U saopštenju se navodi da se očekuje da će taj broj porasti jer su granični prelazi u Gazu i dalje zatvoreni, a Izrael blokira ulaz pomoći već dva meseca, uključujući formule za bebe i nutritivne suplemente.
Dodaje se da su velika većina žrtava deca, kao i bolesni i stariji ljudi, prenosi Al Džazira.
„Najoštrije osuđujemo kontinuiranu upotrebu hrane od strane izraelske okupacije kao ratnog oružja i nametanje zagušljive blokade protiv više od 2,4 miliona ljudi u Pojasu Gaze potpunim zatvaranjem prelaza 63. dan zaredom“, navodi se u saopštenju.
Kancelarija je pozvala „međunarodnu zajednicu, humanitarne organizacije i organizacije za ljudska prava da preduzmu hitne i efikasne mere i izvrše pritisak svim sredstvima da se otvore granični prelaz Rafa i svi ostali prelazi“.
Izrael je obnovio napade na enklavu 18. marta i od tada ubio više od 2.300 osoba, čime je ukupan broj palestinskih žrtava od oktobra 2023. porastao na 52.400.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Najmanje 57 osoba umrlo u Gazi od neuhranjenosti

Belgija je 3. januara obavestila Evropsku komisiju da je pronašla metal kadmijum u smrznutim <a href="https://insajder.net/prenosimo/belgija-pronasla-metal-kadmijum-u-smrznutim-malinama-iz-srbije">malinama iz Srbije</a>. Na platformi Sistema za brzo upozorenje o hrani (RASFF), na sajtu Evropske komisije, navodeno je da bi konzumiranje tih malina moglo da ima ozbiljan rizik po zdravlje jer kadmijum spada u teške metale.
Međutim, to nije jedini put da se hrana iz Srbije našla u tom sistemu.&nbsp;
U prethodnih godinu dana na toj platformi bilo 24 notifikacije o hrani iz Srbije. Ipak, Violeta Josifova za Insajder kaže da takav slučaj nije karakterističan samo za Srbiju.
“Ne vraćaju se samo pošiljke u Srbiji, vraćaju se i iz drugih zemalja. Svaki uvoznik je dužan da uradi na granici pre no što hrana uđe, kontrolu. Nakon te kontrole dobija odobrenje za uvoz. U Srbiji se to uglavnom dešava zbog toga što poljoprivredni proizvođači ne poštuju uputstva za upotrebu ili su nedovoljno edukovani”, rekla je Violeta Josifova.
Standardi kvaliteta hrane u Srbiji i u državama Evropske unije su usaglašeni, kaže za Insajder Josifova, ali postojeće regulative se u praksi neretko ne poštoju.&nbsp;
“Mi imamo regulativu koja u praksi ne postoji. Nemamo dovoljnu kontrolu, onaj organ koji treba da vrši kontrolu ne vrši potrebnu postkontrola. Kontrola kvaliteta sredstava za zaštitu bilja, onda postkontrola šta se dešava sa zemljištem, sa poljoprivrednim zemljištem, šta se dešava sa da kažemo pijačim, vodama, šta se dešava, znači kontrola, postkontrola koja je vezana za ekologiju zemljišta i za ekologiju i za kvalitet”, rekla je Josifova.
Na pitanju o kontroli u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=zEHltW-Mmz8">emisiji 3D agroekonomista Milan Prostran</a> objasnio je da je Srbija postala zemlja uvoznica, posebno u oblasti animalnih proizvoda, pre svega mesa, te je da je ona više fokusirana na uvoz.
"Danas je našoj veterinarskoj struci teži zadatak da proprati uvoz, ranije se bavila izvozom. Pre su meso i mlečni proizvodi Srbiji bili prvi po izvozu", rekao je u emisiji 3D agroekonomista Milan Prostran.
Josifova objašnjava da se nepoštovanje postojećih regulativa u kontroli ogleda i u aktuelnom vraćanju malina sa belgijske granice.
“Vi imate regulativu da kaže teški metali, evo na primer sad ova malina koja se vratila, dozvoljena količina je 0,040 mg po kg. U tom uzorku je bilo 0,055. To govori da na tim njivama gde je proizvedena ta malina ili đubrivo koje su upotrebljavali ima nedozvoljene količine teškog metala ili je došlo do prekomernog đubrenja ili nagomilavanja tog teškog metala” rekla je Violeta Josifova.
Voće i povrće iz Srbije često je na granicama zaustavljeno zbog pronađene nedozvoljene količine pesticida. Sagovornica ističe da se problem odnosi na manjak stručnosti u odnosu sa pesticidima, ali i regulativama u vezi sa njihovom dostupnošću.
“Do pesticida može bilo ko da dođe, pa čak i deca. Često ne rade stručni ljudi u tim poljoprivrednim apotekama, nego imaju fiktivno kao zaposleno nekog inženjera za zaštitu bilja. Napravljen je opšti haos i u regulativi i u postupanju”, rekla je Direktorka za razvoj u BioGenesis-u Violeta Josifova.
Na pitanje kako usled čestih vesti o “vraćanju” hrane proizvedene u Srbiji, građani mogu da znaju da je hrana na njihovim trpezama potpuno bezbedna Josifova kaže – da je to teško reći.
“Ne možemo da znamo. Sama regulativa je napravljena tako da je kontrola prepuštena na savest poljoprivrednih proizvođača. Smatram da je jedino rešenje da stručni ljudi potpisuju recepte i da samo na recepte, kao što se prodaju i veterinarski lekovi, kao što se prodaju lekovi za humanu upotrebu. I onda sleduje da znate ko je propisao i onda već imate garanciju da taj proizvod koji je izašao na naše tržnice je na neki način ispravan i da je o njemu vodio računa stručnjak”, zaključila je Josifova.
Ministarstvo poljoprivrede do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja Insajdera o kontroli hrane za izvoz i domaće tržište.
Podsetimo, prošle godine su sa hrvatske granice vraćeni pasterizovani krastavci iz Srbije zbog prisustva ostataka pesticida metalaksil, saopšteno je na sajtu Sistema brzog uzbunjivanja na bezbednost hrane (RASFF).
U septembru 2023. godine direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević potvrdio je da je na granici sa Slovenijom zaustavljena količina od 18 tona svežeg <a href="https://insajder.net/prenosimo/zaustavljen-izvoz-krastavaca-iz-srbije-u-sloveniju">krastavaca </a>iz Srbije, jer su u njima pronađeni ostaci fungicid metalaksila.
Takođe na granici sa Hrvatskom pronađen <a href="https://insajder.net/prenosimo/insekticid-pronaden-u-posiljci-breskvi-koja-je-vracena-iz-hrvatske-je-zabranjen-tovar-ce-biti-unisten">insekticid u pošiljci breskvi.</a> Taj insekticid kako je rekao direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević zabranjen je za upotrebu u Srbiji 2019. godine. Uprava za zaštitu bilja je tada nakon <a href="https://insajder.net/prenosimo/insekticid-pronaden-u-posiljci-breskvi-koja-je-vracena-iz-hrvatske-je-zabranjen-tovar-ce-biti-unisten">detaljnih analiza</a> fitosanitarne inspekcije utvrdila prisustvo hlorpirifosa u breskvama.
Sličan slučaj bio je i sa <a href="https://insajder.net/prenosimo/kompanija-cips-vej-cips-unisten-bio-namenjen-samo-jednom-kupcu-u-hrvatskoj">čačanskom kompanijom "Čips vej"</a> koja je početkom avgusta saopštila da je celokupna pošiljka njenog čipsa sa ukusom paprike, koja je bila poslata jednoj kompaniji u Hrvatskoj, preventivno uništena jer je analiza pokazala da je nivo kancerogene materije akrilamid veći od dozvoljene.
Novinarka Teodora Marković

Teme

Josifova za Insajder o kontroli kvaliteta hrane u Srbiji: "Imamo regulativu koja se ne poštuje"

U Mirjaninoj porodici je vreme obroka uvek bio trenutak kada se porodica okuplja. Obroci su uvek pripremani sa pražnjom i ljubavlju, a u porodici sa više članova, gotovo uvek bilo je i viška hrane. Da ne bi bacali tople obroke, Mirjana Mutuc je sa dve ćerke – Minom i Marijanom, počela da deli hranu onima kojima je potrebna. Njihov rad se brzo proširio i postao sinonim za solidarnost i nesebičnost.
“Moje detinjstvo i detinjstvo moje braće je bilo teže, majka je rano ostala udovica i znamo kako je to kad nemate… Imali smo i grupu na Fejsbuku za kuvanje, jer ja volim da kuvam, pa smo tu razmenjivali recepte, i nagradnu igru. Porodica koja je osvojila tu nagradu igru - pitu i jogurt - nam je poslala sliku svoje dece i napisala ‘hvala vam, moja deca večeras imaju šta da jedu’. To je bio taj klik kada smo nas tri sele i odlučile da to treba da preraste u nešto više”, kaže Mirjana Mutuc, osnivačica Udruženja Obrok za porodicu 3M.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DFGBxKT_hYT4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Danas, više od 11.000 članova Udruženja, samo u Novom Sadu i okolini, pomaže više od 200 porodica mesečno. Ali, priča se tu ne zaustavlja. Obrok za porodicu obezbeđuje hranu i za domove onih iz okoline, Beograda, Niša, Kragujevca, Valjeva i Leskovca.
Duško Đurđić je dugogodišnji korisnik Obroka za porodicu. Kaže da svakoga od nas može da bude stid kada se osećamo ugroženo, mada ne bi trebalo jer, dodaje, kada potražimo pomoć, često dobijemo i više nego što očekujemo.
“Sam početak je bio u periodu kada smo supruga i ja bili u totalnom beznađu posle tragedije koju smo doživeli, baš teška nemaština nas je zadesila. Od tada, kad god osetimo da nam je teško i da ne možemo da se snađemo, mi se obratimo njima i oni su tu uvek. Nekih četiri godine otprilike traje i sad je već prešlo i u neko prijateljstvo koje održavamo i dan danas i koristimo kad god nam zatreba. One skaču i priskaču u pomoć”, kaže korisnik Obroka za porodicu Duško Đurđić.
U susret praznicima, Obrok za porodicu organizuje posebne donacije, u vidu paketića za decu i osnovnih potrepština. Cilj je da se obraduju mališani i rasterete roditelji, kako bi svi zajedno mogli da uživaju u praznicima.
“Svake godine pravimo akcije gde ljudi mogu da nam doniraju slatkiše, slaniše, sve ono od čega možemo da napravimo neki paket. Ograničili smo se na igračke jer smo imali neka lošija iskustva. Treba nam pomoć u vidu donacija, ako niste u mogućnosti, eto mogu i kese, i one su nam pomoć za te paketiće. Naš apel je da pomognete kako god možete jer imamo jako puno dece koja očekuju neki paketić”, kaže Marijana Kresojević, osnivačica Udruženja Obrok za porodicu 3M.
Akcije građana, kao što je rad Udruženja Obrok za porodicu, govore o zajedništvu i tome da svi zaslužujemo pravo na dostojanstven i ispunjen život. Podsećaju da je uvek važno biti solidaran i darivati, ne samo u vreme praznika.
Novinarka Milica Alimpić
&nbsp;

Priča o solidarnosti majke i dve ćerke - obrok za svaku porodicu (VIDEO)

Vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) za novembar iznosi 127,5 poena, što predstavlja rast od 0,5 odsto u odnosu na oktobarskih 126,9 poena, navodi FAO.
Rezultat je posledica rasta vrednosti indeksa u kategorijama biljnih ulja i mlečnih proizvoda uz istovremeni pad u kategorijama mesa, šećera i žitarica.
Indeks cena biljnih ulja je porastao za čak 7,5 odsto mesečno na 164,1 poen i sada je najviši od jula 2022.
Međunarodne cene palminog ulja porasle su šesti uzastopni mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncokretovog i sojinog ulja, kao i ulja repice.
Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda je međumesečno porasla za 0,6 odsto na 139,9 poena, posebno zbog rasta cene mleka u prahu, maslaca i sira.
Nasuprot tome, vrednost indeksa cena mesa mesečno je pala za 0,8 odsto na 118,1 poen, pre svega zbog pada cena svinjskog, ali i živinskog mesa, kao i vrednost indeksa cena šećera, koja je pala za 2,4 odsto na 126,4 poena usled poboljšanih izgleda za žetvu u Brazilu.
Indeks cena žitarica je u novembru u proseku iznosio 111,4 poena, što je za 2,7 odsto manje u odnosu na oktobar.
Globalne cene žitarica padaju iz meseca u mesec zbog povećanih zaliha iz tekuće žetve na južnoj hemisferi i poboljšanih uslova za žetvu 2025. u nekim velikim zemljama izvoznicama severne hemisfere, dodaje se na veb stranici FAO.
Izvor: Tanjug

Svetske cene hrane ponovo porasle i sada su najviše za poslednjih 19 meseci

Indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda za oktobar iznosi 127,4 poena, što predstavlja rast za dva odsto u odnosu na septembarskih 124,9 poena, navodi FAO. 	
Rezultat je posledica rasta indeksa u svim kategorijama osim mesa pošto je zabeleženo istovremeno poskupljenje biljnih ulja, šećera, mlečnih proizvoda i žitarica. 	
Indeks cena biljnih ulja je porastao za čak 7,3 odsto mesečno na 152,7 poena i sada je najviši od novembra 2022. 	
Međunarodne cene palminog ulja porasle su peti uzastopni mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncekretovog i sojinog ulja, kao i ulja repice. &nbsp;	
Vrednost indeksa cena šećera je mesečno porasla za 3,3 odsto na 129,6 poena i sada je najviša za poslednjih sedam meseci zbog zabrinutosti povodom suvog vremena u Brazilu koje pogoršava izglede za useve šećerne trske. 	
Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda je međumesečno porasla za 1,9 odsto na 139,1 poen, naročito zbog poskupljenja sira, a vrednost indeksa žitarica za 0,8 odsto na 114,4 poena. 	
Nasuprot tome je indeks cena mesa mesečno pao za 0,3 odsto na 120,4 poena, posebno zbog pada cena svinjskog mesa, dodaje se na veb stranici FAO.
Izvor: Tanjug

Svetske cene hrane naglo porasle u oktobru, najviše za poslednjih godinu i po dana

Kako se dodaje, te 94.000 tona hrane nije ušlo u opkoljenu enklavu zato što je mali broj prelaza otvoren, dok drugi nisu bezbedni, prenosi Rojters.
"Ograničenja humanitarne pomoći koja stiže u Gazu su ozbiljna", saopštio je WFP, uz upozorenje da će još veći broj ljudi u enklavi biti pogođen glađu.
Ostala ograničenja koja je trebalo da se reše kako bi se poboljšao protok pomoći u Gazi uključuju izdavanje odobrenja kamionima i vozačima kamiona, dok je neophodno rešiti i problem kašnjenja na kontrolnim punktovima, navodi se u saopštenju.
Otkako je Izrael zauzeo prelaz Rafa s Egiptom u maju, sve rute u Gazi kontroliše Izrael.
Ranije ovog meseca, UN su objavile procenu da će se ove zime oko 345.000 Palestinaca u Pojasu Gaze suočiti sa "katastrofalnim" nivoom gladi, nakon što je opala isporuka pomoći palestinskoj enklavi.
Agencije UN navode da to predstavlja značajno povećanje u odnosu na 133.000 Palestinaca koji se, prema procenama, trenutno suočavaju sa "katastrofalnim" nivoom gladi, prenela je Al Džazira.
Od oktobra prošle godine, najmanje 42.847 Palestinaca je ubijeno u izraelskim napadima na Gazu, a više od 100.540 njih je povređeno, prema podacima Ministarstva zdravlja u opkoljenoj enklavi.
Izvor: Tanjug

WFP: Oko 94.000 tona hrane čeka da uđe u Pojas Gaze, veliki rizik od gladi

Ovaj rezultat je posledica rasta indeksa u svim kategorijama, jer su istovremeno poskupeli šećer, biljna ulja, žitarice, mlečni proizvodi i meso. Da li će ovaj talas poskupljenja osetiti potrošači u Srbiji?&nbsp; Ekonomista Pavle Medić ističe da kretanje cena na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji svakako zavisi od kretanja na svetskom tržištu. "Međutim, razlika je u tome što država na tržištu prehrambenih proizvoda interveniše mnogo više, bilo kroz zamrzavanje cena, bilo kroz ograničavanje izvoza. Takođe, iako su povećanja cena u odnosu na prethodni mesec bila značajna, sami nivoi su uglavnom slični onima iz 2021. godine, i značajno ispod nivoa iz 2022. i prve polovine 2023. godine. Da sumiramo, verovatno je da će osnovne kategorije prehrambenih proizvoda poskupeti za oko 2 odsto ili nešto manje," navodi Medić. Prema njegovim rečima, loša strana je to što prehrambeni proizvodi imaju mnogo veći udeo u potrošnji stanovništva s nižim prihodima. Sagovornik Insajdera dodaje da, iako su porasle cene šećera, biljnog ulja i žitarica – proizvoda koje Srbija izvozi – to neće amortizovati "lošu godinu" za naše proizvođače. "Imajući u vidu da će, u slučaju većih korekcija cena, posebno onih većih od septembarskih, verovatno doći do uspostavljanja kontrole cena i izvoza. Takođe, Srbija je usled vremenskih nepogoda vezala nekoliko veoma loših poljoprivrednih sezona, a padovi u izvezenim količinama su značajniji od rasta cena," kaže Medić. On dodaje da geopolitika igra veliku ulogu na tržištu poljoprivrednih proizvoda, ali da vremenske prilike, kontrola biljnih bolesti i fitosanitarni problemi imaju još veću ulogu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2022043014048_09f3cd8d4a8ea8f5b11e048ead533d38b9090875a43a2ab884be86342f63721a" data-rendition-name="original" width="3339" height="1876" loading="lazy" alt="Pšenica / žito"> <figcaption>Polina Rytova / Unsplash</figcaption> </figure>  "Nove vremenske neprilike ukazuju da vreme proizvodnje na otvorenim njivama, baštama i voćnjacima prolazi i postaje neodrživo. Na svetskom nivou potrebne su ogromne investicije i inovacije u agrotehniku, kao i seljenje proizvodnje sa otvorenih polja na zatvorena," dodaje sagovornik Insajdera. Medić ukazuje na problem u našoj državi – Srbija ima solidne uslove, ali i veoma usitnjeno vlasništvo nad zemljištem, zastarelu tehniku i male površine pod navodnjavanjem i zaštitom. Ovaj stručnjak iz Centra za visoke ekonomske studije ne očekuje drastičan rast inflacije, dobrim delom zbog stabilne bazne inflacije. "Očekujem da će hrana vremenom postajati sve veći luksuz u poređenju sa periodom od pre 10-20 godina. Barem u početnom periodu, proizvodnja hrane zahtevaće velike investicije koje će morati da se odraze na cenu. Takođe, očekujem još veće raslojavanje u kvalitetu hrane, gde će organska proizvodnja biti sve jasnije izdvojena, dok će različite GMO sorte, sposobne da prežive teže uslove, biti dostupne, ali značajno lošijeg kvaliteta," zaključuje Medić.&nbsp; <h2>Srbija prati trend promena cena</h2> &nbsp;Ekonomista Ivan Nikolić kaže da iskustvo pokazuje da je Srbija u nekim ranijim slučajevima pratila trend promena cena na međunarodnom tržištu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2022110110114_35bbba6355a8a7f8f2c23b2bf9d6694686f58316c011b345b9b326d359d4a047" data-rendition-name="original" width="7952" height="4473" loading="lazy" alt="Šećer"> <figcaption>Foto: Faran Raufi/Unsplash</figcaption> </figure>  "Naše tržište je otvoreno. Ove godine smo imali i problem s klimatskim uslovima koji su smanjili prinose, posebno kod industrijskih kultura koje su nam bitne. Konkretno, prinosi šećera i kukuruza su ove godine manji za 23 odsto u odnosu na prošlu godinu. Zbog toga je vrlo moguće da dođe do povećanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Da li će se to kasnije odraziti na krajnje proizvode za potrošače, ostaje da vidimo”, navodi ekonomista Ivan Nikolić. Srbija je veliki proizvođač šećera, biljnog ulja i žitarica, te bi, prema logici, ove godine trebala više da zaradi. Međutim, problem za naše proizvođače su slabi prinosi. "Prinosi će biti, zavisno od kulture do kulture, niži nego prošle godine. Kada govorimo o ukupnoj zaradi, teško je sa sigurnošću reći šta će se desiti. Ako govorimo o udelu poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu, odnosno njenoj dodatoj vrednosti, ona će biti niža nego prošle godine," dodaje Nikolić. &nbsp; <h2>Cena šećera najviše skočila</h2> Najveći rast u septembru zabeležio je FAO indeks cena šećera, koji je porastao za 10,4 procenta. Skok cena izazvan je pogoršanjem useva u Brazilu i zabrinutošću da bi odluka Indije da ukine ograničenja za upotrebu šećerne trske u proizvodnji etanola mogla uticati na dostupnost izvoza iz te zemlje.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20220930110956_48b0ec6825ea13af30a15b6d518ddf0f166cd98a4e920a4c55ad923988f683ca" data-rendition-name="original" width="1920" height="1282" loading="lazy" alt="Mleko"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Pixabay/Pezibear </figcaption> </figure>  Vrednost indeksa cena žitarica u septembru bila je na nivou od 113,5 poena, što je za tri odsto više nego u avgustu, prvenstveno zbog nepovoljnih vremenskih uslova u nekim zemljama koje su ključni izvoznici žitarica. Kako je navedeno, indeks cena biljnih ulja porastao je za 4,6 odsto mesečno, dostigavši 142,4 poena, što je najviši nivo od početka 2023. godine. Međunarodne cene palminog ulja porasle su četvrti uzastopni mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncokretovog, sojinog i ulja repice.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20230926120944_99f551f8ed7ec33e3bd21e29a9b3c366fffd6a26d1dd5a89aa9c7f0bf60f0471" data-rendition-name="original" width="6000" height="3536" loading="lazy" alt="meso"> <figcaption>Meso, ilustracija Foto: Iñigo De la Maza/Unsplash</figcaption> </figure>  Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda porasla je za 3,8 odsto, dostigavši 136,3 poena, uz povećanje cena punomasnog mleka u prahu, obranog mleka u prahu, putera i sira. FAO indeks cena mesa porastao je za 0,4 procenta, uglavnom zbog viših cena živinskog mesa izazvanih snažnom uvoznom potražnjom za proizvode iz Brazila. Svetske cene goveđeg i svinjskog mesa ostale su stabilne, dok su cene ovčijeg mesa blago opale u odnosu na nivoe iz avgusta. Izvor: Insajder