Iako već odavno naviknuti na targetiranja, bez obzira ko je na vlasti, članovi nevladinih organizacija, ipak, često istupaju u javnost kako bi pojasnili šta tačno rade. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović objašnjava za Insajder da je borba protiv takvog narativa važna najpre zbog građana. "Poruke koje NVO sektor šalje o svojim aktivnostima: bilo da su rezultati istraživanja, otkrivene afere, ili konkretne usluge građanima, najčešće neće biti saslušane. Srpsko društvo je od 90-tih podložno primanju ksenofobičnih poruka, koje političari vešto koriste da prikriju svoje neuspehe. "Krivi su drugi" - je osnova za mantru "Strano je loše", iz koje izviru različite etikete na koje se lako lepi mržnja“, kaže Golubović. Ona dodaje da su se organizacije obraćale i institucijama, ali, kako kaže, "tužilaštvo je bilo pasivno i kod mnogo težih pritisaka i napada“. "Takođe, sud nije priznao zahtev da organizacije trpe štetu od kleveta. Jedina odbrana je zahtev međunarodne zajednice, da se sa praksom prestane. Ujedinjene nacije i Savet Evrope su uvek otvarale vrata da saslušaju targetirane organizacije i da reaguju pravnim i diplomatskim kanalima“, kaže Golubović. Da postoji kontinuitet u vređanju NVO sektora potvrđuje i izvršna direktorka Astre-Akcije za borbu protiv trgovine ljudima Marija Anđelković koja objašnjava da se isti termini koriste "u blažim i grubljim oblicima“, ali da su akcije koje se sprovode "u ime tog termina imale različite pojavne oblike". "Bili smo svedoci hapšenja aktivista, pritvaranja, prebijanja, pravljenje crnih lista “državnih neprijatelja”, vanredne finansijke i druge inspekcije, navodne anti-terorističke provere kojima ne znamo epilog, pa sve do navedenog predloga Zakona. Mi koji smo više od 30 godina angažovani u civilnom sektoru, već smo oguglali na te termine koje je 90-ih režim uveo, da označi sve koji kritikuju i govore protiv rata“, kaže Anđelković za Insajder. <h2>"Srbija nikada neće biti članica Evropske unije"</h2> Direktorka Astre smatra da bi Predlog zakona o agentima stranog uticaja dodatno "suzio prostor za delovanje nevladinih organizacija koje rade na unapređenju života građana Srbije“. "U svakom slučaju, on nije u skladu sa osnovnim demokratskim vrednostima Evropske unije u koju, bar deklarativno, želimo da pristupimo. Ukoliko se ova ideja sprovede, ozakoniće se hajka na neistomišljenike“, kaže Marija Anđelković za Insajder. U Predlogu zakona ipak se pominje pristup EU, a predlagači u obrazloženju navode da "Srbija nikada neće biti članica Evropske unije". "Pošto je Republika Srbija suverena država koja nije, niti će ikada biti članica tzv. Evropske unije, pitanje usklađenosti propisa Republike Srbije sa propisima tzv. Evropske unije za ovaj, kao i svaki drugi zakonski predlog je u potpunosti irelevantno i apsolutno nepotrebno”, piše u obrazloženju. Anđelković podseća da i sama Republika Srbija dobija novac iz evropskih fondova. "Na osnovu zvaničnih informacija sa sajta Ministarstva za evropske integracije vidimo da je od 2001. godine, EU kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Republici Srbiji za podršku reformama. Onda čudi kako se predlagač ovog Zakona nije setio da istim obuhvati institucije sistema koje koriste ta sredstva“, kaže Marija Anđelković. <h2>Odakle, zapravo, dolazi novac?</h2> Nevladine organizacije ili udruženja građana mogu da se finansiraju na različite načine – od donacija samih članova do konkurisanja za projekte, koje, kako objašnjava predsednica Yucom-a Katarina Golubović uglavnom koriste veće organizacije. "One se po pravilu prijavljuju na konkurse koje raspisuju u Srbiji različite institucije i tako raspodeljuju republička, pokrajinska ili lokalna sredstva. Pored domaćih institucija, međunarodne organizacije i vlade raspisuju konkurse. Postoje i fondacije koje su osnovala privatna lica, koji takođe raspisuju konkurse. NVO konkurišu kod donatora koji raspiše konkurs koji ima za temu njihov cilj i koji finansira određene aktivnosti“, kaže Golubović za Insajder. Kako navodi, današnji konkursi su mnogo kompleksniji, a da li će neka organizacija dobiti sredstva zavisi od "mnogo faktora". Dodaje da su se "poslednjih godina u par slučajeva na konkursima delila budžetska sredstva organizacijama bez kapaciteta i iskustva, tzv. &nbsp;fantomskim organizacijama“.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20221223191244_c747adb32403c6bcf1b50ac128cafa9d9202db3129f1bca31d3fb5858f7f1a18.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20221223191244_c747adb32403c6bcf1b50ac128cafa9d9202db3129f1bca31d3fb5858f7f1a18" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava "> <figcaption>Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Direktorka Astre Marija Anđelković potvrđuje da je put do sredstava kroz projekte težak. "Uglavnom je konkurencija ogromna tako da projekat dobije jako mali broj organizacija, koje potom sprovode aktivnosti predviđene projektom koje su dobili, a izveštavaju, neretko na mesečnom nivou. I na kraju u finansijskom i narativnom izveštaju dostave sve dokaze o plaćanjima koja su izvršili, i postignutim rezultatima, koji moraju da odgovaraju onima koji su planirani u predlogu projekta,“ kaže Anđelković. Da je rad nevladinog sektora transparentan, potvrđuje i direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović. "Implikacije usvajanja i primene jednog ovakvog zakona vodile bi Srbiju u čist represivni režim, gde bi se delovanje udruženja građana, čija se definicija zna, sve što udruženja građana rade, o tome se izveštava, podaci su mahom javni, ne postoje sredstva koja ne prolaze kroz sve kontrole, većina udruženja to objavljuje i javno na svojim sajtovima,” rekla je Todorović ranije za Insajder. <h2>Ko je podneo Predlog zakona</h2> Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja podnela su dva poslanika, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica iz Pokreta socijalista 29. novembra pošle godine. U tekstu dostupnom <a href="http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/14_saziv/011-2876_24.pdf" target="_blank">na sajtu Skupštine</a>, Oni predlažu da se uvede poseban registar, odnosno spisak, neprofitnih organizacija u Srbiji koje se, kako piše, pretežno finansiraju "od strane stranih subjekata". <pre><code>Registri i spiskovi – „po zakonu i savesti“ Đorđe Komlenski i Bojan Torbica su poslanici iz Pokreta socijalista na čijem je čelu Aleksandar Vulin koji je, nakon što je <a href="https://insajder.net/teme/posle-slucaja-severina-ko-i-po-kojim-kriterijumima-pravi-spiskove-zabrane-ulaska-u-srbiju" target="_blank">hrvatska pevačica Severina Vučković</a> zadržana na granici sa Srbijom u avgustu prošle godine, izjavio da je "kao ministar policije i <a href="https://insajder.net/prenosimo/direktor-bia-aleksandar-vulin-podneo-ostavku" target="_blank">direktor BIA</a> po zakonu i savesti <a href="https://insajder.net/prenosimo/vulin-spiskove-sam-po-zakonu-i-savesti-pravio-ja-kao-ministar-policije-i-direktor-bia" target="_blank">pravio spiskove</a> onih koji nisu dobrodošli u Srbiju“, te je dodao da "žali što im se nije više posvetio“, &nbsp;jer kako je tada rekao "vidi koliko ološa je nepravedno zaboravljeno“. Iako je Vulin tada rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić o "tome nije bio pitan niti je trebao da bude“, upravo je on najavio ukidanje spiskova. Ubrzo se oglasio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, prema čijim tvrdnjama su <a href="https://insajder.net/prenosimo/dacic-sto-se-tice-mup-a-nema-vise-nikoga-na-spiskovima-za-zaustavljanje-na-granici" target="_blank">spiskovi u domenu MUP-a ukinuti početkom septembra prošle godine</a>. Osim stranaca, probleme pri ulasku i izlasku iz Srbije imali su i domaći državljani, poput direktorke Inicijative mladih za ljudska prava Sofije Todorović, koja, kako je navela ranije za Insajder nikada nije dobila pisano obrazloženje za to.</code></pre> "To su pre svega nevladine organizacije koje su u poslednjih 12 meseci pretežno finansirane iz inostranstva, ili na drugi način u toj srazmeri pomagane u svom radu, odnosno one koje se bave političkim aktivnostima, učestvuju u kampanji, prikupljaju sredstva za političke organizacije, pokušavaju da utiču na odluke u Republici Srbiji i na javno mnjenje“, <a href="https://insajder.net/teme/predlog-zakona-o-stranim-agentima-aktiviste-civilnog-sektora-obelezava-kao-one-koji-rade-suprotno-interesu-drzave-video" target="_blank">rekao je ranije predlagač Đorđe Komlenski.</a> U predlogu se navodi da je "agent stranog uticaja" organizacija koja se bavi političkim delovanjem, političkim i drugim aktivnostima koje se odnose "na političko organizovanje i delovanje usmereno na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Republike Srbije, kršenje Ustavom zajamčenih sloboda i prava i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti“. Da organizacije ili udruženja građana koje su u suprotnosti sa Ustavom i pravima koje Ustav garantuje, svakako, ne mogu da postoje propisuje Zakon o udruženjima koji je na snazi od 2009. godine. Isto važi i za bilo koju stranu organizaciju koja bi da posluje na teritoriji Srbije. "Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima", piše u Zakonu o udruženjima. <h2>Ruski ili američki zakon</h2> Zakon o stranim agentima usvojen je u Rusiji 2012. godine. Mnogi aktivisti, mediji i borci za ljudska prava kritikovali su ga navodeći da ograničava rad, krši ljudska prava i guši bilo kakve kritike na račun vlasti. S druge strane čest izgovor vlastima koje su donele ovaj zakon jeste američki Zakon o registraciji stranih agenata (FARA). U pitanju je Zakon iz 1938. godine koji je tada donet kako bi se sprečila nacistička propaganda. Američki Stejt department nedavno je reagovao na srpski Predlog zakona i upozorio na štetnost na demokratsko uređenje Srbije. Iako je Predlog u skupštinskoj proceduri, čini se da je njegova sudbina izvesna, barem sudeći prema rečima samog predsednika Srbije, koji je rekao da "iz više razloga" neće prihvatiti ovaj predlog.&nbsp; Novinarka Ana Đurić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ciljanje neistomišljenika: Predlog zakona o "agentima stranog uticaja" u Srbiji

Da su studenti nezavisni i da nemaju veze ni sa strankama ni sa civilnim sektorom, poručili su pre dva dana ponovo i<a href="https://insajder.net/prenosimo/pravni-u-blokadi-ogradujemo-se-od-nvo-aktivista-oni-ne-smeju-da-predstavljaju-studente-u-medijima"> studenti Pravnog fakulteta.</a> "Jasno i nedvosmisleno se ograđujemo od svih aktivističkih grupa, nevladinih organizacija i njihovih aktivnosti. Samim tim, njihovi članovi ne smeju biti promovisani kao predstavnici studenata. Svako dalje njihovo gostovanje u medijima u ime studenata, smatraćemo zlonamernim i protiv interesa blokada i ispunjenja zahteva", naveli su studenti Pravnog fakulteta. Studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu Vasja Kovačević za Insajder kaže da je od samog početka blokada bio jasan stav studenata da nemaju veze ni sa političkim partijama ni sa nevladinim organizacijama, ali da su sada odlučili da to i napismeno saopšte. “U više navrata se desilo da se određeni ljudi predstavljaju kao predstavnici studenta, iako smo mi više puta rekli da nemamo lidere i da nas niko ne vodi. I zbog toga su ljudi izrazili veliku zabrinutost na našem fakultetu, a i šire. I onda smo mi odlučili da se to saopštenje izda. Neki ljudi to povezuju sa Pavlom Cicvarićem, a uopšte se ne radi o njemu. Slučajnost je bilo što je to veče izašlo saopštenje, jer smo mi 3. januara imali plenum. Ne postoji nijedan pojedinac protiv kog mi imamo bilo šta protiv. I nemamo problem da neko gostuje na televiziji, ali imamo problem sa tim kako se predstavljaju u medijima”, objašnjava Kovačevićeva.&nbsp; Dodaje i da studenti nemaju ništa protiv ni političkih partija ni nevladinih organizacija, i da su svesni značaja njihove uloge za društvo, ali da im nije mesto među nezavisnim studentskim blokadama.&nbsp; <h2>Studenti izloženi pritiscima - preteće poruke sa nepoznatih brojeva, praćenje i fotografisanje</h2> Od početka blokada studenti ističu da su izloženi pritiscima, ne samo kroz verbalne i fizičke napade pojedinaca. Krajem 2024. godine, 30. decembra, <a href="https://insajder.net/prenosimo/blokada-u-tisini-kod-pravnog-fakulteta-u-beogradu-dekanski-kolegijum-fpn-ucestale-pretnje-studentima-nadlezni-da-reaguju-i-zastite-ih">dekanski kolegijum FPN-a upozorio</a> je na preteće poruke koje dobijaju studenti i pozvao institucije da reaguju i zaštite ih. U saopštenju piše da su "poslednjih dana učestali &nbsp;pozivi i poruke sa nepoznatih brojeva u kojima dobijaju pretnje, upozorenja i uvrede, a u nekim slučajevima otvorene pretnje likvidacijom". Dodaje se da "ovakve pozive i poruke dobijaju i njihovi roditelji i druge bliske osobe, a da studenti upozoravaju i na slučajeve praćenja, fotografisanja, čak i dolazaka nepoznatih osoba na vrata njihovih domova”.&nbsp; Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ivona Marković kaže za Insajder da je na delu teško ugrožavanje bezbednosti studenata. “Vrlo je neprijatan taj osećaj da nas neko targetira i kada neko deli informacije o nama u medijima. Dakle u pitanju je narušavanje bezbednosti i zloupotreba informacija, ali mi se borimo i javnost obaveštavamo o tome šta se dešava i kako se krše naša prava”, kaže Markovićeva.&nbsp; Dodaje da su pretnje koje im stižu uvek tema plenuma i da se trude da što pre informacije o tome objave. Iz istog razloga reagovao je i plenum studenata Fakulteta tehničkih nauka koji je <a href="https://insajder.net/prenosimo/plenum-pretnje-i-novo-targetiranje-studenata-novosadskog-ftn-a">saopštio pre tri dana</a> da su studentima upućene nove pretnje, i to od njihovog kolege studenta.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20241231171252_0ff41d0ce0322ab656221d39152d3b9c70df728795120a374b4e404f8b38adf6.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20241231171252_0ff41d0ce0322ab656221d39152d3b9c70df728795120a374b4e404f8b38adf6" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Studenti"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  <h2>“Prijateljski razgovori” sa službenicima BIA i fotografije dokumenata u tabloidima</h2> Sa nastavkom blokada i ponavljanjem studenata da neće odustati dok zahtevi ne budu ispunjeni, te najavama da blokade neće biti obustavljene ni tokom praznika, stigli su i novi pritisci.&nbsp; Pre svega usledili su pozivi za <a href="https://insajder.net/teme/studenta-bia-pozvala-na-prijateljski-razgovor-kad-je-dosao-sa-advokatima-nisu-se-pojavili-video">“prijateljski razgovor”</a> od pripadnika Bezebdnosno-informativne agencije. Tako je otac studenta Fakuleta organizacionih nauka Lazara Stojkovića dobio poziv za neformalan razgovor sa pripadnicima BIA, a potom je isti poziv dobio i njegov sin.&nbsp; Međutim na tom razgovoru, službenici BIA nisu se pojavili. Sa zastrašivanjem se otišlo i korak dalje kada su tabloidi objavili fotografije pasoša studenata FON-a Lazara Stojakovića i njegovog brata Luke, i to uz tvrdnje tabloida da su to vođe protesta, da imaju veze sa Hrvatskom, što je, kako su naveli, “samo još jedna potvrda hrvatskog upliva u pokušaj destabilizacije Srbije". Studentkinja Pravnog fakulteta Vasja Kovačević ističe da je razlog zašto tabloidi uporno pokušavaju da pojedince označe kao organizatore protesta to što je tako lakše nekoga targetirati.&nbsp; “Super je kada studenti imaju lidera, zato što onda mogu da o toj osobi šire razne lažne informacije i onda na taj način da nas diskredituju. A druga stvar je da na taj način, to je bar moje mišljenje, da onda oni kada bi imali lidere, onda bi ti lideri mogli da budu potkupljeni - a ne može niko od nas da bude potkupljen, niti nas bilo ko plaća”, kaže ona. U razgovoru za Insajder, <a href="https://insajder.net/teme/advokat-jankovic-o-objavljivanju-fotografija-pasosa-dvojice-studenata-direktan-poziv-na-ugrozavanje-njihove-bezbednosti">advokat Miloš Janković ranije je istakao da </a>je objavljivanje ličnih podataka pre svega kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. "Ono što zabrinjava je da se ovakva iznošenja podataka o ličnosti, za koje se insinuira da su navodno neprijatelji države i naroda, predstavljaju ne samo kažnjiva dela i neetičko profesionalno postupanje, kao i nedozvoljeno zastrašivanje tih lica i njihovih porodica, već i direktan poziv na ugrožavanje njihove bezbednosti", ocenio je za Insajder advokat Miloš Janković. Iz Kancelarije poverenika za Insajder su naveli da će proveriti da li mogu da reaguju u ovom slučaju.&nbsp; “Poverenik je upoznat sa navedenim slučajem i preduzeće aktivnosti kako bi utvrdio činjenice u vezi sa tim slučajem kako bi mogao da proceni da li ima mesta za preduzimanje mera iz njegove zakonom propisane nadležnosti”, navedeno je u odgovoru za Insajder. Sa druge strane, Zaštitnik građana, Zoran Pašalić <a href="https://insajder.net/prenosimo/pasalic-proveravamo-tvrdnje-studenata">studente je uputio</a> da se za zaštitu podataka obrate upravo Povereniku.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20250108110136_a7a98697d9f985bd01b6a283bb07b7bc54acc70d7e4bebb5fc6fb894740a2cef.jpg" data-media-id="editor_7" data-image-id="20250108110136_a7a98697d9f985bd01b6a283bb07b7bc54acc70d7e4bebb5fc6fb894740a2cef" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="novi sad protest studenti"> <figcaption>Foto: Beta /Dragan Gojić (Photo: DRAGAN GOJIC) </figcaption> </figure>  <h2>“Nema odustajanja dok se ne ispune zahtevi”, novi protesti u petak i nedelju</h2> Uprkos pritiscima, studenti međutim poručuju da ih ništa od toga nije uplašilo.&nbsp; Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ivona Marković ističe da su napadi na studente za njih podsetnik i podsticaj.&nbsp; “To su za nas podsetnici da i dalje nismo bezbedni, da nam se i dalje ugrožava bezbednost i osnovna naša prava, to nas u neku ruku samo podstiče da se pojavljujemo i na narednim skupovima, u još većem broju. Da budemo što glasniji, da zaista ne odustajemo i da podsećamo, eto i druge, koliki je značaj ovoga što mi radimo”.&nbsp; Istog stava je studentkinja Pravnog fakulteta Vasja Kovačević.&nbsp; “Ne plašimo se. Mi znamo da je zakon na našoj strani. Znamo da je narod na našoj strani”.&nbsp; Zato za naredne dane najavljuju nove akcije i proteste. Studenti Univerziteta umetnosti pozvali su građane <a href="https://insajder.net/prenosimo/studenti-univerziteta-umetnosti-pozvali-na-blokadu-mostarske-petlje-u-petak">u petak na okupljanje</a> ispred Palate pravde od 13h, a potom na blokadu Mostarske petlje. Osim toga, planiraju i <a href="https://insajder.net/prenosimo/studenti-pozvali-gradane-na-protest-ispred-ustavnog-suda-u-nedelju">protest ispred Ustavnog suda </a>u nedelju od 16h. "Mi, studenti u blokadi, pozivamo vas da se pridružite protestu u nedelju 12. 1. u 16 časova ispred Ustavnog suda i podržite nas. Poslednjih nedelja svedočili smo povredama Ustava i zbog toga odlučili smo da se simbolično okupimo ispred zgrade Ustavnog suda i iskažemo naše nezadovoljstvo“, stoji u saopštenju studenata. Za sada je nepoznato kako će izgledati drugi semstar, kada će i na koji način propuštena nastava i ispitni rokovi biti nadoknađeni. Studenti poručuju da će o tome odlučiti kada njihovi zahtevi budu ispunjeni, i da je trenutno to za njih najvažniji ispit - i za studente, i za instituciju i za društvo.&nbsp; Novinarka Maja Repić

Studenti o pretnjama i objavljivanju ličnih podataka: Ne plašimo se, zakon je na našoj strani

Strani plaćenici, izdajnici, neprijatelji države. To su samo neke etikete koje predstavnici vlasti dodeljuju civilnom društvu u Srbiji. Upravo te etikete, kažu predstavnici civilnog društva, inspirišu nasilje - što potvrđuje i sve veće kršenje osnovnih sloboda građana iz godine u godinu. To izgleda, međutim, nije dovoljno, jer su poslanici Pokreta socijalista podneli Parlamentu i Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.
"Implikacije usvajanja i primene jednog ovakvog zakona vodile bi Srbiju u čist represivni režim, gde bi se delovanje udruženja građana, čija se definicija zna, sve što udruženja građana rade, o tome se izveštava, podaci su mahom javni, ne postoje sredstva koja ne prolaze kroz sve kontrole, većina udruženja to objavljuje i javno na svojim sajtovima, tako da u tom nekom smislu implikacija bi bila potpuna represija. Ostavljanje velikog, velikog broja građana iz različitih grupa bez podrške i zapravo sprovođenje jedne, ja bih rekla, političke, ozbiljne cenzure nad nečim što bi trebalo da funkcioniše kao demokratski prostor”, kaže za Marker direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović.
U Predlogu zakona koji su Skupštini predali poslanici Pokreta socijalista Đorđe Komlenski i Bojan Torbica, agentima se smatraju sva udruženja i neprofitne organizacije koje uglavnom finansiraju ili na drugi način pomažu strani subjekti. Predviđaju se i kazne poput zabrane rada i krivične prijave protiv odgovornih lica, kao i novčane kazne od 5.000 do 2.000.000 dinara.
Da je baš takav zakon Srbiji potreban, međutim, smatra lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulina, koji je i potpredsednik Vlade.
"Jeste vi primetili da uvek isti ljudi vode proteste, bez obzira da li su IT-jevci, seljaci u Vojvodini, malinari na jugu Srbije, ma nema veze uvek isti. Kaže – ja sam aktivista. Kako živiš ti, aktivisto, ko te plaća, aktivisto? Daj da više vidimo ko vas finansira“, izjavio je za Pink TV potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.
Kao razlog za donošenje zakona, dvojica poslanika Pokreta socijalista navela su povećanje transparentnosti rada udruženja, ali uz konstataciju da u Srbiji nesmetano deluju udruženja građana koja, kako kažu, otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa Srbije. U Predlogu zakona su ocenili i da Srbija nikada neće biti članica Evropske unije.
"Pošto je Republika Srbija suverena država koja nije, niti će ikada biti članica tzv. Evropske unije, pitanje usklađenosti propisa Republike Srbije sa propisima tzv. Evropske unije za ovaj, kao i svaki drugi zakonski predlog je u potpunosti irelevantno i apsolutno nepotrebno”, piše u Predlogu zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.
"Imate ovde jedan zakon koji isključivo targetira udruženja građana. On se ne bavi državom koja apsolutno radi iste stvari i na isti način uzima novac, piše projekte, imate ljude u javnom sektoru koji to vrlo profesionalno i odgovorno rade, čak u nekim oblastima. Tako da, zaista se proizvodi jedna mistifikacija i boji se negde tim neprijateljskim bojama jedna aktivnost koju svakodnevno sprovode institucije Republike Srbije i Vlada Republike Srbije”, ocenila je Todorović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FwU1XcvBYACY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Zakon o stranim agentima postoji u Rusiji i, prema ocenama kritičara, služi za gušenje kritika na račun Vlade i ograničavanja rada boraca za ljudska prava i nezavisnih medija. Sličan zakon bio je predložen i u Bosni i Hercegovini, ali je povučen posle kritika Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Novinarka Insajdera Bojana Stojanović

Todorović (YIHR) za Marker o inicijativi Pokreta socijalista: Zakon o stranim agentima vodio bi Srbiju u represivni režim (VIDEO)

"Žao nam je što smo saznali da je u izraelskom vazdušnom napadu u Gazi pogođeno vozilo naših radnika", navodi se u saopštenju nevladine organizacije.
WCK nije naveo broj stradalih radnika, dodajući da za sada ima nepotpune informacije o tom napadu.
Izraelska vojska potvrdila je da je jedan od ubijenih palestinskih humanitarnih radnika, o čijoj je smrti danas obavestila civilna odbrana Gaze, radio za američku nevladinu organizaciju.
Izraelska vojska je navela da je on "terorista koji se infiltrirao u Izrael i učestvovao u masakru 7. oktobra u Kibucu Nir Oz", veoma blizu Pojasa Gaze, a da je radio za WCK.
Civilna odbrana Pojasa Gaze saopštila je ranije danas da su u izraelskom napadu u subotu, na Kan Junis, ubijena tri humanitarna radnika, a da je vojska "gađala jednog teroristu". Ti humanitarni radnici su bili Palestinci.
Izvor: Beta

Prenosimo

NVO Svetska centralna kuhinja najavila obustavu operacija u Gazi zbog smrti zaposlenih

"Incidenti na severu Kosova, u poslednje vreme, postaju sve učestaliji, a nepoverenje građana prema Kosovskoj policiji i institucijama raste. Mnogi stanovnici osećaju nesigurnost i izražavaju zabrinutost zbog brojnih slučajeva koji se svakodnevno dešavaju u njihovim zajednicama", navodi se u saopštenju na sajtu te NVO.
Pozvali su građane koji su svedoci ili žrtve nasilja, diskriminacije, nezakonitih postupaka ili smatraju da je došlo do zloupotrebe položaja, povrede zakona, ili su njihova ljudska prava ugrožena, incidente prijave na telefon +381 65 9055305 ili putem imejla info@ngoaktiv.org.
"Vaša prijava je ključna za dokumentovanje svih nepravilnosti, propusta i nepoštovanje zakona kako bismo zajedno apelovali na međunarodnu zajednicu da osigura poštovanje ustavom i zakonima garantovanih prava nevećinskih zajednica na Kosovu", dodaje se u saopštenju.
Ta NVO je pozvala građane da prijave verbalno, fizičko ili seksualno uznemiravanje žena i devojaka - bilo kakvo dobacivanje, uvrede ili nepristojno ponašanje, kao i probleme u saobraćaju - situacije koje su proizašle iz jezičkih barijera ili neadekvatne reakcije policije.
Pozvali su i da se prijavi nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika, slučajeve u kojima građani smatraju da policija ili druge institucije nisu postupili pravilno ili transparentno, kao i nepoštovanje slobode govora i prava na protest.
Poziv se odosi i na incidente na policijskim punktovima - bilo kakve sukobe ili nepravilnosti na punktovima sa specijalnim jedinicama policije/saobraćajne policije, kao i probleme sa policijom i njihovim odnosom prema građanima i medijima - otežavanje rada novinara ili agresivne reakcije policijskih službenika i sličio.
Izvor: Beta

NVO "Aktiv" iz Kosovske Mitrovice pozvao građane na severu Kosova da prijave kršenje njihovih prava

Odgovarajući na novinarsko pitanje<a href="https://insajder.net/prenosimo/vucevic-minimalna-cena-rada-za-2025-godinu-53-592-dinara"> nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta</a> da se odredi prema otvorenom pismu Nacionalnog konventa EU upućenom njemu i predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić a u kojem se tvrdi da su se uključili u kampanju visokih državnih zvaničnika protiv civilnog sektora, kao i kako vidi saradnju sa civilnim sektorom, Vučević je odgovorio da nema nikakav problem da sve institucije države imaju komunikaciju sa nevladinim organizacijama. &nbsp;
Istakao je da se raduje nastavku saradnje sa Nacionalnim konventom i da veruje da će imati produktivne zajedničke rezultate.&nbsp;
"Ostaje ono što ja ne mogu nikome da objasnim, pa ni sebi, zašto neka država finansira nevladine organizacije u drugoj državi. To je pitanje koje će ostati večno, ali Srbija dovoljno demokratska država da je sve dozvoljeno. Ja samo insistiram kao predsednik vlade, a i predsednik najveće stranke, da kao što političke stranke moraju da imaju transparentno finansiranje, da to isto važi i za nevladine organizacije", rekao je Vučević.&nbsp;
Dodao je da to ne znači da je ikom ugroženo funkcionisanje, jer se onda može postaviti obrnuto pitanje.&nbsp;
"Ako se insistira na javnom i transparentnom prikazu finansiranja političkih stranaka, da li to znači da se ugrožava i rad političkih stranaka? A zašto se drugačije posmatra kada govorimo o nevladinim organizacijama? A zamislite sada da Srbija odluči da finansira neke nevladine organizacije u drugim državama. Da li bi neko rekao da se mešamo u unutrašnje stvari te države? Da se mi malo bavimo unutrašnjim dešavanjima nekih država, pa što nađemo nekoga ko ima neki stav, pa ga finansiramo?", naveo je Vučević.
Izvor: Tanjug

Vučević: Insistiram da NVO imaju transparentno finansiranje

BIRODI je pozvao Vladin Savet da iznese svoj stav o izveštaju Ministarstva spoljnih poslova Kine koji se odnosi na rad organizacija civilnog društva u Srbiji koje podržava NED.&nbsp;
"Izveštaj je medijski predstavljen u Srbiji na način da su organizacije civilnog društva koje podržava NED <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-ogroman-novac-ulozen-u-nevladin-antidrzavni-sektor-da-bi-me-rusili">označene kao "strani plaćenici“ i „CIA špijuni“ </a>čime se čuva duh Alekse Žunjića i Ilije Čvorovića, naveo je BIRODI u saopštenju.&nbsp;
BIRODI je pozvao Savet da utvrdi relevatnost izveštaja, odnosno jasnoću i relevatnost izvora i činjenica koje su navedene u njemu, teorijsku relevatnost, preciznost i objektvnost pojmova u izveštaju, objektivnost zaključivanja na osnovu predstavljenih činjenica i izvora u izveštaju i objektivnost interpretacije dobijenih zaključaka.&nbsp;
BIRODI je pozvao Vladin Savet i da prikupi i objavi koliko je država Srbija preko <a href="https://insajder.net/teme/reagovanja-iz-nvo-ne-rusimo-vucica-vucic-preko-nas-pokusava-da-diskredituje-narodne-proteste">projektne podrške NVO</a> izdvojila za projekte praćenja ostvarivanju ustavnog prava na potpuno, istinito i blagovremeno informisanje u protekle tri godine.&nbsp;
"Želimo da verujemo da će Savet izaći u ovim zahtevima i zaštiti članom 55 Ustava garantovano pravo na udruživanje", naveo je BIRODI.&nbsp;
Izvor: FoNet
&nbsp;
&nbsp;

BIRODI: Savet Vlade da reaguje na “kineski izveštaj” o NVO

“Organizacije dobijaju novac za realizaciju određenih projekata, a taj novac moraju da opravdaju kroz aktivnosti koje su sprovele - publikacije, događaje, edukacije. Ne verujem da bi bilo koji donator dodelio sredstva nekoj organizaciji za projekat ’rušenje Vučića’”, kaže za Insajder advokat Jovan Rajić.
On ocenjuje da je reč o traženju "narodnih neprijatelja", te da je NVO sektor uvek siguran pogodak kada su te stvari u pitanju.
“To se sada radi kako bi se protesti predstavili kao nešto što nije samoniklo i ne predstavlja stav naroda, već mu je nametnuto sa zlog Zapada. Ne znam koliko im je ta strategija pametna, jer mi se čini da na taj način potcenjuju svoj narod i pokazuju da ih je baš briga za njegove potrebe koje ne žele da razumeju”, ocenjuje Rajić za Insajder.
Dr Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je najveći primalac stranih para "i samim tim najveći ’strani plaćenik’“ - Vlada Srbije, "a SNS pritom jedan od najvećih primalaca pomoći iz Nemačke“.
“Inače, sve što je (predsednik Vučić) pročitao u ’izveštaju’ je javno dostupno u finansijskim izveštajima koji svaka NVO podnosi Poreskoj upravi svake godine”, napominje Međak za Insajder.
U Medveđici, gde je juče prisustvovao manifestaciji "Dani proje i sira", <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-ogroman-novac-ulozen-u-nevladin-antidrzavni-sektor-da-bi-me-rusili">predsednik Srbije je rekao da su rekordni novčani iznosi ušli u nevladin sektor u Srbiju</a>, „i to ne u svaki nevladin sektor, već ovaj veoma politički i antidržavno orijentisan", pri čemu je apostrofirao medijske sadržaje.
Izvor: Insajder&nbsp;

NVO