<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-nove-carine-od-1-avgusta-stope-do-70-odsto">Američki predsednik Donald Tramp je prošlog vikenda iznenadio Evropljane najavljujući uvođenje carina od 30 odsto</a> na sav uvoz iz EU počev od 1. avgusta. 
 
Evropa se i dalje nada da će pronaći dogovoreno rešenje sa SAD pre tog roka, ali priprema svoj odgovor ako ne uspe. 
 
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/eu-priprema-kontramere-na-trampove-carine-na-udaru-burbon-avioni-i-automobili">EU je već sastavila spisak proizvoda za carine, među kojima su avioni, automobili i burbon.</a> 
 
Međutim, EU razmatra ciljanje američkih usluga, uključujući tehnološke i finansijske usluge, koje bi mogle biti podložne ograničenjima, kao na primer u pristupu evropskim javnim nabavkama. 
 
Neimenovani diplomata je objasnio da bi EU mogla da uzvrati u fazama, počevši od postepenih carina na američke proizvode, pre nego što pređe na usluge ako je potrebno. 
 
Drugi diplomata je rekao da EU nema drugog izbora nego da čvrsto odgovori. 
 
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/evropska-komisija-predstavila-moguce-mere-vredne-72-milijarde-evra-kao-odgovor-na-trampove-carine">Zemlje članice EU žele da sve opcije ostanu otvorene, ali podržavaju pokušaje Evropske komisije da postigne sporazum pre nego što uzvrati. 
</a> 
Glavni trgovinski pregovarač EU Maroš Šefčovič otputovao je u sredu u Vašington na razgovore sa svojim američkim kolegama, ali Evropska komisija nije pružila detalje sa sastanaka. 
 
Ostaju pitanja o spremnosti Evrope da se uključi u trgovinski spor sa Trampom ako on uvede carine od 30 odsto od 1. avgusta. 
 
Francuska vrši pritisak na Brisel da zauzme čvrst stav, čak i da koristi svoje najmoćnije trgovinsko sredstvo, "instrument protiv prinude", ako pregovori sa SAD propadnu. 
 
Taj instrument poznat kao "Bazuka" je osmišljen kao sredstvo odvraćanja koje se aktivira nakon što se iscrpe diplomatski putevi. 
 
To bi omogućilo zamrzavanje pristupa evropskim tržištima javnih nabavki ili blokiranje određenih investicija, ali bi bilo potrebno nekoliko meseci da stupi na snagu.
izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

EU se sprema da cilja američku tehnologiju u sklopu mogućih carinskih mera

"Tri medijska zakona su usvojena pre nekoliko nedelja, a u toku je rad na izbornom zakonu i formiranju saveta REM-a. Ako Srbija ispuni ove i druge uslove, mogli bismo da idemo u pravcu otvaranja klastera 3, ali to bi bilo na jesen", rekla je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/marta-kos-o-protestima-u-srbiji-svaka-vlada-treba-da-razmotri-sta-joj-govore-njeni-gradani">Kos </a>na brifingu za medije u Briselu. 	
Ona je dodala i da je isto tako bitan i rad na borbi protiv korupcije i pitanje javnih nabavki, a da se sa Srbijom intenzivno radi i na poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava. 	
"Ali napredak je tu spor", rekla je Kos. 	
Ona je dodala i da su protesti u Srbiji, koji i dalje traju, skrenuli pažnju vlasti sa pitanja reformi vladavine prava, ali da je posle formiranja nove vlade taj rad intenziviran. 	
"Istovremeno deo obaveza iz non pejpera je i normalizacija odnosa sa Kosovom", &nbsp;rekla je Kos.
izvor: Tanjug

200x200

1800x750

Kos: Ako Srbija ispuni uslove otvaranje Klastera 3 na jesen

Kako je saopštio briselski portal Euraktiv, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dogovoren-budzet-eu-za-2025-fokus-na-politicke-prioritete-i-nepredvidene-izazove">predlogom budžeta</a> su spojeni do sada odvojeni programi trošenja za poljoprivredu i regione i razvrstani su po nacionalnim planovima za svaku od 27 zemalja članica, i oformljen je fond vredan 400 milijardi evra za pospešivanje industrije koja sada posrće. 
 
Predviđen je fond "Globalna Evropa" vredan 200 milijardi evra, koji, kako se navodi, kombinuje ranije odvojene programe i predviđa sredstva za šest regionalnih potprograma uključujući proširenje EU i spoljnopolitičke inicijative. 
 
Potvrđeno je i da će nacrt uključivati ranije najavljivani vanbudžetski fond od 100 milijardi dolara za dugoročnu podršku Ukrajini od 2028. do 2034. godine. 
 
Evropska komisija je saopštila da je "<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/usvojen-budzet-eu-za-sledecu-godinu-2-1-milijarda-evra-ipa-iii-fondu">proširenje investiranje u dugoročnu bezbednost, mir, stabilnost i prosperitet Evrope</a>". 
 
"Globalna Evropa" će, dodaje Evropska komisija, obezbediti "koherentan paket podrške zemljama kandidatima (za članstvo u EU) kako bi se ubrzalo njihovo usklađivanje sa evropskim vrednostima iz tzv "akvisa" - zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama, "kroz usvajanje i implementaciju planova zasnovanih na učinku". 
 
Komisija je saopštila i da će "nepopustljiva podrška Unije Ukrajini ostati ključan prioritet" u sledećem višegodišnjem budžetu i "reflektovaće šire geopolitičke ciljeve EU." 
 
"Sledeći dugoročni budžet EU biće sačinjen tako da omogući Uniji da se stara za vanredne i nepredvidive potrebe koje Ukrajina ima, u kontektu agresorskog rata Rusije, i da istovremeno omogući adekvatnu podršku Ukrajini na njenom putu pristupanja Uniji", navodi se u saopštenju.
izvor: Beta&nbsp;

EK predložila novi sedmogodišnji budžet EU, najveći u istoriji Unije

Slovačka je stavila veto na odobravanje sankcija tokom sastanka ambasadora zemalja EU, rekle se diplomate upoznate sa razgovorima. &nbsp;	
Dvojica diplomata su rekla da je i Malta iznela prigovor. &nbsp;	
Slovačka vlada je ranije saopštila da neće odobriti sankcije, pre nego što dobije dodatne garancije da neće biti oštećena posebnim planom EU za postepeno ukidanje snabdevanja ruskim gasom. 	
Sankcije bi bile 18. paket takvih mera EU protiv Rusije, zbog njene invazije na Ukrajinu koja je počela 2022. godine.
izvor: Tanjug

EU ponovo nije odobrila nove sankcije Rusiji, Slovačka stavila veto

Unija nastoji da u međuvremenu postigne sporazum sa SAD, kako bi izbegla Trampove carine od 30 posto na sve svoje proizvode. 
 
"SAD su nam poslale pismo sa merama koje će stupiti na snagu ako ne dođe do rešenja, a zbog toga ćemo i mi produžiti suspenziju naših kontra-mera do početka meseca avgusta", rekla je fon der Lajen. 
 
Suspenzija uzvratnih mera na američke carine na čelik i aluminijum trebalo je da istekne u noći između ponedeljka i utorka. 
 
Odvojeno, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da Unija ima "alatke" da se brani od američkih carina ukazujući konkretno na usluge koje SAD izvoze Evropljanima. 
 
"EU je uvek tražila rešenje kroz dogovor. Ali ako je potrebno i ona ima alatke da brani svoje interese", rekla je Kalas u intervjuu za Tribun Dimanš, u izjavi koja je na liniji onoga što je šefica Evropske komisije fon der Lajen rekla prethodnog dana. 
 
Ubrzo posle objave američkog predsednika Donalda Trampa juče o uvođenju carina od 30 odsto od 1. avgusta za proizvode Evropske unije i Meksika koji se uvoze u SAD, predsednica Evropske komisije kritikovala je tu odlukum ali i izjavila da je Evropska unija spremna "da nastavi rad ka trgovinskom sporazumu" sa Vašingtonom do 1. avgusta. 
 
Fon der Lajen je takođe tada podsetila da je Unija spremna da preduzme sve potrebne mere da bi sačuvala svoje interese uključujući usvajanje proporcionalnih kontramera ako se to pokaže potrebnim. 
 
Kalas je rekla da je Evropa u poziciji snage u sektoru usluga. 
 
Nove Trampove najave o carinama u sred pregovora sa Briselom izazvale su velike reakcije u Evropi, gde bi važni privredni sektori mogli da budu pogođeni kao što su proizvodnja automobila, lekova, aviona ili vina. 
 
Tramp je opravdao te mere velikim trgovinskim suficitom EU sa SAD, koji je dostigao 50 milijardi evra 2024. godine, prema podacima Saveta Evropske unije. 
 
Ali ako se uzmu u obzir samo usluge taj trend je obrnut, EU ima trgovinski deficit od 150 milijardi evra. Tehnološke firme imaju posebno veliki udeo preko plaćanja digitalnih usluga i upotrebe američkog softvera. 
 
Izvor: Beta

Fon der Lajen: EU odlaže uvođenje kontra-mera protiv SAD do avgusta

''Ekonomska otvorenost i trgovina stvaraju prosperitet. Neopravdane carine ga uništavaju“, rekao je Sančez u objavi na mreži Iks. &nbsp;
On je, takođe, iskazao podršku Evropskoj komisiji u daljim pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se postigao trgovinski sporazum pre roka, to jest pre 1. avgusta. &nbsp;
''Ujedinjeni, mi Evropljani činimo najveći trgovinski blok na svetu. Hajde da iskoristimo tu snagu da postignemo pravedan sporazum'', poručio je španski premijer. &nbsp;
Tramp je juče saopštio da će od 1. avgusta stupiti na snagu carine u visini od 30 odsto na svu robu koja se uvozi iz zemalja Evropske unije, kao i Meksika u SAD. On je na svom nalogu na mreži Truth Social objavio kopije pisama koja je poslao predsednici EK Ursuli fon der Lajen i predsednici Meksika Klaudiji Šajnbaum. &nbsp;
Nakon što je objavljeno da je EU obuhvaćena novim talasom Trampove carinske politike,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/italija-holandija-i-nemacka-o-americkom-uvodenju-carina-odluka-zabrinjavajuca-vratiti-se-dijalogu"> iz više zemalja članica došle su kritike takve odluke</a>, uz pozivanje nastavak pregovora kako bi se pronašao pravedniji aranžman. &nbsp;
Izvor: Tanjug/Insajder

Premijer Španije kritikovao američke carine na robu iz EU: Iskoristimo našu snagu da postignemo bolji sporazum

Premijerka Meloni uverena je da je moguće postići "pošten sporazum“ o <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-od-1-avgusta-americke-carine-od-30-odsto-na-robu-iz-eu-i-meksika">carinama između Evropske unije</a> i Sjedinjenih Američkih Država, navodi se u saopštenju kabineta premijera.
Rim u potpunosti podržava napore Evropske komisije u traženju rešenja po ovom pitanju, dodali su iz Kabineta predsednice italijanske vlade.
Istovremeno, <a href="https://www.insajder.net/teme/americke-carine-stizu-1-avgusta-soskic-kratkotrajan-udar-na-trgovinsko-platni-bilans-resenje-su-alternativna-trzista-video">na odluku o uvođenju carina</a> reagovao je i holandski premijer Dik Shof, istitčući da je odluka Sjedinjenih Država da od 1. avgusta uvedu carine od 30 odsto na robu iz Evropske unije zabrinjavajuća i da ne predstavlja pravi put.
"Evropska komisija može da računa na našu punu podršku. Kao Evropska unija, moramo ostati jedinstveni i odlučni u nastojanju da sa SAD postignemo obostrano koristan ishod“, poručio je Shof u objavi na društvenoj mreži Iks.
Na odluku o uvođenju carina reagovao je i Savez nemačke industrije (BDI), koji je pozvao je na hitne razgovore radi rešavanja sve većih trgovinskih tenzija nakon što je predsednik SAD Donald Tramp najavio <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-poslao-pisma-o-carinama-na-adrese-sedam-drzava">uvođenje carina</a> od 30 odsto na uvoz robe iz Evropske unije.
"Najava predsednika Trampa predstavlja alarmantan signal za industriju sa obe strane Atlantika“, izjavio je član Izvršnog odbora BDI Volfgang Nidermark.
BDI je pozvao nemačku vladu, Evropsku komisiju i američku administraciju da što pre pristupe objektivnom dijalogu i pronađu rešenja kako bi se izbegla dalja eskalacija.
Ranije danas, Tramp je saopštio da će od 1. avgusta stupiti na snagu carine u visini od 30 odsto na svu robu koja se uvozi iz zemalja Evropske unije, odnosno Meksika u Sjedinjene Države.
On je na svom nalogu na mreži Truth Social objavio kopije pisama koja je poslao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsednici Meksika Klaudiji Šajnbaum.
Prethodno je neimenovani evropski diplomata potvrdio da se Evropska unija priprema za mogući prijem Trampovog pisma u kojem će najaviti carine.
Izvor: Tanjug

Italija, Holandija i Nemačka o američkom uvođenju carina: Odluka zabrinjavajuća, vratiti se dijalogu

On je na svom nalogu na mreži Truth Social objavio kopije pisama koja je poslao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsednici Meksika Klaudiji Šajnbaum. 	
Prethodno je neimenovani evropski diplomata potvrdio da se Evropska unija priprema za mogući prijem Trampovog pisma u kojem će najaviti carine. 	
Ranije ove sedmice, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-nove-carine-od-1-avgusta-stope-do-70-odsto">Tramp je objavio uvođenje novih carina </a>Japanu, Južnoj Koreji, Brazilu i Kanadi, kao i carine od 50 odsto na uvoz bakra.
izvor: Tanjug

Tramp: Od 1. avgusta američke carine od 30 odsto na robu iz EU i Meksika

"Voleo bih da to uradim danas. Poslaćemo ih u narednih nekoliko sati", rekao je Tramp u intervjuu za En-Bi-Si njuz (NBC News), dodajući da će pisma biti upućena "danas ili sutra" i da se odnose na celu Evropsku uniju i Kanadu. 	
Neposredno nakon intervjua, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-nove-carine-od-1-avgusta-stope-do-70-odsto">Tramp je najavio uvođenje carine</a> od 35 odsto na uvoz iz Kanade, počevši od sledećeg meseca. &nbsp;	
Evropska unija, sa svojih 27 članica, predstavlja najvećeg trgovinskog partnera SAD, sa više 600 milijardi dolara vrednim uvozom robe tokom prošle godine. &nbsp;	
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-sad-prekidaju-sve-trgovinske-pregovore-sa-kanadom-uvode-carine">Kanada je takođe među najvažnijim ekonomskim partnerima, sa robnom razmenom vrednom više od 400 milijardi dolara. 	</a>
Govoreći pred Evropskim parlamentom u sredu, potpredsednik Evropske komisije i glavni trgovinski pregovarač Maroš Šefčovič rekao je da se svakodnevno vode razgovori s Vašingtonom u pokušaju da se izbegne dobijanje jednog od Trampovih "carinskih pisama". 	
Tramp najavio je da će SAD od 1. avgusta uvesti carinu od 35 odsto na uvoz robe iz Kanade i upozorio da bi tarifa mogla dodatno da poraste ako Kanada uvede kontramere. 	
U pismu koje je objavljeno na društvenoj mreži, Tramp je o odluci obavestio kanadskog premijera Marka Karnija, naglasivši da je reč o odgovoru na, kako je naveo, "nepravedne trgovinske prakse", preneo je Rojters. 	
Pored Kanade, Tramp je najavio planove za uvođenje opštih carina u rasponu od 15 do 20 za većinu ostalih trgovinskih partnera SAD, uključujući i dosadašnje saveznike poput Japana i Južne Koreje. &nbsp;	Nedavno je već uvedena carina od 50 odsto na uvoz bakra. 	
U intervjuu za En-Bi-Si njuz (NBC News), Tramp je rekao da neće svim državama slati pojedinačna obaveštenja, već da će se "preostalim zemljama jednostavno saopštiti da će plaćati 15 ili 20 odsto", neprecizirajući detalje po zemljama. 	
"Mi samo postavljamo naše carine", rekao je Tramp i dodao da sve zemlje mogu uskoro da se suoče s novim trgovinskim uslovima.
Među zemljama koje su prethodnih dana dobile pismo u kojima im se najavljuje uvođenje carina je i Srbija.<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-poslao-pismo-vucicu-najavljujuci-carine-na-uvoz-iz-srbije-od-35-odsto-pocev-od-1-avgusta"> Prema pismu koje je Tramp poslao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, najavljuje se uvođenje carina u visini od 35 odsto </a>za svu robu koja se izvozi u SAD.&nbsp;
izvor: Tanjug

Tramp najavio carine od 35 odsto na uvoz iz Kanade i zvanično pismo za EU

Most na Ibru je od završetka rata 1999. godine zatvoren za saobraćaj i predstavlja simbol odvojenosti severnog dela grada, gde većinski žive Srbi, i južnog, gde većinu čine etnički Albanci. A simboli imaju veliku upotrebnu vrednost u politici. &nbsp; Postojalo je više pokušaja da se most koji je bio poprište više etnički motivisanih sukoba otvori za saobraćaj. Čak je i u Briselu 2015. godine napravljen dogovor koji je predviđao otvaranje mosta u junu 2016. godine. Međutim, političke prilike to nikada nisu dozvoljavale. &nbsp; Otvaranju mosta najbliže se došlo prošle godine, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kurti-most-na-ibru-ce-se-otvoriti-za-dobrobit-svih">kada su predstavnici Vlade u Prištini u više navrata najavljivali taj korak.</a> Čak je i testirana izdržljivost mosta, ali su predstavnici međunarodne zajednice u poslednjem trenutku stali na put toj inicijativi, navodeći da bi svaka odluka vezana za most morala da bude usaglašena u dijalogu Beograda i Prištine. &nbsp; A kada nisu mogli da otvore most za saobraćaj, vlasti u Prištini odlučile su se na drugi korak. Pre manje od mesec dana pokret <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kosovski-zvanicnici-najavljuju-pravljenje-paralelnih-mostova-preko-ibra-samoopredeljenje-objavilo-ilustraciju">Samoopredeljenje je objavio fotografiju dva mosta koja se nalaze odmah pored postojećeg mosta. </a>Da se neće stati na fotografijama postalo je jasno kada je Aljbin Kurti, premijer Kosova u tehničkom mandatu, prisustvovao postavljanju kamena temeljca. &nbsp; On je tom prilikom rekao da će jedan od novih mostova biti namenjen za vozila i pešake, a drugi samo za pešake. U izjavi za kosovske medije je istakao da se izgradnja mostova sprovodi u skladu sa zakonom i u punoj institucionalnoj koordinaciji, dodajući da bi “trebalo da bude što više mostova preko Ibra“. &nbsp; Početak izgradnje mostova je, očekivano, izazvao političke reakcije. Srpska lista, politička stranka koja je na nedavnim parlamentarnim izborima ubedljivo pobedila u srpskim sredinama je pokrentula peticiju protiv izgradnje mostova. Kako su saopštili, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/srpska-lista-prikupila-3-628-potpisa-za-peticiju-protiv-izgradnje-novih-mostova-na-ibru">peticiju je za svega 11 sati potpisalo 3.628 građana, </a>što prema njihovim rečima, pokazuje jasan stav građana da se protive “samovoljnoj i jednostranoj odluci Prištine“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je Beograd uputio proteste zapadnim silama nakon postavljanja kamena temeljca. &nbsp; “Svašta su činili, danas smo videli da je Kurti polagao kamene temeljce, a nije dobio saglasnost srpskog naroda i ljudi iz Severne Mitrovice, jer to bi značilo konačan egzodus“, naveo je Vučić. &nbsp; Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je, u razgovoru sa pomoćnikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Miroslavom Jenčom, da su najave Prištine o izgradnji dva mosta na Ibru direktno usmerene protiv interesa srpskog naroda na severu Kosova. &nbsp; <h2>Saobraćajno rešenje ili predizborni manevar</h2> I kao što su pozicije političara iz Beograda i Prištine nepomirljivo suprostavljene po ovom pitanju, tako i građani koji žive sa različite strane mosta, različito vide početak izgradnje mostova. &nbsp; Nedžmedin Spahiu, politikolog iz Južne Mitrovice navodi da su ti mostovi, veoma potrebni građanima Mitrovice i na severu i na jugu. &nbsp; “U Mitrovici se od završetka rata gradilo bez ikakvih planova, pa je nastao urbanistički haos koji značajno otežava kretanje gradom. Otvaranje ovih mostova ne bi u potpunosti rešilo taj problem, ali bi svakako olakšalo saobraćajno funkcionisanje“, navodi Spahiu. &nbsp; S druge strane, Marko Jakšić, pravnik iz Severne Mitrovice ne vidi nikakvu funkcionalnu prednost izgradnje novih mostova, imajući u vidu da nekoliko stotina metara od mosta koji je zatvoren za saobraćaj, postoje mostovi preko kojih automobili idu nesmetano. &nbsp; “Kosovska Mitrovica ima i više nego dovoljno mostova. To je još jedan populistički potez Aljbina Kurtija u svetlu nadlazećih lokalnih, a vrlo verovatno i parlamentarnih izbora. On je revoltiran i razočaran što mu nisu dozvolili da otvori Most na Ibru, pa je odlučio da međunarodnu zajednicu nadmudri otvaranjem dva mosta na istom mestu. Istovremeno, Kurti pokušava da ovim potezom drži fokus javnosti na temi severa Kosova, da bi prikrio loš životni standard, masovno iseljavanje i sve ostale političke teme koje muče većinu Albanaca“, ističe Jakšić. &nbsp; On dodaje da sumnja da će peticija koju je pokrenula Srpska lista biti dovoljna da se alarmira međunarodna zajednica i stane na put izgradnji novih mostova. &nbsp; “Od svih demokratskih poluga koje Srpska lista, kao politički predstavnik Srba, ima na raspolaganju, čini mi se da su izabrali najbanalniju. Umesto da organizuju proteste i na druge načine apeluju na međunarodnu zajednicu, oni su se odlučili za peticiju. Ako će išta sprečiti tu izgradnju onda će to biti lokalni izbori, pošto sam siguran da mostovi ne mogu da budu završeni za 90 dana. Tako da ostaje nada da će sledeći gradonačelnik Severne Mitrovice, ko god to bio od predstavnika Srba, da se povuče iz memoranduma o izgradnji mosta“, kaže Jakšić. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240904140956_90d3f43fbf81ed93bcf3351bec6bbe20cda63b5fc41d07e6430bc374b9e3b5bf.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240904140956_90d3f43fbf81ed93bcf3351bec6bbe20cda63b5fc41d07e6430bc374b9e3b5bf" data-rendition-name="original" width="3164" height="2060" loading="lazy" alt="Most na Ibru zastava Kosovska Mitrovica"> <figcaption>Srpska zastava na mostu na Ibru. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Kao i u većini drugih politički zapaljivih pitanja na Kosovu, zlatni glas imaju predstavnici međunarodne zajednice. Oni se o početku gradnje mostova jesu oglašavali, ali je iz njihovih saopštenja teško pročitati definitivan stav. &nbsp; Tako je Evropska unija u odgovoru Radiju Slobodna Evropa navela da izgradnja dva nova mosta ima praktičan i politički značaj, te da svaki infrastrukturni projekat između Severne i Južne Mitrovice zahteva blisku koordinaciju i dijalog između svih uključenih zajednica. &nbsp; "EU blisko koordinira sa svojim međunarodnim partnerima na Kosovu u vezi sa budućnošću mosta“, istakli su iz EU. &nbsp; Nato misija na Kosovu je saopštila da je polaganje kamena temeljca za dva nova mosta prošlo bez incidenata, te da nastavljaju da prate situaciju. Oni su ranije,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kfor-najava-dva-nova-mosta-na-ibru-izvan-nasih-nadleznosti-ostajemo-na-glavnom-mostu"> kada je objavljena slika mostova, naveli da to nije u njihovoj nadležnosti.</a> Spahiu navodi da je međunarodnoj zajednici teško da se usprotivi izgradnji mostova. &nbsp; “Oni su dali uopštene izjave da ne žele tenzije, ali nisu se eksplicitno usprotivili izgradnji mostova. Ja mislim da se ni građani Severne Mitrovice ne protive, već da to radi samo Srpska lista. Otvaranje mostova nije nikakva pretnja po bezbednost s obzirom da kosovska policija već kontroliše sever. Mostovi nisu oružje, već služe za olakšanje promenta ljudi i robe“, kaže Spahiu. &nbsp; I Marko Jakiš je saglasan u oceni da su međunarodni faktori dali neutralne izjave, ali ne deli stav da Evropa ne može da stane na put izgradnji. &nbsp; “Evropska komisija ima više mogućnosti za uslovljavanje poteza političara sa Kosova i lako mogu da izvrše pritisak ukoliko postoji volja. Međutim, nedostatak konkretnih sankcija u prošlosti je Kurtiju dao vetar u leđa i on sa međunarodnom zajednicom igra neku vrstu pokera. Kurti uvek podiže uloge, igra na sve i ništa, dobro znajući da će Zapad uvek odlučiti da zatvori oči na nepravdu prema Srbima, pre nego da sankcionišu Kosovo koje su oni stvorili“, kaže Jakšić. &nbsp; Radovi na izgradnji novih mostova su trenutno u početnim fazama, a svaki dalji napredak radova podizaće temperaturu u sredini koja već hronično pati od nestabilnosti. &nbsp; &nbsp;Novinar Vuk Jeremić

EU