Metreveli, koja je ušla u Tajnu obaveštajnu službu 1999., biće 18. šef MI6 i preuzeće funkciju od ser Ričarda Mura kasnije ove godine, preneo je BBC.
Ona je trenutno zadužena za sektor tehnologije i inovacija u službi, a izjavila je da je "ponosna i počastvovana" što joj je ponuđena &nbsp;nova funkcija.
Premijer Kir Starmer nazvao je njeno imenovanje istorijskim.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sef-mi6-kina-je-sada-prvi-prioritet-za-nas">MI6</a> je zadužen za prikupljanje obaveštajnih podataka u inostranstvu radi jačanja britanske bezbednosti, a glavni cilj službe je da zaustavi terorizam, omete i spreči aktivnosti neprijateljskih država, kao i da poboljša sajber bezbednost, navodi BBC.
Šef službe, koji se često naziva "C", jedini je njen član čije ime je poznato javnosti.
Metreveli (47) je trenutno na čelu sektora tehnologije i inovacija čiji cilj je da zadrži u tajnosti identitete tajniih agenata, kao I da osmisli nove načine za sprečavanje protivnika, kao što je Kina, da vrše biometrički nadzor i praćenje.
"<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sefovi-cia-i-mi6-podrska-ukrajini-vaznija-nego-ikad">MI6</a> igra vitalnu ulogu, uz MI5 i Glavni štab vlade za komunikacije (GCHQ), u očuvanju bezbednosti građana Velike Britanije i promociji britanskih interesa u inostranstvu", rekla je ona.
Metreveli, koja je studirala antropologiju na Kembridžu, ranije je obavljala funkcije na direktorskom nivou u MI5, unutrašjnoj obaveštajnoj agenciji, a najveći deo karijere provela je radeći na Bliskom istoku i Evropi.
"Pretnje sa kojima smo suočeni primarno su vezane za zaštitu vlade, zaštitu tajnih podataka i naših ljudi, kao i ekonomije i osetljive tehnologije i stručnog znanja", izjavila je ona 2021. dok je radila u MI5.
Tom prilikom dodala je da "ruske državne aktivnosti, a ne sama Rusija, ostaju pretnja", kao i da "Kina menja svet što predstavlja izuzetnu priliku i pretnju po Britaniju".
Veruje se da skraćeni naziv "C" koji označava njenu funkciju dolazi od reči "Chief", ali to nije slučaj, več se radi o tome da je na čelu prve britanske obaveštajne agencije osnovane 1900. bio kapetan mornarice Mensfild Kaming koji se uvek potpisivao slovima "C", pa je tako i ostao ovaj kodni naziv, navodi BBC.
Organizacija koju će Metreveli predvoditi suočena je sa brojnim i do sada nezabeleženim izazovima, koji u geografskom smislu dolaze prvenstveno od Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje, zemalja koje sve bliže sarađuju kako bi ugrozile britanske i zapadne interese širom sveta.
Postoje, međutuim, i tehnički izazovi, a zadatak MI6 je i da regrutuje agente da kradu tajne od britanskih protivnika, kao što su neprijateljske zemlje i grupacije poput al Kaide.
U eri brzih digitalnih inovacija, MI6 mora da deluje sve brže kako bi bio ispred svojih neprijatelja u vremenu kada se mnogi obaveštajni podaci prikupljaju putem interneta i iz svemira, navodi BBC.
Odlazeći šef službe, ser Ričard Mur koji će napustiti dužnost na jesen, izrazio je "apsolutno zadovoljstvo" zbog "istorijskog imenovanja" svoje koleginice.
Šef britanske diplomatije Dejvid Lami, kojem će Metreveli odgovarati kao nova šefica MI6, kazao je da je ona "idealan" kandidat i da će obezbediti da Britanija može da odgovori na izazove "globalne nestabilnosti i rastućih bezbednosnih pretnji".
Premijer Starmer istakao je da zna da će Blejz Metreveli nastaviti da obavlja izvanredan posao rukovođenja potreban za odbranu zemlje i očuvanje bezbednosti nacije.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Britansku obaveštajnu službu MI6 prvi put u istoriji će voditi žena

Sporazum je postignut pet godina pošto je Bregzit – referendumska odluka o britanskom napuštanju Evropske unije iz 2016. godine – stupio na snagu. Svo to vreme, odnos Gibraltara i Unije bio je nerazrešen.
U objavi na društvenim mrežama, Šefčovič je pozdravio sporazum kao "zaista istorijsko dostignuće".
"Politički sporazum Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva o budućim odnosima u vezi sa Gibraltarom. Ovo donosi korist svakome i osnažuje novo poglavlje u odnosima", dodao je on.
Britanija je napustila Evropsku uniju 2020. godine. Na bregzitskom referendumu, međutim, 96 odsto stanovništva Gibraltara glasalo je za ostanak u Uniji.
Ova majušna, a strateški važna teritorija kod Gibraltarskog moreuza, koji spaja Atlantski okean sa Sredozemnim morem, ima 34.000 stanovnika i veoma je zavisna od pristupa evropskom tržištu. Ona se na kopnu sa svih strana graniči sa Španijom, članicom Evropske unije.
Britanska vlada je saopštila da se sporazumom razrešava "poslednje veliko nerazjašnjeno pitanje u vezi sa Bregzitom", dok je ministar spoljnih poslova Španije Hoze Albares rekao da je "dogovor u vezi sa Gibraltarom sada postao realnost" i nazvao ga istorijskim.
Sporazum donosi uklanjanje svih fizičkih barijera, kontrolnih punktova i kontrola za protok ljudi i dobara između Španije i Gibraltara, saopštila je Evropska unija.
Sporazumom će se takođe poštovati pravila evropske zone slobodnog kretanja i jedinstvenog evropskog tržišta.
Velika Britanija je ukazala na podatak da polovina stanovništva Gibraltara svakodnevno prelazi granicu sa Španijom i da bi, bez sadašnjih pravila, svi oni prema novim graničnim pravilima Evropske unije morali da prolaze kroz pasoške kontrole.
Izvor: Beta/ AP

Evropska unija i Velika Britanija posle pet godina potpisali sporazum u vezi sa Gibraltarom

“Buduća centrala će smanjiti zavisnost od nestabilnog međunarodnog tržišta sve skupljih fosilnih goriva”, saopštila je danas Vlada.
Izgradnja nove nuklearne elektrane u Safoku, na istočnoj obali Engleske, biće završena posle 2030. godine i ona će snabdevati šest miliona domaćinstava.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/preliminarna-studija-o-primeni-nuklearne-energije-u-srbiju-gotova-kroz-mesec-ili-dva-najavljuje-ministarka-energetike">Nuklearna energija</a> se smatra sve važnijim izvorom električne energije jer Vlada nastoji da do 2030. godine dekarbonizuje elektroenergetiku.
Međutim, kritičari su rekli da su nuklearne elektrane daleko skuplje i da se sporije grade nego solarne i centrale na vetar.
Ekološke grupe tvrde da će nuklearna elektrana oštetiti rezervate prirode u Safoku gde su vidre i močvarne ptice.
Vlada je objavila i da je kompanija Rols-Rojs odabrani ponuđač za razvoj malih, modularnih reaktora koji mogu da napajaju oko tri miliona domaćinstava i centre za obradu podataka sa veštačkom inteligencijom koji koje zahtevaju mnogo struje.
Izvor: Beta

Velika Britanija posle trodecenijske pauze gradi nuklearnu elektranu

Paket dronova vredan 350 miliona funti deo je šire inicijative vojne podrške Ukrajini od 4,5 milijardi funti, saopštila je vlada.
Ministar odbrane Džon Hili će ovu odluku objaviti na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, koju čine 50 zemalja, u Briselu, a čiji je domaćin i Nemačka.
Pored isporuka dronova, Velika Britanija je saopštila da je od januara završila isporuku 140.000 artiljerijskih granata Ukrajini i da će ove godine potrošiti dodatnih 247 miliona funti na obuku ukrajinskih trupa.
"Velika Britanija pojačava svoju podršku Ukrajini isporukom još sto hiljada dronova ove godine i dovršavanjem važne prekretnice u isporukama ključne artiljerijske municije", naveo je Hili u saopštenju uoči sastanka.
Vlada Velike Britanije je u ponedeljak odobrila nezavisno izrađen Strateški pregled odbrane, koji poziva na smrtonosniju, tehnološki napredniju vojsku za suprotstavljanje novim pretnjama, uključujući moguću rusku agresiju, prenosi Rojters.
Izvor: Tanjug

Velika Britanija se obavezala da će isporučiti 100.000 dronova Ukrajini

Dojl je pred Prekršajnim sudom u <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/automobil-uleteo-u-gomilu-ljudi-na-proslavi-titule-liverpula">Liverpulu </a>potvrdio svoje ime, adresu i datum rođenja pre nego što je ročište nakratko odloženo, prenosi Rojters.
Dojl iz naselja Vest Derbi u Liverpulu optužen je za opasnu vožnju, nanošenje teških telesnih povreda sa namerom, ranjavanje sa namerom da nanese teške telesne povrede, kao i pokušaj nanošenja teških telesnih povreda sa namerom, nakon incidenta u ulici Voter strit u centru grada.
Hiljade ljudi okupile su se u gradu da bi posmatrali šampione koji su na autobusu bez krova izložili trofej Premijer lige, kada se incident dogodio oko 18.00 časova.
Najmanje 79 osoba je povređeno, uključujući decu.
Hitna pomoć Severozapadne Engleske saopštila je da je 27 osoba prevezeno u bolnicu, pri čemu su dve osobe, među kojima je i jedno dete, zadobile teške povrede.
Prema navodima Hitne pomoći, ukupno su povređena četiri deteta, dok je 20 osoba dobilo medicinsku pomoć na licu mesta.
Izvor: Tanjug

Britanac optužen za napad automobilom na navijače Liverpula pred sudom

Dvadeset sedam osoba je hospitalizovano, a dvoje je zadobilo teže povrede, među njima i jedno dete, saopštile su tamošnje vlasti, naglasivši da se slučaj ne vodi kao teroristički akt.
Policija je nakon incidenta uhapsila 53-godišnjeg muškarca za koga se veruje da je upravljao vozilom, a građani su pozvani da ne šire uznemirujuće snimke i sadržaje na društvenim mrežama.
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da se u Liverpulu dogodio "užasan" incident.
"U mislima &nbsp;sam sa svima koji su povređeni ili na bilo koji način pogođeni. Želim da zahvalim policiji i službama hitne pomoći na brzom i istrajnom reagovanju u ovom šokantnom događaju", rekao je Starmer.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/automobil-uleteo-u-gomilu-ljudi-na-proslavi-titule-liverpula">Pobednička parada</a>, organizovana povodom osvajanja titule u Premijer ligi, kretala se rutom dugom 16 kilometara, a fudbaleri Liverpula predvodili su je sa krova autobusa.
Zbog parade bilo je zatvoreno više ulica, a Gradsko veće Liverpula uputilo je snažnu preporuku građanima da izbegavaju taj pravac.
Izvor: BBC

Najmanje 50 povređenih kada je automobil uleteo u masu na proslavi u Liverpulu

Decenijama se na Univerzitetu Harvard smatralo da poseduju skoro pa bezvrednu kopiju čuvene Magna Carte. Međutim, profesor srednjovekovne istorije sa <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/britanski-muzej-pronasao-neke-od-2-000-ukradenih-predmeta">Kraljevskog koledža u Londonu</a>, Dejvid Karpenter, zajedno sa kolegom Nikolasom Vinsentom, otkriva i dokazuje da je ta verzija zapravo retki original iz 1300. godine, iz vremena kralja Edvarda II.
"Bio sam zaista zapanjen kada smo otkrili dosad potpuno nepoznat original. Još veće iznenađenje bilo je kada smo saznali da je Pravni fakultet Harvarda 1946. godine kupio taj dokument za samo 28 dolara! To je dokument koji bi danas mogao da vredi milione dolara“, priseća se profesor Karpenter u razgovoru za Insajder. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DHfuIWFAiwY8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Pre dolaska na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sud-odlucio-protiv-trampa-harvard-i-dalje-sme-da-upisuje-strane-studente">Harvard</a>, dokument je pripadao učesniku Prvog svetskog rata i vazduhoplovcu Semiju Mejnardu, koji ga je prodao aukcijskoj kući Sotbi.
"Svi su mislili da je u pitanju kopija, niko nije shvatao o čemu se zapravo radi. Verovatno je razlog bio haos posle rata i činjenica da je Harvard tada kupovao mnogo srednjovekovnih materijala iz Engleske bez detaljne provere“, objašnjava Karpenter.
Profesor je zajedno sa kolegom Nikolasom Vinsentom,sproveo čitav proces utvrđivanja autentičnosti.
"Video sam sliku dokumenta koju je Harvard objavio na internetu i odmah mi je delovao kao izdanje iz 1300. godine, ali izgled može da prevari. Zato sam morao da proverim svaki detalj“, kaže profesor.
Najpre su analizirali rukopis i fizičku veličinu dokumenta – oba su se u velikoj meri poklapala sa šest prethodno poznatih originala Magna Carte.
"Još važniji bio je tekst. Ako je &nbsp;zaista original - tekst mora da bude apsolutno precizan. Različite verzije često imaju greške i izmene, dok službeni original mora da bude identičan. Uz pomoć spektralnih i UV snimaka koje je obezbedio Pravni fakultet Harvarda, na mestima gde je tekst teško čitljiv uspeli smo da ga rekonstrušemo i da ga uporedimo reč po reč sa poznatim originalima. Na kraju smo utvrdili smo da je tekst potpuno identičan“, objašnjava profesor.
Pored stručne analize, njegov kolega Vinsent istraživao je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kineski-drzavni-mediji-pozvali-britanski-muzej-da-vrati-artefakte">istorijat dokumenta</a>. Otkrio je da je verovatno ranije bio poznat u 18. veku i da je možda potekao iz Eplbeja u Vestmorlendu, te da postoji veza između porodice Mejnard i tog mesta.
"Magna Carta je poznata po tome što potvrđuje osnovni princip da je vladar, u ovom slučaju kralj Engleske, podložan zakonu. On nije mogao samovoljno da kažnjava – morao je da koristi zakonom propisane procedure. To je princip koji nije samo simboličan, već je imao praktičnu primenu u različitim segmentima društva“, objašnjava profesor Karpenter.
On dodaje da je Magna Carta tokom vekova imala značajan uticaj, naročito u Engleskoj 17. veka, kada je korišćena kao pravni oslonac protiv tiranije kraljevske porodice Stjuart, a zatim i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su njeni principi postali temelj ustavnog poretka.
"I danas se Magna Carta često pominje u političkom i pravnom diskursu, a njene ključne odredbe su još uvek deo zakona u Ujedinjenom Kraljevstvu“, kaže profesor.
Karpenter i Vinsent planiraju da sredinom juna posete Harvard, gde će Pravni fakultet izložiti dokument.
"Veruje se da je oko 200 primeraka Magna Carte bilo distribuirano u srednjem veku, ali danas je sačuvano samo 24, od kojih su samo dva u Americi. Jedan od njih je upravo ovaj na Harvardu.“, dodaje.&nbsp;
Na kraju, profesor ističe zašto Magna Carta i dalje fascinira ljude širom sveta:
"Odgovor je jednostavan – ona potvrđuje osnovni princip vladavine prava, što je temelj svakog modernog društva. U Ujedinjenom Kraljevstvu deca u školama uče o njoj, a ja na Kraljevskom koledžu koristim njen primer da studentima pokažem koliko je pravo bilo važno i u srednjem veku, kao i danas.“, zaključuje Karpenter.&nbsp;
Novinarka Tanja Vujisić

Teme

Britanski profesor za Insajder otkriva kako je nedavno pronašao retki original Magna Carte (VIDEO)

Policija je nakon<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vise-od-90-ljudi-uhapseno-zbog-nereda-na-protestima-krajnje-desnice-sirom-britanije-foto"> incidenta</a> blokirala ulicu, a za sada nije poznato da li je neko povređen. 	
"Trenutno se bavimo izveštajima o saobraćajnoj nesreći u centru Liverpula. Kontaktirani smo nešto posle 18 časova danas, nakon izveštaja da je automobil udario više pešaka u Ulici Voter", rekao je portparol policije tog grada. 	
On je kazao da se automobil zaustavio na mestu događaja, i da je jedan muškarac priveden. &nbsp;	
Službe hitne pomoći su trenutno na licu mesta. 	
Pobednička parada se kretala rutom od 16 kilometara, zbog događaja je bilo zatvaranja nekoliko ulica, a Gradsko veće Liverpula je preporučilo ljudima da ne voze tim pravcem.
izvor: Tanjug

Automobil uleteo u gomilu ljudi na proslavi titule Liverpula

Fokus će uglavnom biti na gej i biseksualnim muškarcima koji imaju više seksualnih partnera i istoriju oboljevanja od polno prenosivih bolesti, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
U 2023. godini bilo je više od 85.000 slučajeva oboljevanja od gonoreje, najviše od 1918. godine otkako se vode zvanične evidencije.
Infekcija gonorejom često ne pokazuje simptome, ali oboleli mogu osećati bol. Bolest može izazvati upalu genitalija i neplodnost, ali, kako navode u Engleskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi, vakcina je efikasna 30–40 odsto i ne može se pouzdano odrediti koliko ljudi će odlučiti da se imunizuje.
Izvor: Tanjug

Engleska prva uvodi vakcinu protiv gonoreje: Fokus na gej i biseksualne muškarce

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/uhapsen-osumnjiceni-za-podmetanje-pozara-u-kuci-britanskog-premijera">Prethodne sedmice, 21-godišnji Ukrajinac Roman Lavrinovič </a>optužen je zbog požara, preneo je Rojters.
Policija je saopštila da je rumunski državljanin, 26-godišnji Stanislav Karpijuk, optužen za zaveru s ciljem izazivanja požara sa namerom da ugrozi živote, a pojavio se na sudu u Londonu kasnije istog dana.
Karpijuk je uhapšen na londonskom aerodromu Luton u subotu.
Policija je takođe u ponedeljak uhapsila trećeg muškarca u vezi sa požarima, koji se trenutno nalazi u pritvoru.
Istragu vodi Policija za borbu protiv terorizma zbog povezanosti premijera sa slučajem.
Starmer, koji od jula prošle godine živi u zvaničnoj rezidenciji u Dauning stritu, nazvao je te incidente "napadom na sve, na demokratiju i vrednosti za koje se Britanija zalaže".
Početkom maja, policija je pozvana zbog požara na kući koja pripada Starmeru u severnom Londonu.
Požar je podmetnut u porodičnoj kući britanskog premijera na severozapadu Londona, koju izdaje svojoj snahi.
Policija je saopštila da je pričinjena šteta na ulazu u objekat, ali da niko nije povređen.
Automobil koji je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/policija-ispituje-uzrok-pozara-koji-je-ostetio-kucu-britanskog-premijera-kira-starmera">Starmer </a>prodao komšiji prošle godine zapaljen je četiri dana ranije u istoj ulici.
Vatrogasci su 11. maja ugasili manji požar na ulaznim vratima kuće u kojoj je, kako se pretpostavlja, lider laburista živeo 90-ih godina prošlog veka, pre nego što je pretvorena u stanove.
Izvor: Tanjug

Velika Britanija