<p>Ovog proleća na pijacama, voće se uglavnom gleda, a manje kupuje. Građani šetaju od tezge do tezge u potrazi za dobrim proizvodom i povoljnom cenom, ali to retko pronalaze. &nbsp;</p>
<p>U anketi koju su sproveli novinari Insajdera građani su rekli da “nikada u životu” nisu videli da kilogram trešanja košta 1100 dinara, da je voće “bez slatkoće”, te istakli da im nije jasno “ko i kako” može da ga plati, jer mu je cena kao da “dolazi iz Zimbabvea, a ne iz Srbije”. Ukazuju i da je većina voća za “normalnog građanina nedostižna” i da su cene u Evropi povoljnije.&nbsp;</p>
<p><a href="https://www.insajder.net/teme/cene-voca-i-povrca-u-srbiji-da-li-su-tresnje-postale-luksuz">Cene</a> trešanja i drugog sezonskog voća ove godine odredili su vremenski uslovi. Mraz i grad koji su početkom proleća pogodili veći deo Srbije uticali su na kvalitet, ali i na količinu roda.&nbsp;</p>
<p>Nevremenom je bila zahvaćena i beogradska opština Grocka, koja je poznata po proizvodnji voća. U Grockoj se nalazi i naselje Begaljica, koje je &nbsp;pre pola veka prozvano za prestonicu jagode zbog velike proizvodnje. Prema rečima naših sagovornika iz ovog mesta - osamdesetih godina je i diktirala cenu ove voćke u svetu. Međutim zbog problema sa navodnjavanjem, poplavama, sušama i gradom, ali i zbog neorganizovanog otkupa, proizvođači voća u ovom kraju okrenuli su se trešnjama, kajsijama i breskvama.&nbsp;</p>
<p>Braća Matejić iz Begaljice kojima je jedini izvor prihoda voćarstvo za Insajder su rekli da nažalost ni te voćne vrste ove godine nisu rodile u dovoljnoj meri.&nbsp;</p>
<p>“Ovakva godina nikada nije bila sa voćarstvom. Nije normalna cena, može da bude i 5000 kad nema šta da se nabere. Nema trešanja, nema da se nabere”, kaže proizvođač voća Ljuba Matejić.</p>
<p>Njegov brat, Milan Matejić kaže i da pravila nema, jer je osim trešnje nevreme oštetilo i drugo voće. Plod kruške od udaraca grada dobio je takozvani “prsten od hladnoće”, ukazuje Matejić i dodaje da je zbog toga kategorije druge klase.&nbsp;</p>
<p>“Propali su kruškari, propali su kajsijari, propali su trešnjari, propali su breskvari, da li je bilo u dolinama, da li je bilo na brdu nije imalo pravila. U tih hektar nešto trešanja nemamo da se pošteno moja porodica nahrani, da pojedemo trešnju. Kajsija isto nema ni za džem, šljiva isto nema, višanja nema”, kaže odmahujući glavom Milan Matejić.&nbsp;</p>
<p>Deo njihovih voćnjaka je i pod breskvama - od pet hektara, ukazuju Matejići, samo je pedeset do šezdeset ari kao u “normalnim godinama”, zbog čega je sve na “liniji isplativnosti”.&nbsp;</p>
<p>“Biće svašta ove godine, da l će da preživimo, da li nećemo, da l će biti krčenja zasada ili ćemo raditi u minusu ove godine najverovatnije…”, saopštava Milan Matejić.&nbsp;</p>
<p>Sve učestalije klimatske promene dovele su proizvođače voća pred ozbiljna iskušenja, a tradicionalni načini odbrane od grada i hladnoće više ne daju efikasne rezultate.&nbsp;</p>
<p>“Protivgradne rakete su pucali i ovde kod nas, ali je taj oblak zahvatao veliku površinu. Moglo je da prođe katastrofalno, ali nije - koju je udario, udario ju je ili polomio. Grad je bio redak, ali je bio krupan od klikera do oraha”, kaže Milan Matejić.&nbsp;</p>
<p>Dodaje i da “nema šanse” da se antifrost sistemi u “ovakvim brdovitim krajevima” sprovedu jer nemaju dovoljnu količinu vode koja je potrebna za njegovo funkcionisanje.&nbsp;</p>
<p>A problem predstavlja i pitanje osiguranja u slučaju nepogoda - većina paketa u osnovne rizike ubraja grad, požar i udar groma, ali ne i prolećni i jesenji mraz.&nbsp;</p>
<p>“Zvali su me iz osiguravajuće kuće, ja nisam hteo da prihvatim niti bih prihvatio, nisam ja zadovoljan sa njima - ako se prijavi šteta 100 odsto, oni isplaćuju umanjeni deo. Bolje ćuti i trpi”, smatra Milan Matejić.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FIiekXPIe6tA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Osim toga, troškovi održavanja voćnjaka, kažu Matejići, sve su viši zbog rasta cene goriva, ali i cena poljoprivrednih zaštitnih preparata. Tako je i širom Srbije - &nbsp;ugroženo je sve više porodica koje se bave voćarstvom.&nbsp;</p>
<p>novinarka <i>Mina Stojković&nbsp;</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Trešnja kao novo crveno zlato: Cena voća dostiže rekorde, a proizvođači na ivici opstanka (VIDEO)