Đoković je krajem novembra imenovao Mareja za novog trenera. Njih dvojica će po prvi put sarađivati na Australijan openu. "Novak se u poslednjih nekoliko godina zacementirao kao najbolji teniser svih vremena sa rekordima koje je postigao. U narednih nekoliko godina, ako bude mogao kao 38, 39-godišnjak da osvoji još grend slemova, pobedi Karlosa Alkaraza i Janika Sinera u velikim mečevima, ima pravo da bude najbolji sportista svih vremena i to je uzbudljivo za mene i njegov tim", rekao je Marej. <a href="https://insajder.net/prenosimo/dokovic-pobedio-monfisa-i-plasirao-se-u-cetvrtfinale-turnira-u-brizbejnu">Đoković </a>će u ponedeljak u prvom kolu Australijan opena igrati protiv Amerikanca Nišeša Basavaredija. Marej je podsetio da je Đoković prošle godine osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu. "Bio je potpuno motivisan da osvoji OI. Bilo je sasvim prirodno da posle toga dođe do malog pada u igri, jer je ispunio jedan od velikih ciljeva koje je imao, to je bilo olimpijsko zlato. Za mene i njegov tim, sve je u tome da nađemo novu motivaciju, da ga guramo da ide još dalje", dodao je britanski trener. Marej je potom prokomentarisao i početak saradnje sa Đokovićem u Melburnu. "Bio je neverovatno otvoren. Prvih nekoliko dana je bilo malo čudno. Obojica smo pokušavali da postaknemo tu komunikaciju i izgradimo poverenje. Bilo je fascinantno", istakao je Marej. <h2>Melburn teniski epicentar - Đoković u napadu na 25. grend slem titulu</h2> Australijan open 2025, prvi grend slem turnir u sezoni, počinje 12. januara u Melburnu i trajaće do 26. januara. Najbolji teniseri i teniserke sveta takmičiće se za prestižne titule na terenima Melburn parka. Novak Đoković će se boriti za svoju stotu titulu u karijeri, 25. grend slem i 11. trofej na ovom prestižnom takmičenju. Australijan open 2025, prvi grend slem turnir u sezoni, počinje 12. januara u Melburnu i trajaće do 26. januara. Najbolji teniseri i teniserke sveta takmičiće se za prestižne titule na terenima Melburn parka. Novak Đoković će se boriti za svoju stotu titulu u karijeri, 25. grend slem i 11. trofej na ovom prestižnom takmičenju.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2025011210014_7165738d378917912c70d1f77e137239f3deb0a15ee48a04406c79887a9a643f.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025011210014_7165738d378917912c70d1f77e137239f3deb0a15ee48a04406c79887a9a643f" data-rendition-name="original" width="7143" height="4762" loading="lazy" alt="Novak Đoković Foto: Tanjug/AP/Ng Han Guan"> <figcaption>Novak Đoković Foto: Tanjug/AP/Ng Han GuanCopyright 2025 The Associated Press. All rights reserved</figcaption> </figure>  Branilac titule i prvi nosilac u muškoj konkurenciji je Italijan Janik Siner, dok je srpski as Novak Đoković postavljen za sedmog nosioca, <a href="https://www.rts.rs/lat/sport/tenis/5624041/djokovic-raspored-australijan-open-tenis-najava-grend-slem-melburn-srpski-teniseri.html">piše RTS.</a> Đoković, desetostruki šampion Australijan opena, u prvom kolu će se sastati sa američkim teniserom Nišešom Basavaredijem. Posebnu pažnju privlači njegova saradnja sa novim trenerom, nekadašnjim rivalom Endijem Marijem, što dodaje novu dimenziju njegovom nastupu na ovom turniru. Pored Đokovića i Sinera, među favoritima su i treći nosilac Karlos Alkaraz, koji će u prvom kolu igrati protiv Aleksandra Ševčenka, kao i drugi nosilac Aleksander Zverev koji se sastaje sa Lukom Pujem. Siner će pokušati da odbrani titulu u Melburnu, dok će Đoković će igrati za rekordni 11. trofej na Australijan openu i takođe rekordni 25. grend slem u karijeri. Alkaraz će se takmičiti da postane najmlađi teniser u Open eri koji bi kompletirao sve grend slem titule u karijeri. Zverev će pak tražiti priliku da se domogne prvog grend slem trofeja. U ženskoj konkurenciji, najbolja na svetu, Beloruskinja Arina Sabalenka će u prvom kolu odmeriti snage sa Sloun Stivens. Među glavnim izazivačicama su i Poljakinja Iga Švjontek, koja počinje protiv Katerine Sinijakove, kao i treća teniserka Amerikanka Koko Gof, koja će se suočiti sa Sofijom Kenin. Izvor: Tanjug/RTS

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marej: Želim da pomognem Đokoviću da postane najbolji sportista svih vremena

Meč je trajao jedan sat i 13 minuta. Ovo je bio 20. međusobni duel srpskog i francuskog tenisera, a 20. trijumf Đokovića. 	
Najbolji srpski teniser je osvojio prvi gem na meču na svoj servis i to bez izgubljenog poena. 
Monfis je potom izjednačio na 1:1, a onda je francuski teniser u trećem gemu imao brejk loptu. 	
Srpski teniser je spasao brejk loptu i uspeo je da povede 2:1. Đoković je zatim u narednom gemu napravio brejk za vođstvo od 3:1. 
Potom je stigao do prednosti od 4:1, a onda je održavao prednost od tri gema i prvi set je dobio rezultatom 6:3. 	
Monfis je dobio prvi gem u drugom setu, a Đoković je izjednačio na 1:1. 
Srpski teniser je zatim oduzeo gem na servis francuskog tenisera za 2:1. 
 Đoković je nastavio sa dobrom igrom u ovom delu meča, a drugi set je dobio rezultatom 6:3 i zasluženo je izborio plasman u četvrtfinale turnira u Brizbejnu. 	
Srpski teniser će u četvrtfinalu igrati protiv Amerikanca Rajlija Opelke, koji je ranije danas savladao Italijana Matea Arnaldija 7:6 (11:1), 7:6 (7:4). 	ATP turnir u Brizbejnu igra se za nagradni fond od 766.290 američkih dolara.
Izvor: Tanjug

Đoković pobedio Monfisa i plasirao se u četvrtfinale turnira u Brizbejnu

Tim iz Kolorada bolje je otvorio meč i posle prve četvrtine vodio sa 40:33. Usledio je odgovor Atlante na sredini druge četvrtine, kada je povela sa pet poena razlike (62:57), ali je Denver do odlaska na veliki odmor vratio prednost na svoju stranu (74:71). 
 
Pitanje pobednika rešeno je krajem treće četvrtine, kada je domaći tim posle trojke srpskog igrača Nikole Jokića poveo sa 26 poena razlike (113:87). 
 
Jokić je za 14 minuta i 33 sekunde zabeležio svoj 144. tripl-dabl u karijeri, a ukupno je u novoj pobedi Denvera upisao 23 poena, 17 skokova i 15 asistencija. 
 
Majkl Porter džunior je postigao 21 poen za pobednički tim, a isti učinak imao je i Džamal Marej. 
 
U ekipi Atlante bolji od ostalih je bio Tre Jang sa 30 poena i devet asistencija, Deandre Hanter je dodao 20 poena, a Vit Krejči je upisao 14 poena, šest skokova i pet asistencija. Za goste zbog povrede nije igrao srpski igrač Bogdan Bogdanović. 
 
Denver na četvrtom mestu Zapadne konferencije ima učinak od 19 pobeda i 13 poraza, dok Atlanta na sedmom mestu Istočne konferencije ima 18 pobeda posle 34 utakmice. 
 
Majami je na svom terenu savladao Nju Orleans sa 119:108, čime je gostima naneo 11. uzastopni poraz. 
 
Najbolji učinak u domaćem timu imao je Tajler Hiro sa 32 poena, Bem Adebajo je zabeležio dabl-dabl učinak sa 23 poena i 10 asistencija, a do tripl-dabla nedostajao mu je jedan skok. Srpski košarkaš Nikola Jović je u pobedi svog tima postigao osam poena, uz sedam skokova i šest asistencija. 
 
U gostujućem timu bolji od ostalih je bio Trej Marfi treći sa 34 poena, dok je Si Džej Mekalum postigao 22 poena. 
 
Nju Orleansu je ovo 15. uzastopni poraz u sezoni na gostovanjima, što je 100. put u istoriji NBA lige da neka ekipa ima takav niz na gostujućim terenima tokom jedne sezone. 
 
Majami zauzima peto mesto na tabeli Istoka sa skorom 17/14, dok je Nju Orleans na poslednjem 15. mestu Zapadne konferencije sa samo pet pobeda posle 34 utakmice. 
 
Vašington je kao domaćin savladao Čikago sa 125:107. 
 
Džordan Pul bio je najefikasniji u pobedničkoj ekipi sa 30 poena, a ovo mu je ujedno peti meč zaredom u kojem postiže 25 ili više koševa. Džastin Šempeni je dodao 15 poena, dok je poen manje upisao Jonas Valančijunas, uz po šest skokova i asistencija i tri blokade. 
 
Srpski igrač Tristan Vukčević je na parketu proveo minut i 40 sekundi i pobedi svog tima doprineo sa dva poena i jednim skokom. 
 
U ekipi Čikaga najbolji učinak je imao Zak Lavin sa 32 poena, Kobi Vajt je dodao 17 poena, a crnogorski košarkaš Nikola Vučević je zabeležio dabl-dabl učinak sa 12 poena i 14 skokova, uz šest asistencija. 
 
Čikago na 10. mestu Istoka ima 15 pobeda i 19 poraza, dok je Vašington na poslednjem 15. mestu sa skorom 6/25. 
 
I u ostalim mečevima pobede su zabeležile domaće ekipe. Detroit je na svom terenu bio bolji od Orlanda sa 105:96, dok su Njujork Niksi savladali Jutu sa 119:103, i tako zabeležili deveti trijumf zaredom. 
 
Toronto, koji sa klupe vodi srpski trener Darko Rajaković, prekinuo je niz od 11 vezanih poraza, pobedivši Bruklin sa 130:113. 
 
U teksaškom derbiju Hjuston je savladao Dalas sa 110:99, čime je gostima naneo treći vezani poraz, dok je Sakramento predvođen Dearonom Foksom (35 poena) pobedio Filadelfiju sa 113:107.
Izvor: Beta

Novi tripl-dabl Jokića u pobedi Denvera nad Atlantom

Kada su u pitanju Srbija i bivša Jugoslavija, ni one nisu izuzetak.&nbsp;
I dok su se i ekipno i reprezentativno mnogi drugi sportovi, poput košarke i vaterpola, kitili najsjajnijim medaljama i osvajala su se najveća takmičenja, fenomen fudbala je ipak i dalje bio tu – iako su rezultati bili mnogo lošiji.&nbsp;
I verovatno je da bi, kada bi ih neko pitao, većina ex Jugoslovena menjala medalje u svim drugim sportovima, za bar jednu Boginju i titulu svetskog šampiona.&nbsp;
<h2>Rezultati osrednji, a stadioni puni</h2>
Prvi nastup reprezentacije zabeležen je još 1920. godine kada je državni tim poražen od Čehoslovačke na Olimpijskim igrama u Antverpenu, a najbolji rezultat ostvaren je na prvom svetskom prvenstvu održanom u Montevideu, kada je osvojeno četvrto mesto.&nbsp;
Socijalistička Jugoslavija imala je nešto više uspeha, a najbolji rezultati ostvarivani su, tradicionalno, na Olimpijskim igrama – sa jednim zlatom (Rim 1960), tri srebra (London 1948, Helsinki 1952 i Melburn 1956) i jednom bronzom (Los Anđeles 1984).&nbsp;
Osvojena su i dva srebra na evropskim prvenstvima (u Francuskoj 1960 i Italiji 1968), i dva zlata na Mediteranskim igrama (Izmir 1971 i Split 1979). 
 
 Na neki veći rezultat se čekalo sve do 1990. godine i Mundijala u Italiji, kada je reprezentacija SFRJ bila peta. Posle toga su usledile furiozne kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Švedskoj, posle kojih je, zbog sankcija Saveta bezbednosti, na šampionat otišla Danska, koja ga je i osvojila.&nbsp;
Posle raspada Jugoslavije, najbolje rezultate je pravila Hrvatska, sa dva treća ( Francuska 1998. i Katar 2022) i jednim drugim mestom (Rusija 2018) na svetskim prvenstvima.&nbsp;
U isto vreme, najveći uspesi reprezentacije SRJ su bili plasmani u drugi krug na SP u Francuskoj 1998. i EP 2000. u Belgiji i Holandiji. Od tada smo, i same plasmane na neko veliko takmičenje, slavili kao velike uspehe.&nbsp;
Nešto više uspeha bilo je u mlađim kategorijama, sa dva svetska zlata - u Čileu 1987. i na Novom Zelandu 2015. godine, i zlatom na evropskom prvenstvu u Litvaniji 2013.&nbsp;
Klubovi su bili tek nešto uspešniji od reprezentacije. Pored Partizanovog finala Kupa šampiona iz 1966. i Zvezdine titule iz 1991, jugoslovenski klubovi su igrali još dva polufinala. Tu su i jedno finale i tri polufinala takmičenja koje danas znamo kao Liga Evrope (Kup UEFA, Kup pobednika kupova), dva polufinala Kupa sajamskih gradova, jedno finale Intertoto kupa, i četiri titule i jedno finale predratnog Mitropa kupa.&nbsp;
Ipak, loših rezultata je bilo mnogo više, ali… Stadioni su, gotovo uvek, bili puni.
<h2>Povremeni bljeskovi, bez kontinuiranih ispeha&nbsp;</h2>
Mihailo Todić, novinar Sportskog žurnala, u razgovoru za Insajder kaže da onih kontinuiranih i najvećih uspeha nije bilo, ali da se povremeno dešavao po neki bljesak ( i to ne samo kada je velika četvorka jugoslovenskog fudbala u pitanju, već su tu bili i Željezničar iz Sarajeva, OFK Beograd, Radnički iz Niša...), ali i da je veliki problem u tome što smo konstantno potcenjivali protivnike.&nbsp;
"Mi smo obično precenjivali svoju snagu. Recimo, igramo protiv neke skandinavske reprezentacije i kažemo – "dolaze nam skijaši“. Uvek smo se postavljali kao veliki favoriti i nadmoćni nad njima, posebno, na primer, nad &nbsp;Šveđanima. A isti ti Šveđani igrali su finale svetskog prvenstva, imali sjajne generacije i jaču tradiciju i veću i jaču školu fudbala od nas, a mi smo ih potcenjivali”, kaže Todić.&nbsp;
Ističe kako je prva kolektivna igra, verovatno, bio kriket, koji je univerzitetski sport, ali da, gledajući kompletan fenomen fudbala, sve treba posmatrati sa stanovišta odakle su ti sportovi potekli i došli među šire narodne mase.&nbsp;
"Univerzitetski sportovi se nisu primili u Srbiji. Primio se fudbal koji je došao iz naroda. Postoji interesantna priča o tome kako se može pratiti gde se razvijao fudbal. Tamo gde se igra soker, doneli su ga studenti. Tamo gde se igra fudbal, doneli su ga radnici. On je izašao sa fakulteta i primio se i na niže slojeve zato što je u pitanju igra koja je postojala i ranije i koja je samo obrađena na fakultetima, na univerzitetimama i tamo dobila neka pravila, a inače je potekao iz naroda”, navodi on. &nbsp;
Todić kaže da je fudbal &nbsp;prva kolektivna igra koja je došla na ove prostore, dok su &nbsp;svi ostali sportovi koji su bili popularni, poput nadvlačenja konopca, bacanja kamena s ramena i slično, bili nešto sasvim drugačije.&nbsp;
“Fudbal je prvi koji je omogućio slojevitu podelu. Građanski - Radnički iz serije &nbsp;“Više od igre”, Zvezda - Partizan, BSK – Jugoslavija. BSK je bio građanski klub, Jugoslavija, klub elite i tu je nastao i prvi rivalitet. A šta je osnova sporta? Rivalitet”, ističe on.
Todić ponavlja da je fudbal sport koji je začet u narodu, da se on kao takav primio, te dodaje da nije Srbija jedina u kojoj postoji takav odnos prema njemu.&nbsp;
“Ceo svet je, zapravo, takav. Klica mu je bila u narodu i kao takav se pojavio. Tek kasnije je počeo da se razvija i prelazi na neke druge slojeve. Druga stvar, fudbal se igra po svim vremenskim uslovima. Jedini je sport koji se igra nogama, i nemaš potrebu za određenim fizičkim predispozicijama da bi ga igrao. Da bi igrao košarku moraš da budeš visok, ili nadprosečno visok. Da bi igrao rukomet moraš da budeš relativno nadprosečno jak. Da bi se bavio atletikom moraš da budeš nadprosečno brz. U fudbalu ima mesta za sve, na različitim mestima, različitim pozicijama, i sa različitim veštinama. I treća bitna stavka, što je kod fudbala zanimljiv sociološki fenomen, to je jedini sport u kome, kada počinješ, već imaš nešto. Počinješ sa nulom i možeš da braniš svoju nulu. U košarci moraš da ubaciš poen više da bi pobedio. U rukometu takođe da daš gol više, u odbojci moraš da pobediš za poen više. Ovde možeš da se braniš i da opet pobediš, iako si se branio. &nbsp;Možeš da budeš zadovoljan i sa 0-0, možeš da pobediš i sa 5-0, a da ti ne bude dovoljno zato što si prethodno izgubio 6-0. Može da ga igra svako, može da ga igra uvek, može da ga igra na različite načine.”, kaže Todić i dodaje da je baš ta &nbsp;mogućnost da budeš zadovoljan na različite načine zbog fudbala, sociološki fenomen zašto je on kao sport toliko omiljen.
Ljubav prema fudbalu i podršku sa tribina objašnjava fenomenom plemenske pripadnosti i drevnih rituala koji su usađeni u ljude, a to su podele i osećaj pripadanja nekoj grupaciji.&nbsp;
“Fudbal je začet u nekim krajevima sveta i tako što su se određivali prema pripadnosti. Selo protiv sela, crveni protiv plavih… Kada dođemo do navijačkih struktura, one su se, u početku, uvek određivale iz sociološke strukture, tzv. građanske i univerzitetske, elitne. Doduše, Crvena zvezda i Partizan nisu imali takvu podelu, ona je nastala drugačije, kao vojna i društvena opcija. Predratni &nbsp;BSK i Jugoslavija su bili građanski i univerzitetski klub. Gde god da krenemo, postoje takve podele. Od River Plate i Boka Juniors u Argentini, do nekih drugih zemalja gde imamo velike gradske derbije. Ako pogledamo Rendžers i Seltik u Škotskoj, gde su u pitanju protestanti protiv katolika, uvek na kraju dolazimo do fenomena pripadnosti i podele”, dodaje Todić, i navodi kao primer i rivalstva Galatasaraja, Fenerbahčea i Bešiktaša u Istanbulu, Panatinaikosa i Olimpijakosa u Atini i Arisa i Paoka u Solunu.
Kao jedan od primera podela navodi i urbanu legendu koja kaže da, u španskoj Sevilji, decenijama nema mešanja među porodicama koje navijaju za Betis i Sevilju, zbog velikog rivalstva između ta dva kluba, te da se te dve grupacije čak i “genetski i fizički razlikuju”.&nbsp;
“Fudbal je najmasovnija i igra svetskog prestiža. U FIFA ima 211 federacija, košarka ih, možda, ima više, ali fudbal, doslovno, igra ceo svet i izaziva ogromnu strast i zato ga i treba posmatrati kao globalni fenomen”, zaključuje novinar Sportskog žurnala Mihajlo Todić.&nbsp;
<h2>Tradicija i politička moć &nbsp;</h2>
Novinar Sport kluba Branko Spasojević, s druge strane, kaže da je, po njemu, tradicija faktor koji definitivno postavlja fudbal kao sport broj 1 u našoj zemlji.
“U periodu posle Drugog svetskog rata, ali i vremenu između dva svetska rata, fudbal se među našim ljudima profilisao kao sport koji ima dominantno mesto, jer smo i u međuratnom periodu imali utakmice koje je gledalo i po 20.000 navijača, što je za to vreme zaista bilo mnogo. Fudbal je, tako, bio događaj koji je okupljao &nbsp;ljude različitih opredeljenja i različitih shvatanja i razmišljanja. &nbsp;Tada je na tribinama bila uglavnom muška populacija, i fudbal se definitivno se u to vreme ukorenio među našim ljudima”, kaže on.
Kao drugi bitan faktor, Spasojević navodi činjenicu da smo kao Jugoslavija imali uspeha na međunarodnoj sceni, da je Partizan igrao 1966. finale Kupa evropskih šampiona, da je Zvezda 1991. osvojila to takmičenje, ali i da smo imali ligu za poštovanje, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi.
Ističe da je vreme stare Jugoslavije sigurno popločalo stazu u fudbalu kao najpopularnijem sportu i da to niko ne može da dovede u pitanje, jer je reprezentacija beležila značajnije rezultate na međunarodnoj sceni, a “ovde su padale i najveće svetske sile, a pobeđivali smo ih takođe i u gostima”.&nbsp;
&nbsp;“Treća stvar koja je bitna u definisanju postavke fudbala kao sporta broj jedan je svakako i činjenica da se u svetu sve moćne evropske i svetske sile legitimizuju kao fudbalske zemlje. U prvom redu mislim na Evropu. Činjenica da se nadmećemo sa jednom Engleskom, Španijom, Francuskom, Nemačkom, sigurno fudbal čini posebno atraktivnim kod nas. Uz svo dužno poštovanje svake države, u nekim drugim sportovima to nije slučaj, jer, ili imaju manju bazu, ili se neke druge zemlje, koje nisu u političkom, vojnom ili nekom drugom smislu dominantne, izbacuju u prvi plan i takmičimo se sa njima, što ipak, priznaćete, nema istu težinu”, kaže Spasojević.&nbsp;
“Dolazimo i do sociološkog, odnosno društvenog fenomena fudbala kao sporta broj 1, koji opstaje zahvaljujući činjenici da ipak dugo čekamo na uspeh i potreban je samo neki iole bolji rezultat da se naši ljudi probude i da se zainteresuju za fudbalska dešavanja. Uostalom, kako drugačije objasniti, da odlazak na Svetska prvenstva, na kojima, uglavnom po tradiciji učestujemo, sama po sebi podižu interesovanje za fudbal do maksimalnog nivoa, a posebno očekivanje da možemo napokon da izađemo iz te grupne faze”, navodi on.&nbsp;
Spasojević, ograničavajući se na period od kada kao Srbija učestvujemo na velikim takmičenjima, navodi &nbsp;euforije zbog plasmana ekipa na čelu sa Radomirom Antićem i &nbsp;Slavoljubom Muslinom 2010. i 2018.godine na SP u Južnoj Africi i Rusiji, ali i plasman tima Dragana Stojkovića na SP u Kataru, iako euforija u javnosti i među navijačima nije bila ni približna kao prethodna dva puta.&nbsp;
<h2>Sve medalje u drugim sportovima za jednu titulu svetskog prvaka &nbsp;</h2>
Da li bi prosečan stanovnik Srbije dao sve medalje u košarci ili u nekim drugim sportovima za jednu Boginju i jedno svetsko prvenstvo?&nbsp;
Na ovo pitanje Spasojević odgovara da, verovatno, bi!
&nbsp;“Možda je surovo tako reći. Hajde da izostavimo košarku kao sport koji je državni brend i koji je brend naše nacije, jer smo iškolovali tolike košarkaše, poznate košarkaške umove i trenere, pa ona &nbsp;kod nas ipak ima posebnu težinu i ukorenjenost. Kod nekog užeg kruga sportski orijentisanih ljudi, koji nisu ad hoc navijači i koji se ne interesuju samo za neka velika takmičenja, verujem da je razmišljanje drugačije. Ali mislim da bi oni drugi prihvatili ponudu da se menjaju sve medalje, u svim sportovima, ne računajući košarku, za jednu boginju ili osvajanje Evropskog prvenstva”, kaže on.&nbsp;
Međutim, Spasojević dodaje da je, i pored sve ljubavi prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, primetna erozija poverenja običnog čoveka u fudbal.&nbsp;
“To je jedno ostrvo koje je sve tanje, koje se sve više rabi, troši i nestaje pred pritiskom neregularnosti, upliva politike, upliva nefudbalskih ljudi i angažovanja nekih sumnjivih autoriteta i ljudi kojima nije mesto u sportu, u našem domaćem fudbalu, ali i oko Fudbalskog saveza Srbije”, navodi on.&nbsp;
Spasojević kaže da je to najbolje osetila generacija Dragana Stojkovića.
“Ona je ispraćena na svetsko prvenstvo, odnosno na odlučujuću utakmicu u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo protiv Portugala u Lisabonu, od svega hiljadu ljudi koji su gledali prijateljsku utakmicu protiv Katara novembra 2022. godine. To je dokaz da su ljudi izgubili poverenje i da sve ređe idu na tribine. Paradoks je da ljudi danas prate fudbal, prate sport, ali istovremeno ne idu na stadione, ne posećuju sportske događaje, odnosno fudbalske utakmice. To je nešto što je evidentno. Da li je to pošast modernog vremena? Ja to ne bih rekao. Mislim da je to direktna refleksija stanja u domaćem fudbalu kao sportu u kojem je mnogo nepravde, mnogo prljavština, mnogo nerešenih situacija, nameštenih utakmica i to se direktno oseća i na reprezentaciji ali i poseti na tribinama”, zaključuje za Insajder Branko Spasojević, novinar Sport kluba.
&nbsp;Novinar Rajko Martinović&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp; 
 
&nbsp;

Teme

Zašto Srbi vole fudbal: Strast, tradicija i neostvareni snovi

Prvo veliko takmičenje u 2025. godini je prvi grend slem turnir u sezoni Australijan open, koji će biti odigran od 12. do 26. januara u Melburnu.
Šampionat sveta za rukometaše na programu je od 14. januara do 2. februara u Hrvatskoj, Danskoj i Norveškoj, ali Srbija nije uspela da izbori plasman na planetarni šampionat.
SP za rukometašice biće održano od 27. novembra do 14. decembra u Nemačkoj i Holandiji. Rukometašice Srbije će u aprilu u baražu za plasman na SP igrati protiv Slovenije.
Evropsko prvenstvo u košarci biće održano od 27. avgusta do 14. septembra 2025. godine.
Srbija je dva kola pre kraja kvalifikacija obezbedila plasman na kontinentalni šampionat i "vreme je" za prvo zlato pod ovim imenom.
EP za košarkašice na programu je od 18. do 29. juna u Italiji, Grčkoj, Nemačkoj i Češkoj.
Košarkašice Srbije se nalaze na korak od plasmana na EP pošto se dva kola pre kraja kvalifikacija nalaze na prvom mestu na tabeli grupe G sa sve četiri pobede.
Fudbaleri Srbije će u martu odigrati baraž mečeve za ostanak u Diviziji A Lige nacija protiv Austrije.
"Orlove" potom u junu očekuje početak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, koje će biti održano 2026. godine. Rivali Srbije u kvalifikacijama biće Albanija, Andora, Letonija i Engleska.
Fudbaleri Crvene zvezde će u januaru odigrati mečeve protiv PSV Ajndhovena i Jang Bojsa u Ligi šampiona.
Fudbalere TSC-a u februaru očekuje dvomeč protiv poljske Jagjelonije u plej-ofu za plasman u osminu finala Lige konferencije.
Odbojkašice Srbije očekuje Svetsko prvenstvo, koje će biti održano od 22. avgusta do 7. septembra na Tajlandu. Srbija je aktuelni dvostruki svetski šampion, a na SP će igrati u grupi H sa selekcijama Japana, Ukrajine i Kameruna.
Odbojkaši Srbije će igrati na SP, koje je na programu od 12. do 28. septembra na Filipinima. Srbija će igrati u grupi H sa selekcijama Brazila, Češke i Kine.
Odbojkaše i odbojkašice Srbije u 2025. godini očekuju i nastupi u Ligi nacija.
Vaterpolisti Srbije će početkom godine igrati na kvalifikacionom turniru Svetskog kupa u Rumuniji. Vaterpolisti Srbije će, ako izbore plasman, učestvovati na SP, koje će biti održano od 11. jula do 3. avgusta u Singapuru.
Atletičarke i atletičari Srbije će imati priliku da dođu do medalja na Svetskom prvenstvu, koje je na programu od 13. do 21. septembra u Tokiju. SP u dvorani biće održano od 21. do 23. marta u Nanjingu.
Srpske džudiste u 2025. godini očekuje Evropsko prvenstvo, koje će biti održano u Podgorici od 23. do 27. aprila, kao i Svetsko prvenstvo u Budimpešti od 13. do 20. juna.
Evropsko prvenstvo u rvanju je na programu od 7. do 13. aprila naredne godine u Bratislavi, dok će SP biti održano od 13. do 21. septembra u Zagrebu. Srbija će, oktobra naredne godine, biti domaćin Svetskog šampionata za mlađe seniore (do 23 godine) u sve tri konkurencije. Prvenstvo će se održati u Novom Sadu.
Svetsko boksersko prvenstvo za žene u Nišu biće organizovano početkom marta i Evropsko juniorsko prvenstvo u Novom Pazaru.
Svetsko prvenstvo u tekvondou biće organizovano 2025. godine u kineskom Vuksiju.
Izvor: Tanjug

Kakva nas velika sportska takmičejna čekaju u 2025. godini

Mandić je ove godine osvojio zlatnu olimpijsku medalju sa reprezentacijom Srbije u Parizu, gde je proglašen za najboljeg igrača turnira na kome je postigao 26 golova.
To je bila njegova četvrta olimpijska medalja, posle dve zlatne u Rio de Žaneiru i Tokiju i bronze u Londonu.
Igrajući za Ferencvaroš osvojio je duplu krunu u Mađarskoj, Ligu šampiona i Superkup Evrope.
Izvor: Beta

Dušan Mandić proglašen za najboljeg vaterpolistu sveta u 2024. godini

Najpre je kapiten košarkaške reprezentacije Srbije Bogdan Bogdanović na svom Instagram profilu objavio fotografiju okupljenih na Trgu Slavija. Odmah posle njega, oglasila su se još trojica košarkaških reprezentativaca – Aleksa Avramović, Marko Gudurić i Nikola Jović, sličnim fotografijama na svojim Instagram profilima.
Sociolog Ivan Živkov kaže za Insajder da su sportisti, bez obzira na to da li trenutno igraju u Srbiji ili su u inostranstvu, deo našeg društva, da oni ovde imaju rodbinu, prijatelje i kolege, te da je zato tako nešto bilo i očekivano.
&nbsp;“Oglašavanje sportista je značajno zato što oni mogu da dopru do dve javnosti do kojih ostali društveni akteri malo teže stižu. Prva je javnost koju čine oni ljudi koji izbegavaju politiku, dnevne informacije. Svi znamo da su to oni koji čitaju novine od nazad sa tendencijom da nikad i ne stignu do prvih strana, koji kad vide neku informativnu emisiju prebace kanal, ali zato pomno prate sport, utakmice i sportiste. Druga grupa koja je značajna su mladi ljudi koji nisu još zašli u neke ozbiljnije životne teme, ali takođe vrlo strpljivo prate svoje sportske ljubimce. Znaju sve njihove rezultate, svaku njihovu reč, tako da ono što kažu sportisti stiže do te dve grupe ljudi koji na taj način i bivaju informisani”, ističe sociolog Živkov.&nbsp;
&nbsp;Prethodnih dana, u medijima su se oglašavali bivši fudbaleri Nemanja Vidić i Savo Milošević i košarkaš Dejan Bodiroga, koji je sinoć i bio na Trgu Slavija.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DlQbwMNaKiE0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Živkov kaže da živimo u društvu u kojem je malo hrabrih pojedinaca ukoliko im je mišljenje izolovano i u manjini, ali i da je drugim sportistima lakše da se pridruže kada vide da je neki kolega stao na neku stranu ili javno izneo stav.
“U našem društvu se, na žalost, deca uče da je ćutanje zlato. Često se najmilijima šalju poruke da se ćuti, ne talasa i ne radi nešto uz vetar. Sportisti su deo te naše kulture. Nisu oni nešto mnogo različiti od nas. Nadam da ćemo, jednog dana, biti društvo u kojem će svako slobodno i hrabro iznositi svoje mišljenje, bez obzira da li je sam u tom mišljenju, da li je u nekoj manjini ili u većini, ili ima uz sebe poznata lica, glumce, pevače, sportiste ili nekog drugog”, navodi Ivan Živkov.
Smatra i da će javnog iskazivanja podrške biti sve više.
&nbsp;“Očekujem da će to sad postati maltene trend i da ćemo videti podršku onih od kojih se to možda i najmanje očekuje. I pitanje je samo da li bi, možda, nekim podrškama trebalo reći i 'hvala, ne treba'. Ali, hajde da ne budemo nepravedni prema bilo kome. Neka svako iznese svoje mišljenje iskreno, otvoreno i potpuno, pa ćemo videti kako će javnost reagovati”, kaže za Marker sociolog Ivan Živkov.
U znak podrške studentima, fotografije sa Slavije na društvenim mrežama postavili su i bivši odbojkaški reprezentativac i olimpijski šampion Vladimir Grbić, nekadašnji košarkaš i osvajač svetskog i evropskog zlata Marko Jarić, bivši košarkaški reprezentativac Mile Ilić, nekadašnji prvi svetski dubl teniser Nenad Zimonjić i atletičarka Ivana Španović. Studente - što prisustvom na protestu na Trgu Slavija, što porukama putem društvenih mreža - podržavaju trener Duško Vujošević, košarkaš Vanja Marinković, bivši fudbaler Saša Ilić, bivši košarkaš Vladimir Štimac...
Novinar Rajko Martinović

Sociolog Živkov za Insajder: Poruke sportista stižu i do onih koji izbegavaju politiku (VIDEO)

Prema njegovim rečima, Draženu je košarka bila ljubav broj jedan. &nbsp;
"Puno ljudi pre premijere ovog filma je mislilo da će to biti striktno košarkarski film. Ja sam imao tu čast da su mi ljudi iz produkcije, dali da pročitam scenario pre tri godine. I oni su mi odmah prezentovali da to neće biti klasičan košarkarski film. Jer, naravno, danas na YouTube možete pogledati sve košarkarške hajlajte. Ovo je film koji ga zapravo prikazuje kao, kako ja to volim reći, čoveka od krvi i mesa, kao svakog od nas. Svi znamo Dražena kao najboljeg košarkaša, a niko se do sad nije zapitao kakav je bio privatno, šta je privatno voleo", naveo je Marko Petrović. &nbsp;
On je kazao da je film u Hrvatskoj, za nešto duže od mesec dana prikazivanja, pobio sve rekorde hrvatske kinematografije kada je reč o gledanosti. Govoreći o reakcijama, Marko Petrović je &nbsp;rekao da će se uvek naći i neka zamerka, pogotovo iz Draženovog rodnog kraja - Šibenika.
"Početak filma, u tridesetak minuta, bavi se njegovim odrastanjem, ali ja tačno mogu videti šta su Šibenčani zamerali, jer u filmu je, vezano za košarkaški klub Šibenka, možda prikazano pet-šest sekundi, ona dva famozna bacanja protiv Bosne... Svima govorim - da bi svi bili zadovoljni, pogotovo za Dražena ili takvu ličnost, to bi morala biti serija od 10-12 nastavaka da bi svi bili srećni i zadovoljni", dodao je on.
Kaže da film prikazuje Draženov život od početka do kraja. Tonko Stošić u filmu igra mladog Dražena Petrovića, na kojeg neverovatno liči.
"Ja sam se u malog ’zaljubio’ prvi dan kada sam ga video sa tom perikom i na koji način se odnosi prema tome, pogotovo jer nikad nije imao glumačkog iskustva. Zanimljiva je priča da su ljudi iz produkcije došli u Šibenkinu dvoranu na trening kadeta i onda su malo skautirali ko bi mogao da igra Dražena. I zanimljivo je da su svi došli na centar kad su ih oni pozvali osim dvojice - to su bili upravo Tonko i Lovre, koji glume mladog Dražena i mladog Acu. Toliko su pogodili hemiju i mali ima hemiju s kojom je Dražen isijavao i odlično je odglumio", kaže Marko Petrović.
On je imao dve godine kada je Dražen poginuo, a danas vodi Muzej Dražena Petrovića. Očuvanju sećanja decenijama je posvećena Draženova majka Biserka.
"Ja mislim zapravo da Biserke više ne bi bilo s nama da nije na taj način održavala tu neku Draženovu ostavštinu, pogotovo kroz taj muzej. Ja sam dobio čast i priliku da vodim njegov muzej, koji je jedno izuzetno mesto jer je posvećen baš jednom sportisti, Draženu Petroviću. Ne mogu vam opisati koliko ljudi i sa kojih strana sveta sve dolaze - od Australije, Paragvaja, Bangladeša... Ali, nije to bitno, nego je bitna priča da je, recimo, otac iz Paragvaja nazvao svog sina Dražen... Odrastajući ja nisam shvatao stvari na taj način, jer sam bio još mali... Neverovatne su priče ljudi i neverovatno je da jedna ličnost živi još dan-danas toliko. Ja bih rekao da je možda i popularniji danas u nekim stvarima nego što je bio dok je žario i palio. I dalje pobeđuje", naveo je Marko Petrović.
Na pitanje kolika mu je bila odgovornost da ispriča iz svog ugla priču o Draženu, on je kazao da mu je sada lakše nego što je bilo u početku.
"U početku sam i ja isto krenuo sa košarkom, bio sam okarakterisan kao veliki talenat hrvatske košarke. Ali, onda vas svi gledaju kroz prizmu Dražena. Jednu utakmicu date 40 koševa, govore - ti si novi Dražen. Drugu utakmicu daš pet, onda ništa ne valjaš. Tako da u tom trenutku je bilo jako, jako interesantno i izazovno, ali sada je puno lakše i na meni je stvarno taj jedan pozitivan teret da prenesem zapravo tu Draženovu veličinu. Kad pogledate, i 31 godinu nakon njegove smrti, svi i dan-danas pričaju još o Draženu, svi znaju... I onda ljudi i meni olakšavaju taj posao", rekao je.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FB9TSHwnQzFs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Naveo je i da je Dražen Petrović jako voleo Beograd i da bi zato voleo da se film svima ovde svidi.
"Ali, naravno, nemoguće je udovoljiti svima. Ipak, s obzirom na tematiku i sve, ja mislim da je film iznad proseka, drugačiji od onoga šta ste možda mogli ili želeli očekivati. Mislim da će ostaviti jako, jako dubok trag na beogradsku i srpsku publiku", naveo je Marko Petrović.
Otkrio je da je na svim dosadašnjim premijerama ovog filma plakao, te da se nada da sutra u Beogradu to neće biti slučaj.
Izvor: Insajder

Marko Petrović o stricu Draženu Petroviću: Popularniji je danas nego što je bio, dok je bio živ (VIDEO)

Demokrate Ron Viden iz Oregona i Dick Durbin iz Ilinoisa rekli su predsedniku FIFA da "da za zemlju domaćina izabere neku sa evidencijom boljeg poštovanja ljudskih prava".
Saudijska Arabija je jedina zemlja kandidat za Svetsko prvenstvo 2034. godine, uprkos potrebi da se tek izgradi 15 stadiona i riziku da se ponove pitanja radnih prava koja su viđena u Kataru pre Svetskog prvenstva 2022. godine. 
 
Zvanična odluka treba da bude saopštena 11. decembra. 
 
"Odobravanje kandidature Saudijske Arabije ugrožava radnike, sportiste, turiste i predstavnike štampe, i to je u suprotnosti sa politikom FIFA za ljudska prava", naveli su Vajden i Durbin u pismu.
"Saudijska Arabija nastavlja da progoni disidente, učestvuje u vansudskim ubistvima, diskriminiše LGBTK+ zajednicu, ugnjetava žene i verske manjine, eksploatiše i zlostavlja strane radnike i ograničava skoro sva politička prava i građanske slobode", napisali su senatori. 

Na sednici u Ženevi, zvaničnici saudijske vlade ukazali su na desetine reformi u korist žena i širu modernizaciju njenog društva u okviru programa "Vizija 2030", koji je pokrenuo prestolonaslednik Mohamed bin Salman.
Pravila FIFA za prijavu kandidata za domaćina Svetskog prvenstva zahtevaju procenu rizika za ljudska prava, ali analizu advokatske firme Kliford Čens objavljenu u julu kritikovali su nevladine organizacije i aktivisti zbog nedostatka transparentnosti.
Izvor: Beta&nbsp;

Američki senatori traže da FIFA ne izabere Saudijsku Arabiju za domaćina Svetskog prvenstva 2034

Prvu šansu na meču imala je domaća selekcija u 12. minutu, kada je iz daljine šutirao Edmilson Fernandeš, a njegov udarac odbranio je golman Đorđe Petrović.
Srbija je prvi udarac ka golu rivala uputila u 24. minutu. Terzić je poslao centaršut u kazneni prostor, Dušan Vlahović je šutirao glavom, ali je lopta završila pored gola.
Najbolju priliku u prvom poluvremenu Švajcarska je imala u 28. minutu. U šesnaesterac je ušao Fernandeš, odlično pred golom pronašao Nou Okafora, kojem lopta loše odskače i nakon toga pogađa prečku.
Srbija je najbolju šansu u prvom delu meča imala u 41. minutu, kada je Vlahović povukao loptu sa sredine terena, izašao pred švajcarskog golmana, ali je u poslednjem trenutku njegov udarac blokirao štoper domaće selekcije Eraj Džemert.
Do kraja prvog poluvremena inicijativu je imala Švajcarska, ali promene rezultata nije bilo.
U drugom poluvremenu prvo je viđen nesportski potez Brila Embola. Švajcarski napadač je u 50. minutu prvo udario u lice Andriju Živkovića, da bi ga zatim pogodio i loptom. Ubrzo su i ostali fudbaleri ušli u međusobnu raspravu, a sve je završeno žutim kartonom za Embola.
Tri minuta kasnije dosuđen je penal za Srbiju, nakon što je Aleksandra Mitrovića u kaznenom prostoru oborio Džemeret. Mitrović je u 55. minutu stavio loptu na "belu tačku", ali je njegov udarac po sredini gola nogama odbranio golman Gregor Kobel.
U nastavku meča Švajcarska je imala veliku priliku da povede, nakon što je do odbijene lopte u šesnaestercu došao Amduni. Ipak, njegov šut iz neposredne blizine je zaustavio golman Petrović, a zatim je dosuđen i ofsajd.
Srbija je na novu priliku čekala do 70. minuta, kada je iz kaznenog prostora tik preko gola šutirao Vlahović.
Devet minuta kasnije viđen je vodeći gol za Švajcarsku. Posle greške odbrane Srbije lopta je došla do Rikarda Rodrigesa, koji centrira do Rema Frojlera, a on glavom spušta loptu do Amdunija. Amduni je u nastavku akcije uputio precizan volej udarac i savladao golmana Srbije.
Švajcarska je u nastavku mogla i da poveća prednost, ali je u 82. minutu stativu pogodio Fernandeš.
Srbija je čekala svoju šansu iz kontre, a upravo iz jedne takve situacije dolazi do izjednačenja. Loptu je ka Terziću poslao Vlahović, a fudbaler Salcburga je lako savladao golmana Kobela.
U drugom meču ove grupe Španija je u Kopenhagenu pobedila Dansku sa 2:1. Golove za aktuelne prvake Evrope postigli su Mikel Ojarsabal u 15. i Ajose Peres u 58. minutu, dok je jedini pogodak za Dansku postigao Gustav Isaksen u 84. minutu.
Španija na prvom mestu grupe 4 ima 13 bodova, druga je Danska sa sedam bodova, treća Srbija ima pet, dok je Švajcarska poslednja sa dva boda. Španija je ranije osigurala plasman u četvrtfinale Lige nacija, dok će se za drugu poziciju u direktnom duelu u ponedeljak boriti Danska i Srbija. Švajcarska je ispala u niži rang.
Utakmica poslednjeg šestog kola između Srbije i Danske igra se u ponedeljak u Leskovcu od 20.45 časova.
Foto: Beta

Sport