"<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-indija-i-pakistan-pristali-na-potpuni-prekid-vatre-nakon-posredovanja-sad">Indija i Pakistan postigli su danas sporazum o primirju i prekidu vojnih operacija</a>", izjavio je indijski ministar spoljnih poslova Subrahmajam Džaišankar. 
 
 Prethodno je danas predsednik SAD Donald Tramp preko svoje društvene mreže "Trut Soušal" napisao da je "srećan da može da objavi da su Indija i Pakistan, posle duge noći pregovora uz američko posredovanje prihvatile potpuni i momentani prekid vatre". Tramp je uputio čestitke dvema zemljama i pohvalio njihov "zdrav razum i veliku inteligenciju". 
 
 Indijski ministar Džaišankar je na svom nalogu na mreži Iks dodao da se Indija "sve vreme držala svoje čvrste i beskompromisne pozicije protiv terorizma i svih njegovih oblika" i da će tako nastaviti. 
 
 Primirje je ispregovarano između šefa Pakistana za vojne operacije i njegovog kolege iz Indije u telefonskom razgovoru danas popodne, rekao je novinarima sekretar indijskog Ministarstva Vikram Misri. 
 
 "Šefovi vojnih operacija će ponovo razgovarati 12. maja", dodao je on. 
 
 Izvor u Vladi Indije koji ne želi da mu se navede ime, rekao je da nije doneta nikakva odluka o otvaranju drugih pregovora dve države. 
 
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/indija-i-pakistan-nastavili-da-razmenjuju-vatru-svet-poziva-na-smirenje"> Tenzije su skočile posle napada 22. aprila </a>na popularnu turističku destinaciju u delu Kašmira pod indijskom kontrolom, gde je poginulo 26 civila, uglavnom indijskih turista Hinduista.&nbsp;
Nju Delhi smatra da je Pakistan podržao taj napad, što Islamabad odbacuje.
<h2>&nbsp;Indija i Pakistan u sukobu oko Kašmira od britanske podele 1947.</h2>
Indija i Pakistan su se danas dogovorili o prekidu vatre posle pregovora koje su predvodile SAD o okončanju najozbiljnije vojne konfrontacije između ta dva nuklearna rivala u poslednjih nekoliko decenija. 
 
 Sporazum o prekidu vatre prihvaćen je posle višenedeljnih sukoba, raketnih i napada bespilotnih letelica preko granice, izazvanih masakrom turista prošlog meseca, za koji Indija okrivljuje Pakistan koji negira optužbe. Desetine civila su poginule na obe strane. 
 
<a href="https://www.insajder.net/teme/indija-i-pakistan-na-ivici-veceg-sukoba-video"> Nova runda konfrontacije</a> je još jedna eskalacija višedecenijskog sukoba oko spornog regiona Kašmira koji je počeo posle krvave podele Indije 1947. 
 
 U avgustu 1947. Velika Britanija je podelila Indiju, svoju bivšu koloniju, na dve zemlje: Indiju sa hinduističkom većinom i Pakistan sa muslimanakom. Sudbina Kašmira - tada kneževske države, ostala je neodlučena. 
 
 Uzbuđenje zbog nezavisnosti brzo je zasjenjeno nekim od najgorih krvoprolića u kojima je život izgubilo do milion ljudi dok su se bande hinduista i muslimana međusobno klale. 
 
 Stvaranje dve nezavisne zemlje je rasturilo milione hinduističkih i muslimanskih porodica u jednoj od najvećih svetskih mirnodopskih migracija. 
 
 Mnogi su pobegli iz svojih domova i izgubili imovinu, ne sluteći da neće moći da se vrate. 
 
 Najmanje 15 miliona ljudi je tada raseljeno. 
 
 Za nekoliko meseci i Indija i Pakistan su položili pravo na Kašmir, region sa većinskim muslimanskim stanovništvom. 
 
 Kašmirski hinduistički vladar želeo je da ostane nezavisan, ali su se u raznim delovima Kašmira rasplamsale lokalne oružane pobune, uz napade plemena iz Pakistana. To je primoralo monarha da zatraži pomoć Indije, koja je ponudila vojnu pomoć pod uslovom da se kraljevstvo Kašmira poveže s Indijom. 
 
 Indijska vojska je ubrzo ušla u taj region, a plemenski napad je prešao u prvi od dva rata između Indije i Pakistana oko Kašmira. Taj rat je završen 1948. prekidom vatre uz posredovanje UN. Kašmir je podeljen između dve mlade države snažno militarizovanom linijom prekida vatre koja je kasnije nazvana "Linija kontrole". 
 
 Glasanje pod pokroviteljstvom UN koje je obećano Kašmircima da na referendumu odluče da li će biti deo Pakistana ili Indije. To glasanje nije nikada održano. 
 
 Indija i Pakistan su vodili još jedan rat, 1965. godine, i ograničeni sukob 1999. zbog dela Kašmira koji kontroliše Indija. 
 
 Nezadovoljstvo Kašmira indijskom vlašću ukorenilo se pošto su uzastopne vlade odbacile obećanje da će dozvoliti referendum, dok su uglavnom mirni pokreti protiv indijske kontrole bili oštro ugušeni. 
 
 Do 1989. deo Kašmira koji drži Indija bio je u jeku pune pobune. 
 
 Indija osuđuje pobunu kao posredni rat Islamabada i kao terorizam koji sponzoriše ta država. Pakistan to poriče. 
 
 Mnogi muslimanski Kašmirci smatraju to legitimnom borbom za slobodu i podržavaju cilj pobunjenika da teritorija bude ujedinjena, bilo pod vlašću Pakistana ili kao nezavisna država. 
 
 Desetine hiljada civila, pobunjenika i vojnika dveju straba su poginule u sukobu.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nju Delhi: Primirje direktno ispregovarano između Indije i Pakistana

Tužilaštvo ukrajinske oblasti Sumi saopštilo je da su ruske snage bacile navođene bombe na stambena područja blizu rusko-ukrajinske granice. Ukrajinska vojska je navela da je najmanje jedna raketa pogodila oblast Sumi do ranog jutra.
Moskva je jednostrano proglasila primirje za vreme obeležavanja 80. godišnjice ruske pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, što je najveći sekularni praznik u Rusiji, dok Kijev zahteva prekid vatre na duže staze.
Ruski napadi raketama i dronovima, koji su poslednjih nedelja bili gotovo svakodnevna pojava u Ukrajini, nisu zabeleženi od 20.30 sinoć, navela je ukrajinska vojska i dodala da su ruski napadi manjeg obima nastavljeni u drugim delovima Ukrajine bliže liniji fronta, i da ima civilnih žrtava.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da je rusko proglašenje primirja "manipulacija", u trenutku kada napori SAD na postizanju mira ne daju rezultate.
SAD su u martu predložile 30-dnevno primirje u ratu, što je Ukrajina prihvatila, ali je Kremlj ostao pri svojim uslovima za prekid vatre.
Ruski zvaničnici su saopštili da su noćas u regionima Belgorod, Lipeck, Orenburg, Rjazan i Tambov izdata upozorenja na opasnost od dronova, ali nije bilo izveštaja da je neka bespilotna letelica oborena ili presretnuta. Ruska uprava civilnog vazduhoplovstva nakratko je uvela ograničenja na letove do i od aerodroma u Nižnjem Novgorodu.
<h2>Kijev optužuje Rusiju za napade, Moskva tvrdi da poštuje trodnevni prekid vatre</h2>
Ukrajina je danas optužila Rusiju za napade "duž cele linije fronta", čime je, kako navode, prekršen trodnevni prekid vatre, koji je najavio ruski predsednik Vladimir Putin, dok je Moskva ponovila da će "strogo poštovati" primirje i samo "odgovarati" na ukrajinske napade.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dan-pobede-i-dan-evrope-svecane-ceremonije-i-trodnevni-prekid-vatre">Primirje povodom 80. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom</a> je stupilo na snagu u noći sa srede na četvrtak i trajaće do subote. 
 
"Po našim vojnim podacima, ruske snage, uprkos izjavama Putina, nastavljaju da napadaju duž cele linije fronta", naveo je na mreži X ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga. 
 
Od ponoći je Rusija "počinila 734 kršenja primirja" i izvela 63 pokušaja napada, dodao je on. 
 
Ukrajina će odgovoriti "na odgovarajući način na sve napade" i svojim partnerima će dati "relevantne informacije o ruskom kršenju primirja", napisao je Sibiga. 
 
Ruska vojska je danas saopštila da "strogo poštuje" prekid vatre i da neće izvoditi nikakve vazdušne, raketne, artiljerijske ili bespilotne udare dok to traje. 
 
"Ruske oružane snage reaguju simetrično na ukrajinsko kršenje primirja", saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane na Telegramu. 
 
Ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo je izvestilo o napadima ruskih vođenih bombi na severoistoku Ukrajine, ali je saopštilo da nije zabeležilo "nikakva lansiranja projektila ili upotrebu dronova u vazdušnom prostoru Ukrajine".
Na jubilarnu godišnjicu završetka najvećeg sukoba u svetskoj istoriji, <a href="https://www.insajder.net/teme/putin-slavi-80-godina-pobede-ko-dolazi-u-moskvu-a-ko-bojkotuje-paradu">u Moskvi će 9. maja</a> biti održana tradicionalna Parada pobede. Ove godine neće prisustvovati najviši zvaničnici zapadnih zemalja – &nbsp;razlozi su dobro poznati.
Izvor: Beta

Kijev: Jedna osoba poginula u ruskim udarima na severoistoku Ukrajine, u prvim satima primirja

"Mi ne znamo šta će Rusija tog dana uraditi. Kremlj bi mogao da se služi, na primer, eksplozijama i onda za to optuži Ukrajinu" rekao je Zelenski.
Očekuje se da će <a href="https://www.insajder.net/teme/spasibo-za-druzbu-ili-auf-wiedersehen-eu">paradi u Moskvi prisustvovati oko 20 šefova država</a>, među kojima će biti i predsednik Kine Si Đinping, predsednik Brazil Luiz Lula de Silva kao i delegacije tradicionalnih ruskih saveznika Kazahstana, Belorusije, Jermenije, Kube i Venecuele.
Dodao je da "ne želi da se igra" sa kratkotrajnim primirjem koje je predložila Rusija, a ono uključuje i prekid vatre od 8. do 10. maja.
Zelenski je dodao da smatra da je to previše kratak rok za održavanje "ozbiljnih" razgovora o primirju.
"Nemoguće je da se dogovorimo za tri, četiri ili sedam dana. Nemoguće je da napravimo plan oko sledećih koraka za kraj rata. Ovaj predlog ne izgleda ozbiljno" rekao je Zelenski i ponovo pozvao na obustavu vatre koja će trajati najmanje 30 dana.
<h2>Rusija optužila Zelenskog da izjavama upućuje direktnu pretnju za bezbednost proslave 9. maja&nbsp;</h2>
Rusija je optužila ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da preti bezbednosti obeležavanje pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja, posle njegovih izjava da Kijev ne može da garantuje bezbednost međunarodnim vođama koji će na njoj učestvovati.&nbsp;
"On preti fizičkoj bezbednosti veterana koji će doći na parade i proslave tog velikog dana", rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na mreži Telegram.&nbsp;
"Njegova izjava naravno predstavlja direktnu pretnju", rekla je ona.&nbsp;
Podsetimo, posle najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će prisustvovati vojnoj paradi u Moskvi 9. maja usledilo je <a href="https://www.insajder.net/teme/vucic-najavio-odlazak-u-moskvu-9-maja-eu-upozorava-na-posledice-po-proces-pristupanja-video">upozorenje evropskih zvaničnika</a> da se neće gledati blagonaklono na Vučićevu odluku da otputuje u Moskvu.&nbsp;
Izvor: Beta

Zelenski: Ukrajina ne garantuje bezbednost stranim liderima na paradi u Moskvi

Uskršnji prekid vatre na frontu u Ukrajini, koji je u subotu naredio ruski predsednik Vladimir Putin, završava se večeras u ponoć po moskovskom vremenu, bez najava da će biti produžen.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je za agenciju Tass da "nije bilo novog naređenja" povodom mogućeg produženja <a href="https://www.insajder.net/teme/vojnopoliticki-analiticar-za-svet-i-mi-pregovori-o-pravom-primirju-izmedu-ukrajine-i-rusije-nisu-nadohvat-kompromisa-video">primirja</a>.&nbsp;
To znači da će tridesetčasovna pauza u borbenim dejstvima isteći, uprkos apelima međunarodne zajednice da se sačuva bar privremeni mir tokom pravoslavnog Uskrsa.
Podsetimo, Putin je tokom sastanka sa načelnikom Generalštaba ruske vojske u subotu izdao naređenje o prekidu vatre u trajanju od 30 sati, "u čast Uskrsa".
U međuvremenu, američka agencija Reuters prenosi, pozivajući se na izvore u Stejt departmentu, da bi <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rubio-primirje-u-ukrajini-moguce-u-roku-od-nekoliko-dana-ako-se-moskva-slozi">Sjedinjene Američke Države </a>pozdravile produženje uskršnjeg primirja, ocenjujući ga kao važan korak ka deeskalaciji.
izvor: FoNet

Bez mira za Uskrs: Putin ne produžava prekid vatre u Ukrajini

„Na uskršnje jutro možemo reći da ruska vojska pokušava da stvori opšti utisak o prekidu vatre, ali ponegde nastavlja da pokušava da nanese gubitke Ukrajini“, rekao je Zelenski, ističući da je od jutros ruska vojska izvela 59 granatiranja i pet jurišnih operacija na različitim linijama fronta.
Naveo je da je bilo ruskih artiljerijskih udara i napada dronovima u ruskoj pograničnoj Kurskoj oblasti, kao i da ukrajinska vojska nastavlja da „recipročno“ odgovara.
„Rusija mora u potpunosti da ispoštuje uslove prekida vatre. Ukrajinski predlog o sprovođenju i produženju prekida za 30 dana posle današnjeg dana ostaje na snazi. Postupaćemo u skladu sa realnom situacijom“, naglasio je Zelenski.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/putin-naredio-jednodnevni-uskrsnji-prekid-vatre-u-ukrajini">Ruski predsednik Vladimir Putin juče je proglasio „uskršnje primirje“</a>, koje je stupilo na snagu sinoć u 18 časova i trajaće do ponoći u nedelju.
Zelenski je nakon početka primirja izjavio da ga ruska strana krši, ističući da „nema poverenja u reči koje dolaze iz Moskve“.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Rusija pokušava da stvori utisak da poštuje primirje, a nastavlja da napada

Specijalni izaslanik Donalda Trampa, Stiv Vitkof ipak je izrazio optimizam, rekavši da očekuje "pravi napredak" tokom razgovora zakazanih za sutra sa pregovaračima koje je poslao ruski predsednik Vladimir Putin.
Uprkos ubrzanim naporima da se pomire stavovi zaraćenih strana o načinima za postizanje prekida vatre u ratu izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine, borbe se nastavljaju smrtonosnim napadima u Kijevu i Rusiji.
"Počeli smo sastanak sa američkim timom u Rijadu", napisao je na Fejsbuku ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov, koji predvodi delegaciju svoje zemlje.
Prema njegovim rečima, na dnevnom redu su "predlozi za zaštitu energetike i osnovnih objekata".
Vašington i Kijev se zalažu za privremeni prekid napada na energetsku infrastrukturu, koja je na ukrajinskoj strani u velikoj meri oštećena posle više od tri godine ruske invazije.
U ovoj fazi, Kremlj tvrdi da se sa Vašingtonom samo dogovorio o moratorijumu na bombardovanje energetske infrastrukture. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov već je smanjio očekivanja za sutrašnje razgovore.
"To je veoma složeno pitanje i ima mnogo posla koji treba da se uradi", rekao je Peskov na ruskoj televiziji i dodao da će pregovori biti "teški" i da je to "tek početak" razgovora.
Ukrajinsku delegaciju predvodi ministar odbrane, dok rusku čine predstavnik gornjeg doma parlamenta, bivši karijerni diplomata i visoki član službe bezbednosti (FSB).
Peskov je rekao da će "glavna" tema razgovora sa Amerikancima biti "nastavak" primene sporazuma o prevozu žita na ​​Crnom moru, i tako je potpuno izostavio da pomene neku moguću obavezu u vezi sa obustavom borbi u Ukrajini, bilo ograničenom ili bezuslovnom.
Taj sporazum, koji je stupio na snazi između leta 2022. i 2023. godine, omogućio je Ukrajini da izvozi žito i kukuruz, koje su važne na globalnom planu, uprkos prisustvu ruske flote u toj oblasti.
Rusija se povukla iz tog dogovora posle godinu dana, optužujući Zapad da ne poštuje svoje obaveze za ublažavanje sankcija na ruski izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva.
"Naši pregovarači će biti spremni da razgovaraju o detaljima oko tog pitanja", rekao je Peskov.
Vitkof je s druge strane izrazio uverenje da će sutra biti postignut "pravi napredak" sa Rusima, "posebno u vezi sa prekidom vatre na Crnom moru".
"I odatle ćemo prirodno krenuti ka potpunom prekidu vatre", rekao je američki izaslanik.
Izvor: Beta

Započeti američko-ukrajinski pregovori u Saudijskoj Arabiji

"Signali su pozitivni za početak pregovora o drugoj fazi primirja", rekao je portparol Hamasa Abdel Latif Al Kanua, dok se nastavljaju napori egipatskih i katarskih posrednika o nastavku primene sporazuma o prekidu vatre, koji je stupio na snagu 19. januara, a prva faza je istekla 1. marta. 
 
Delegacija na visokom nivou palestinskog islamističkog pokreta sastala se danas sa egipatskim posrednicima o održavanju krhkog primirja u Gazi, posle više od 15 meseci rata izazvanog napadom Hamasa na južni deo Izrael 7. oktobra 2023. godine. 
 
Kanua je istakao potrebu sprovođenja pritiska na izraelsku stranu da sprovede sporazum i dodao da je Hamas "spreman da započne drugu fazu (primirja) na način koji ispunjava zahteve palestinskog naroda". 
 
Primirje je i dalje krhko zbog neslaganja između Hamasa i Izraela oko narednih koraka u procesu koji bi trebalo da dovede do trajnog prekida vatre. 
 
Izrael želi produženje prve faze do sredine aprila i zahteva potpunu demilitarizaciju teritorije, odlazak Hamasa iz Gaze i povratak poslednjih talaca, pre nego što se pređe na drugu fazu. 
 
Hamas sa svoje strane zahteva sprovođenje druge faze sporazuma, koja bi trebalo da dovede do trajnog prekida vatre, i insistira na ostanku u Gazi, kojom vlada od 2007. godine.
Izvor: Beta