“Pored prvih zarobljenih vojnika iz Severne Koreje, nesumnjivo će ih biti još. Samo je pitanje vremena pre nego što naše trupe uspeju da zarobe druge", rekao je Zelenski u objavi na platformi X.
Zelenski je istakao da je zarobljavanje dvojice severnokorejskih vojnika na liniji fronta pružilo redak uvid u njihovu ulogu i učešće Pjongjanga u ruskoj invaziji na Ukrajinu, preneo je Rojters.
Ukrajinski predsednik je kazao da za severnokorejske vojnike koji ne žele da se vrate u svoju zemlju, možda postoje druge opcije, kao i da će "onima koji izraze želju da približe mir širenjem istina o ovom ratu na korejskom (jeziku) biti data prilika".
Ukrajina je u subotu saopštila da je zarobila dvojicu severnokorejskih vojnika u ruskoj Kurskoj oblasti, poprištu intenzivnih borbi otkako je Ukrajina pokrenula prekogranični napad pre pet meseci.&nbsp;
Zelenski je nakon njihovog zarobljavanja rekao da će Ukrajina dati novinarima pristup zarobljenim vojnicima iz Severne Koreje, kako bi svet "mogao da sazna istinu o tome šta se dešava", preneo je "Gardijan".
Zarobljenici su prevezeni u Kijev i ukazana im je odgovarajuća medicinska pomoć, a ukrajinski predsednik je tada pohvalio padobrance i taktičku grupu koja ih je povukla iz Kurska navodeći da "to nije bio lak zadatak".
Ovo je prvi put da su severnokorejski vojnici zarobljeni od početka njihovog učeća u ratu u Ukrajini prošle jeseni.
Ukrajinske i procene zapadnih zemalja govore da je oko 11.000 vojnika ruskog saveznika, Severne Koreje, raspoređeno u ruskoj Kurskoj oblasti, kao podrška moskovskim snagama.&nbsp;
Rusija do sada nije ni potvrdila ni negirala njihovo prisustvo na frontu.
<h2>Južna Koreja: Oko 300 severnokorejskih vojnika poginulo u borbama na strani Rusije</h2>
Najmanje 300 severnokorejskih vojnika koji su se borili na strani Rusije protiv Ukrajine ubijeno je u borbama, a ranjeno je njih oko 2.700, saopštila je jutros južnokorejska Nacionalna obaveštajna služba (NIS).
Ta informacija je saopštena tokom sastanka obaveštajnog odbora parlamenta iza zatvorenih vrata, rekao je poslanik Li Sung-kvon iz vladajuće Partije moći naroda.
Li je naveo da je NIS, takođe, saopštila da je Severna Koreja naredila svojim vojnicima da izvrše samoubistva kako bi izbegli da ih ukrajinska vojska zarobi žive.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zelenski: Moguća razmena severnokorejskih vojnika za Ukrajince zarobljene u Rusiji

Fico je zamolio predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da u ime ne samo Slovačke, već cele EU "ovoj situaciji bez presedana pridaju dužnu pažnju i hitan značaj", prenosi slovački portal Standard.
"Uveren sam da je u interesu svih građana Evropske unije da evropski napori u podršci Ukrajinu budu racionalni, a ne u vidu samodestruktivnih i krajnje štetnih gestova za Evropu", istakao je predsednik slovačke Vlade.
Kako je podsetio, ukrajinski lider Volodimir Zelenski je bez ikakvih otvorenih konsultacija sa organima Evropske unije ili zainteresovanim državama članicama, najavio da posle 1. januara 2025. Ukrajina neće obezbediti bilo kakav tranzit gasa preko svoje teritorije u pravcu Slovačke i za druge korisnike u zapadnoj Evropi.
"Ukazujem na jednostranost ove odluke, jer je Evropska komisija u svom pismu iz decembra ove godine upućenom, između ostalih, potpredsednici Vlade Slovačke Republike Denisi Sakovoj, jasno navela da zaključivanje ugovora za snabdevanje ili tranzit ruskog gasa nije zabranjeno zakonom u ovoj fazi, jer ne podleže sankcijama, a da uvoz ruskog gasa trenutno nije zabranjen drugim odredbama prava EU", napisao je Fico.
On je podsetio da su Ukrajini predstavljene druge varijante tranzita gasa osim ruskog, ali da je i njih "Volodimir Zelenski odbio".
Slovački premijer je u pismu naveo da se liderima EU obraća ne samo u ime države koja će biti "značajno finansijski oštećena", već i kao premijer zemlje koja "aktivno učestvuje u vitalnim diskusijama o tome kako rešiti problem opadajuće konkurentnosti EU u odnosu na druge regione sveta".
"Nesporno je da će jednostrana odluka ukrajinskog predsednika imati značajan negativan uticaj na zajedničke evropske napore da idemo u korak sa zemljama sveta koji se brzo razvijaju", upozorio je Fico.
On je naglasio da će jednostrano zaustavljanje tranzita kroz Ukrajinu ka Slovačkoj koštati evropske građane, preduzeća i infrastrukturu desetine milijardi evra godišnje.
"Gubitak Ruske Federacije iznosiće samo oko dve milijarde evra, odnosno otprilike samo tri odsto svih gubitaka koje 27 zemalja članica EU", ocenio je on.
Napomenuo je da će tako mali obim gasa Rusija bez poteškoća plasirati na druga tržišta, tako da, kako je naveo, "iznos gubitaka za Rusiju može biti blizu nule".
Izvor: Tanjug

Premijer Slovačke: Prihvatanje odluke Zelenskog o gasu iracionalno i pogrešno

Nije precizirao kada je sastanak održan, ali je naveo da je to njihov poslednji susret pre nego što Berns napusti funkciju.
"Bil Berns je poslednji put posetio Ukrajinu kao direktor CIA", naveo je Zelenski u postu na Telegramu.&nbsp;
&nbsp;"Obično se takvi sastanci ne objavljuju javno, a svi naši sastanci – u Ukrajini, u drugim evropskim zemljama, u Americi i drugim delovima svijeta – održani su bez zvaničnih informacija", rekao je Zelenski. &nbsp;
Poslednji potvrđeni sastanak Zelenskog i Bernsa bio je sredinom 2023. godine, prema američkim zvaničnicima koji su u julu te godine objavili da je Berns tajno putovao u Ukrajinu.
Izvor: FoNet

Zelenski zahvalan direktoru CIA

"Postepeno se dogovaramo o novim imenovanjima ambasadora Ukrajine i smenama u diplomatskom koru. Spremamo se da pojačamo naš tim. Spoljnopolitički rad sledeće godine biće još intenzivniji nego ove godine. Sledeća godina treba da bude vreme pouzdanog mira", poručio je Zelenski u sinoćnom video-obraćanju, prenosi Ukrinform.&nbsp;
Zelenski je, pozivajući se na izveštaj glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Aleksandra Sirskog o učešču severnokorejskih vojnika na strani ruske vojske, istakao da Rusija "pokušava da sakrije stvarne gubitke Severnokorejaca".
"Odbrambene snage Ukrajine i naši obaveštajci imaju pune informacije o stvarnim gubicima ruskih jedinica, u koje su umešani i Korejci, iako nema razloga da i oni ginu u ovom ratu. Jedini razlog je ludilo (ruskog predsednika Vladimira) Putina koje je zahvatilo Rusiju i raspiruje ovaj rat", istakao je ukrajinski lider.&nbsp;
On je zahvalio međunarodnim partnerima na 15. paketu sankcija EU protiv Rusije, posebno, kako je naveo, za sankcije protiv tankerske flote u senci koju Rusija koristi za finansiranje agresije na Ukrajinu.
"I ovo je sada važan korak... Svi ruski tankeri, sve kompanije i pojedinci koji pomažu Rusiji da finansira rat - svi oni će na kraju biti sankcionisani. Moramo da nastavimo sa ovim pritiskom na Rusiju i sprečimo je da se prilagodi sankcijama", rekao je Zelenski.
On je naglasio da će Odbrambene snage nastaviti da brane ukrajinske pozicije.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Sledeća godina bi trebalo da bude vreme za uspostavljanje pouzdanog mira

To je ishod nedavnog susreta trojke u Parizu, što je potom potvrđeno novim razgovorima u Varšavi Makrona i Donalda Tuska, predsednika Poljske, koja od 1. januara preuzima predsedništvo Evropske unije.
Visoki američki, francuski i poljski zvaničnici preneli su to varšavskom dnevniku "Žečpospolita" i njujorškom "Volstrit džornalu", koji navodi da "Tramp, koji namerava da smanji upletenost SAD u ukrajinski sukob, a o tome sa svojim saradnicima sprema predloge koje će konačno uobličiti predsednikov tim nacionalne bezbednosti".
Budući šef Bele kuće je, dodaje "Volstrit džornal", stavio do znanja da je protiv ulaska Ukrajine u NATO, što očigledno takođe ima za cilj da za mirovni plan privuče ključnu rusku stranu, imajući u vidu da je strateški cilj Moskve vojno neutralna Ukrajina.
Tramp je ujedno naglasio da želi da Ukrajina bude osnažena i dobro naoružana posle rata, ali da se za to, baš kao i za vojnike u mogućoj demilitarizovanoj zoni, prevashodno pobrinu i preuzmu troškove evropske članice NATO.
Novoizabrani američki predsednik je od Makrona i evropskih vođa takođe zatražio da izvrše pritisak na Kinu da utiče na Rusiju da prekine rat, a ukazao je i na to da bi moguće nove carine na kinesku robu tu mogle imati učinak.
Pariz i London su izgleda već razgovarali o zamislima da se obustavi ukrajinski rat i na potezu od preko hiljadu kilometara duž fronta uspostavi demilitarizovana zona koju bi nadzirale desetine hiljada zapadnoevropskih vojnika.
U raspravama vojnih stručnjaka i aktivnih generala u evropskim prestonicama je ocenjeno da bi za tako dugu demilitarizovanu zonu, nužno širine najmanje sto kilometara, bilo potrebno i do sto hiljada vojnika, a potegnuto je pitanje šta bi za Moskvu bilo prihvatljivo i čiji vojnici bi bili jemstvo da se ta linija razdvajanja bezbedno nadzire.
Poljski predsednik Tusk i njegov ministar odbrane su, prema listu "Žečpospolita", stavili do znanja da ne dolazi u obzir da poljski vojnici budu razmešteni u zamišljenoj demilitarizovanoj zoni.
Varšavski dnevnik ističe da je francuski premijer Makron predočio Trampu da Evropa ima sopstvene bezbednosne interese i svakako će morati da podnese ogromne troškove pomoći Ukrajini, tako da ne sme biti zaobiđena u pregovorima o obustavi rata u Ukrajini u kojima će veliku ulogu nužno imati Vašington i Moskva.
Izvor: Beta

Tramp, Makron i Zelenski za primirje u Ukrajini i evropske trupe u 1.000 km demilitarizovane zone

Francuski predsednik Emanuel Makron bio je domaćin razgovora Zelenski-Tramp u subotu u Jelisejskoj palati.
"Najvažnije je da radimo zajedno na okončanju ovog rata, to je naš glavni prioritet. Na sastanku u Parizu smo se upravo fokusirali na to", napisao je Zelenski na mreži X.&nbsp;
"Ponavljam svoju zahvalnost predsedniku Makronu na organizaciji ovog sastanka, kao i duboku zahvalnost predsedniku Trampu na čvrstoj rešenosti da se pravedno okonča ovaj rat", dodao je ukrajinski lider.&nbsp;
Tramp je ranije izjavio da će, kada dođe na vlast, za "24 sata" okončati rusko-ukrajinski sukob koji traje skoro tri godine za.&nbsp;
To je izazvalo zabrinutost u Ukrajini koja strahuje da će biti naterana na značajne teritorijalne ustupke Rusiji u zamenu za mir.&nbsp;
U nedelju je Tramp pozvao na "trenutni prekid vatre", a na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je Zelenski spreman da "sklopi dogovor i okonča ovo ludilo".
Izvor: Beta

Zelenski zahvalan Trampu na čvrstoj rešenosti da se okonča rat

On je to izjavio u intervjuu za Skaj njuz, zamoljen da prokomentariše medijske izveštaje u kojima se navodi da bi jedan od planova novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da okonča rat, mogao da bude da Kijev ustupi zemlju koju je Moskva uzela Rusiji u zamenu za ulazak Ukrajine u NATO.
Zelenski je rekao da će članstvo u NATO morati da bude ponuđeno neokupiranim delovima zemlje kako bi se okončala "vruća faza rata", ali da pozivnica NATO priznaje međunarodno priznate granice Ukrajine.
"Ako želimo da zaustavimo 'vruću fazu rata', treba da bude pod kišobranom NATO teritorija Ukrajine koju imamo pod svojom kontrolom. Moramo to da uradimo brzo. A onda (okupiranu) teritoriju Ukrajine, Ukrajina može da vrati diplomatskim sredstvima", rekao je on.
Zelenski je rekao da je prekid vatre potreban da bi se "garantovalo da se (predsednik Rusije Vladimir) Putin neće vratiti" da bi zauzeo još ukrajinske teritorije.
On je rekao da bi NATO trebalo "odmah" da pokrije deo Ukrajine koji ostaje pod kontrolom Kijeva, što je, kako je rekao, Ukrajini potrebno "veoma, inače će se (Putin) vratiti".
U prvom intervjuu britanskim medijima od Trampove pobede na izborima, Zelenski je rekao da Ukrajina mora da radi sa novim predsednikom da bi dobila najveću podršku.
"Želim da radim direktno sa njim jer postoje različita mišljenja ljudi oko njega. I zato ne treba da (dozvolimo) nikome oko nas da uništi našu komunikaciju", rekao je on.
Upitan da li je razgovarao sa Trampom, Zelenski je rekao da su razgovarali u septembru kada je on bio u Njujorku i dodao da je razgovor bio veoma topao, dobar, konstruktivan.&nbsp;
"Bio je to veoma dobar sastanak i to je bio važan prvi korak, sada moramo da pripremimo neke sastanke", istakao je Zelenski.
Izvor: Tanjug

Zelenski nagovestio spremnost za prekid vatre ako Ukrajina uđe u NATO

Zelenski je priznao da je situacija na istočnom frontu trenutno teška, s obzirom na napredovanje ruskih snaga, prenosi Rojters. Takođe je izrazio skepticizam prema interesovanju ruskog predsednika Vladimira Putina za mirovni sporazum.
Govoreći o budućim razgovorima sa novoizabranim predsednikom SAD-a Donaldom Trampom, Zelenski je naglasio da će pregovarati isključivo direktno sa predsednikom, a ne preko posrednika ili savetnika.
"Ukrajina mora učiniti sve što je u njenoj moći kako bi završila ovaj rat sledeće godine diplomatskim putem", poručio je Zelenski.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Cilj je završiti rat diplomatskim putem sledeće godine

"Rusija samo želi da nastavi rat, a svaki njen udarac pobija bilo kakve izjave Rusije o diplomatiji. Ukrajini je potrebno oružje za zaštitu od ruskog terora i jača podrška sveta kako bi diplomatija postala stvarna i jaka. Bez principijelnih odluka i snažne podrške Rusija neće imati motiva da traži mir u Ukrajini, već će samo tražiti nove mete", napisao je Zelenski na Telegramu, povodom ruskog raketnog napada na Krivi Rog u Dnjepropetrovskoj oblasti u kojem je povređeno osam osoba, uključujući dvoje dece, i uništen ulaz petospratnice.
On je napomenuo da Ruska Federacija "svaki dan i noć vrši isti teror. Osim što sve veći broj civilnih objekata postaje mete".
Predsednik je izvestio o sedam žrtava kao posledica raketnog napada na Krivi Rog, uključujući dvoje dece.&nbsp;
"Hitna spasilačka operacija je u toku, maksimalno se radi na spasavanju života. Pod ruševinama može biti ljudi", rekao je Zelenski.
Kancelarija generalnog tužioca Ukrajine već je prijavila osam žrtava, među kojima su desetogodišnja devojčica i jedanaestogodišnji dečak.&nbsp;
Pokrenuta je pretkrivična istraga u krivičnom postupku zbog kršenja zakona i običaja ratovanja.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Svaki udarac Rusije opovrgava bilo koju njenu izjavu o diplomatiji

Napominje se da su oba zakona vraćena uz potpis predsednika vraćena u skupštinsku proceuru, preneo je Unian.
Vrhovna rada Ukrajine je 23. jula izglasala produženje ratnog stanja i opšte mobilizacije do 9. novembra.
Rada je 29. oktobra podržala produženje vanrednog stanja u Ukrajini na 90 dana.&nbsp;
Ovo je već 13. glasanje u ukrajinskom parlamentu za produženje vanrednog stanja i mobilizacije od početka rata u februaru 2022. godine.
Izvor: Tanjug

Volodimir Zelenski