac u Ukrajini

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/lavrov-i-rubio-razgovarali-o-rusko-ukrajinskim-pregovorima-u-istanbulu">Rubio </a>je rekao da predsednik Donald Tramp "veruje da će Rusi, ako sada počnemo da im pretimo sankcijama, prestati da razgovaraju, a važno je što možemo da razgovaramo sa njima i da ih nateramo da sedu za pregovarački sto“, prenosi CNN.&nbsp;
On je istakao da bi moglo doći do tačke u kojoj su nove sankcije neophodne, ako se ispostavi da Rusija nije zainteresovana za mirovni sporazum, ali nije izneo nikakav vremenski okvir.&nbsp;
Naveo je i da ruski predsednik Vladimir Putin "nije dobio nijedan ustupak“ od Trampove administracije.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rubio-necemo-beskonacno-ulagati-vreme-u-mirovni-sporazum-rusije-i-ukrajine">Rubio </a>je naveo da Vašington očekuje da će Rusija uskoro izneti uslove pod kojima bi bila spremna na prekid vatre u Ukrajini i dodao da bi to moglo da otvori put ka širim pregovorima.&nbsp;
“Očekujemo da nam ti uslovi budu predstavljeni, a kada ih dobijemo, imaćemo jasniju predstavu o procenama Putina”, kazao je Rubio.&nbsp;
Govoreći o zahtevu Ukrajine da im se dodeli nova pomoć u naoružanju, Rubio je rekao da, osim jedne kratkotrajne pauze, Sjedinjene Države nisu zaustavile isporuke već odobrene vojne pomoći Kijevu, ali je ukazao da je za nove pakete pomoći neophodna odluka Bele kuće i dodatna sredstva odobrena u Kongresu.&nbsp;
Istakao je da nije moguće ispuniti sve zahteve Ukrajine, koja pre svega tražo isporuku sistema Patriot, koje SAD trenutno nemaju na raspolaganju.&nbsp;
“Mi ih nemamo, ali sarađujemo sa partnerima u NATO, jer neke članice imaju određeni broj Patriota i mogli bi da ih ustupe Ukrajini, ali niko to ne želi, a mi ih ne možemo da ih proizvodimo dovoljno brzo”, rekao je Rubio.
Izvor: FoNet

Rubio: Pretnje sankcijama mogu zaustaviti razgovore sa Moskvom o miru

„Obe strane, i Rusija i Ukrajina, formulišu svoje nacrte dokumenata, koji će biti razmenjeni. Nakon toga sledi niz složenih kontakata kako bi se došlo do zajedničkog teksta. Nema postavljenih rokova za završetak ovog procesa, i ne može ih biti. Svi, naravno, žele da to bude završeno što pre, ali problem je u detaljima“, rekao je Peskov, prenele su RIA Novosti.
On je takođe naveo da još uvek nije doneta konačna odluka o mestu nastavka bilateralnih pregovora.
Peskov je podsetio da je ruski predsednik <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-posle-razgovora-s-trampom-rusija-spremna-da-saraduje-sa-ukrajinom-na-buducem-mirovnom-sporazumu">Vladimir Putin juče imao više od dva časa dug telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom</a>, tokom kojeg je ponovio spremnost Moskve da nastavi rad na memorandumu sa Kijevom, uključujući prekid vatre.
Poslednji direktni kontakti između dve strane održani su prošlog petka u Istanbulu, gde je sastanak trajao skoro dva sata.
Predstavnik ruske delegacije i Putinov pomoćnik, Vladimir Medinski, najavio je veliku razmenu zatvorenika u odnosu 1000 za 1000.
Takođe, Rusija i Ukrajina usaglasile su se da predstave svoje vizije budućeg primirja.
Ukrajinska strana je zatražila sastanak šefova država, na šta je Moskva odgovorila pozitivno i uzela to u obzir.
Medinski je istakao da je Rusija spremna da nastavi dijalog.
<h2>Merc nakon razgovora Trampa i Putina: Evropa će pojačati pritisak sankcija na Rusiju</h2>
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da će Evropa povećati pritisak na Moskvu kroz sankcije.
Merc je, nakon što je američki predsednik Donald Tramp razgovarao sa ključnim evropskim liderima odmah nakon telefonskog razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, istakao da su Evropa i SAD ujedinjene u „tesnoj podršci Ukrajini na njenom putu ka prekidu vatre“.
„Predsednik SAD i evropski partneri su se dogovorili o sledećim koracima – da tesno koordiniraju proces pregovora i da održe dodatni tehnički sastanak“, naveo je portparol nemačke vlade Štefan Kornelijus.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je Trampu na „njegovim neumornim naporima da se uspostavi prekid vatre u Ukrajini“.
„Želim da se zahvalim predsedniku Trampu na njegovim neumornim naporima da obezbedi prekid vatre u Ukrajini. Važno je da Sjedinjene Države ostanu angažovane. Nastavićemo da podržavamo Volodimira Zelenskog u postizanju trajnog mira u Ukrajini“, navela je ona na platformi X.
Tramp je, nakon telefonskog razgovora sa Putinom, razgovarao sa Mercom, fon der Lajen, ukrajinskim <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zelenski-ukrajina-razmatra-mesta-i-platforme-za-moguce-mirovne-pregovore-s-rusijom">predsednikom Volodimirom Zelenskim</a>, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, finskim predsednikom Aleksandrom Stubom i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni i obavestio ih o ishodu razgovora sa Putinom, prenosi Dojče vele.
Sjedinjene Američke Države su se složile da održavaju „tesnu koordinaciju“ sa evropskim saveznicima u pregovorima o Ukrajini.
Izvor: Tanjug

Peskov: Moskva i Kijev rade na razvoju jedinstvenog teksta memoranduma o miru

Prethodno je autor emisije "Moskva. Kremlj. Putin" Pavel Zarubin objavio da je Putin pozvao Trampa dok je bio na teritoriji "Sirijus" na crnomorskoj obali kraj Sočija. 	
"Kada čujemo o telefonskom razgovoru između ruskog predsednika, uvek zamišljamo Kremlj, radnu kancelariju. Ali danas je ruski predsednik na radnom putovanju u Sočiju. Ovde ima opsežan radni program. A trenutno se nalazi u obrazovnom centru Sirijus. Ovde je planiran današnji program. Dakle, ovo je nova zgrada muzičke škole. I upravo odatle Vladimir Putin razgovara sa Donaldom Trampom", naveo je Zarubin, prenose RIA Novosti. 	
On je napomenuo da ruski predsednik može da razgovara telefonom "preko bezbednih komunikacionih kanala praktično sa bilo kog mesta". 	
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da je trenutno u toku telefonski razgovor Putina i Trampa, objavio je prethodno Zarubin. &nbsp;	
"<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/peskov-telefonski-razgovor-putina-sa-trampom-odrzace-se-u-17-casova">Peskov je upravo potvrdio, odgovarajući na moje pitanje da li Putin i Tramp trenutno vode telefonski razgovo</a>r, da je razgovor u toku", napomenuo je on u video poruci objavljenoj na njegovom Telegram kanalu. 	
Ranije tog dana, Asošijejted pres je objavio da su šefovi država započeli telefonski razgovor, a da će nakon toga predsednik SAD će pozvati ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog. 	&nbsp;
Peskov je ranije naveo da će Putin održati telefonski razgovor sa američkim liderom danas u 17 časova po moskovskom vremenu, nazvavši razgovor važnim u kontekstu pregovora između delegacija Rusije i Ukrajine koji su održani u Istanbulu 16. maja.
izvor: Tanjug

Putin pozvao Trampa iz zgrade muzičke škole Sirijus

Tramp je u subotu, 17. maja najavio u objavi na platformi TruthSocial da će danas telefonom razgovarati sa Putinom, u 10 sati po lokalnom vremenu u Vašingtonu.
Američki predsednik je kazao da će "teme razgovora biti zaustavljanje 'krvoprolića' koje u proseku ubija više od 5.000 ruskih i ukrajinskih vojnika nedeljno, i trgovina".
Tramp je najavio da će "zatim razgovarati sa predsednikom Ukrajine, &nbsp;Zelenskim", a da će zatim razgovarati i sa "raznim članicama NATO-a".
"Nadam se da će biti produktivan dan, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pozvao-na-prekid-vatre-razgovori-sa-ukrajinom-i-rusijom-se-nastavljaju">da će doći do primirja</a> i da će se ovaj veoma nasilni rat, rat koji nikada nije trebalo da se desi, završiti. Bog nas sve blagoslovio", rekao je Tramp.
Glavni pregovarač američkog predsednika koji radi na okončanju rata u Ukrajini, Stiv Vitkof je ranije danas u intervjuu za ABC njuz izjavio je da očekuje da će Tramp imati "uspešan" telefonski razgovor sa Putinom, rekavši da veruje da će razgovor značajno doprineti "utvrđivanju gde se nalazimo i kako da završimo ove pregovore".
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je 16. aprila <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-zelim-sastanak-sa-putinom-sto-pre">da želi što pre da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom</a>.
Izvor: Tanjug

Peskov: Telefonski razgovor Putina sa Trampom održaće se u 17 časova

Producenti, lokalni zvaničnici i turistički radnici u Dubrovniku upozoravaju da bi ove mere mogle ugroziti buduće produkcije, ali i ekonomski zamah koji je ovaj grad godinama sticao kao kulisa <a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-stiti-holivud-najavio-carine-od-100-odsto-na-filmove-proizvedene-van-sad">holivudskih blokbastera</a>, prenosi Rojters.
"Došlo je do zastoja u finansiranju, deo sredstava iz banaka i investicionih fondova je stavljen na čekanje", izjavio je hrvatski producent Igor Aleksandar Nola, uz ocenu da je globalna neizvesnost već ugrozila planirane projekte, a Trampove najave carina dodatno pogoršale situaciju.
Zemlje Srednje Evrope i Balkana već godinama privlače američke produkcije zbog upečatljivih pejzaža, raznovrsne arhitekture i nižih troškova snimanja.
Dubrovnik, koji godišnje poseti oko 1,4 miliona turista, svoju turističku renesansu velikim delom duguje seriji "Igra prestola", gde je grad služio kao lokacija za "Kraljevu luku", ali i nastavku filmske franšize "Ratovi zvezda: Poslednji Džedaj".
Prema rečima vodiča Ivana Vukovića, svakodnevno oko hiljadu turista učestvuje u organizovanim turama kroz gradske lokacije koje su korišćene za snimanje "Igre prestola", a njihovo prisustvo stimuliše i lokalnu ekonomiju.
Uprkos neizvesnosti, lokalne vlasti pokušavaju da zadrže optimizam. Gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković izjavio je da ne očekuje dugoročne posledice i naveo da je teško zamisliti ozbiljnu američku produkciju bez evropskih lokacija.
Izvor: Tanjug

Trampove carine prete Dubrovniku: Lokacije iz "Igre prestola" pod znakom pitanja

"Razmišljao sam o tome da odem, ali je to prilično teško... Kad bi se nešto dogodilo, otišao bih sutra (u petak) ukoliko je to prikladno", rekao je Tramp na radnom doručku u Dohi, gde boravi u okviru turneje po Bliskom istoku. 	
"Ali ljudi upravo pregovaraju i nadam se da će Rusija i Ukrajina moći nešto da urade. Ovo mora da se zaustavi", dodao je Tramp. 	
Američki predsednik je rekao i da nije mislio da će ruski predsednik Vladimir Putin ići u Tursku ako on ne bude tamo, prenosi AP. 	
"<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-razmatra-mogucnost-odlaska-u-istanbul-na-razgovore-o-ukrajini">Nisam mislio da je moguće da Putin ide ako ja nisam tamo</a>", naveo je Tramp. 	On je ranije nagovestio da bi mogao da otputuje u Tursku na pregovore ukoliko Putin ide. 	
"Zapravo sam rekao - zašto bi on išao ako ja ne idem? Jer nisam nameravao da idem. Nisam to planirao. Išao bih, ali nisam to planirao", kazao je on danas. 	
Tramp je juče izjavio da još uvek razmišlja da li će otići u Istanbul, iako mu je raspored poseta i razgovora popunjen, u okviru tekuće turneje po Bliskom istoku od 13. do 16. maja, pri čemu je danas u Kataru, a kasnije odlazi u Ujedinjene Arapske Emirate. 	
Putin neće prisustvovati razgovorima u Turskoj, a sinoć je saopštio da će rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom, čiji je početak najavljen za danas u Istanbulu, predvoditi njegov pomoćnik Vladimir Medinski. 	Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski danas boravi u poseti Turskoj, gde će se, kako je najavljeno, u Ankari sastati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. 	
Zelenski je ranije izjavio da bi se sastao lično sa Putinom u Turskoj, a izrazio je želju da se tamo sretne i sa Trampom. 	
Početak rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu i dalje se očekuje.
izvor: Tanjug

Tramp: Išao bih na pregovore Rusije i Ukrajine u Turskoj ako je to prikladno

&nbsp;Kada je Air Force One u kojem je bio američki predsednik sleteo u Rijad, dočekao ga je vladar Saudijske Arabije, prestolonaslednik Mohamed bin Salman. I upravo je avion kojim je došao američki predsednik bacio u drugi plan razloge njegove posete Bliskom istoku, a to su, pre svega, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-uoci-druge-runde-pregovora-iran-ne-moze-da-ima-nuklearno-oruzje">razbijanje iranskog nuklearnog programa </a>i okončanje <a href="https://www.insajder.net/teme/povratak-trampa-ili-odresene-ruke-izraela-na-bliskom-istoku-video">rata u Gazi.</a>
Naime, Katar, koji je sledeća Trampova stanica, planira da mu pokloni luksuzni boing, mada o tome još nije doneo konačnu odluku. Ali, jeste predsednik Amerike.
"Odlučio sam da prihvatim taj poklon iz praktičnih razloga. Ne planiram da koristim katarski avion za ličnu upotrebu po završetku predsedničkog mandata. Tada bi avion postao eksponat moje predsedničke biblioteke,” rekao je predsednik Sjedinjenih Američkih Država. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8rCeBuHRBjY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Međutim, vest o poklonu vrednom 400 miliona dolara izaziva kritike i među Trampovim saveznicima i, očekivano, među demokratama. U zajedničkom saopštenju, četiri demokratska senatora podsećaju na to da je Ustav o tom pitanju jasan: bez odobrenja Kongresa, ne mogu da se primaju veliki pokloni od stranih vlada.&nbsp;
"Air Force One je više od samo aviona, to je simbol predsedništva Sjedinjenih Američkih Država. Bilo koji predsednik koji prihvati tu vrstu poklona procenjenog na 400 miliona dolara neke vlade stvara jasan sukob interesa, pokreće ozbiljna pitanja nacionalne bezbednosti, poziva na strani uticaj i podriva poverenje javnosti u našu vladu. Niko, pa čak ni predsednik, nije iznad zakona", piše u zajedničkom saopštenju četiri demokratska senatora.
 
S druge strane, Trampova administracija tvrdi da je sve pravno pokriveno, da poklon nije uslovljen nikakvim zvaničnim aktom i da, samim tim, ne predstavlja mito. Međutim, i ako i kada katarski avion stigne u Ameriku, najpre će morati da bude predat američkom ratnom vazduhoplovstvu, kako bi ga prilagodilo predsedničkim potrebama. Pored previsokih troškova prenamane aviona, otvara se novo pitanje: u kom vremenskom periodu luksuzni katarski boing može da postane Air Force One?
Do tada, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-razmatra-mogucnost-odlaska-u-istanbul-na-razgovore-o-ukrajini">predsednik Sjedinjenih Država </a>poručuje da Katar samo želi da pomogne američkoj vladi, znajući da Kompanija Boing kasni u izgradnji nove generacije predsedničkih aviona. Podsetimo, isporuka aviona Air Force One najavljena za 2022. odložena je za, najverovatnije 2027. godinu, a gubitkom od gotovo 12 milijardi dolara u 2024. Boing je zabeležio drugi najveći godišnji gubitak u istoriji kompanije.
Izvor: Insajder
&nbsp;
&nbsp;

Donald Tramp