<article>“Glavni rizik u borbi protiv šverca narkotika je ne sarađivati i u Evropi, uključujući Srbiju, i van Evrope, zemlje Latinske Amerike, azijske zemlje. Zajedništvo je ključno za suočavanje sa tržištem droga. Potrebne su nam jake policije, ali i političari koji mogu da deluju na društvene uzroke onoga što se dešava u pogledu tržišta droga. Najbolji mehanizmi su oni koji podstiču saradnju, razmenu informacija. U ovoj eri, u 21. veku, informacije su apsolutno ključne. Podaci su ključni. Potrebno ih je deliti. Znate, svi mi imamo različite tradicije i zakone. Međutim, droge su fenomen koji utiče na svakoga bez obzira na kulturno poreklo, jezik, zakone. Droga uvek nađe način da bude prisutna, a trenutno je sve prisutnija. Tržište droge apsolutno cveta. I zato je saradnja ključna”, kaže Loran Lanijel.U izveštaju Agencije koja istražuje tržišta narkotika u Evropskoj uniji i rute kojima stiže na mnogo mesta pominje se Zapadni Balkan. Lanijel kaže da je saradnja dobra sa zemljama regiona i da se postepeno poboljšava. “Ali opet, postoje uobičajene prepreke sa kojima se suočavamo, različite kulture, različiti politički interesi, različite ekonomije. Nije uvek lako učiniti da sve funkcioniše usklađeno. Izazovi su različiti, a na primer, nekoliko kriminalnih grupa iz vašeg regiona sa Zapadnog Balkana, u velikoj meri su aktivne na tržištu kokaina. Ali nisu samo one. Postoje grupe i iz EU koje su veoma aktivni igrači na tržištu kokaina. Dakle, suočavamo se manje-više sa istim problemima. Odgovor je ponavljam da radimo zajedno”, dodaje analitičar.Lanijel objašnjava da u Agenciji ne prikupljaju podatke o organizovanim kriminalnim grupama, već podatke o tržištima droge. U toj oblasti se često spominju grupe iz Srbije, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije. Ne pominju se tržišta tih zemalja, već “bande” sa tih prostora, navodi.“Neki od njih su kriminalni šefovi, a neki su samo rade za njih. Oni su veoma moćna sila, posebno u trgovini kokainom. Znate, da biste doneli kokain iz Latinske Amerike u Evropu, potrebno je da uradite razne stvari, da sakrijete drogu u kontejnere, da je uzmete iz kontejnera, da nađete saradnike u policiji, carini – dakle da ih korumpirate. I neke od grupa sa Zapadnog Balkana imaju veoma razrađenu šemu. I oni su odlični šverceri - ne hvalim ih već ističem da imaju uticaj na količinu kokaina koja nam stiže”, kaže glavni analitičar Agencije koja istražuje tržište narkotika u EU. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNGdF98pI2Yg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>On nagašava da je teško reći u kojoj zemlji je najviše trgovine drogom, jer, kako kaže, “ne postoji zemlja koja ne radi ništa ili koja to radi namerno da ne bi ništa uradila".Lanijel podseća na čest scenario u kome policija i bezbednosne agencije sprovode akcije, a šverceri odgovaraju kontrakcijama.“Imam precizan primer - luke Roterdam u Holandiji, Antverpen u Belgiji, već godinama u velikoj meri koriste šverceri za uvoz velikih količina kokaina u Evropu. Policija pojača mere i krenu velike zaplene, baš velike. I kao odgovor na to, narkokarteli krenu drugom  strategijom pa sada koriste druge luke koje nisu toliko poznate po uvozu kokaina, manje luke gde ljudi ne očekuju da vide kokain koji se švercuje. Ili koriste druga sredstva na primer: ostave drogu u moru a onda ribarski brod ili mali brod koji plovi sa evropske obale je pokupi. Tako da, kao što sam rekao – velike zaplene u lukama u Roterdamu i Antverpenu dovele su do toga da ih je teže zloupotrebiti, međutim ima i loših vesti - iste aktivnosti se obavljaju negde drugo”, ističe.Lanijel kaže da postoji velika brodska linija između luke Gvajakil u Ekvadoru i luke Antverpen u Belgiji. Mnogo brodova svakog dana prevozi voće,  smrznutu ribu, škampe i slično. I zato je ta linija primamljiva trgovcima, da koriste te kontejnere da sakriju drogu. Tako da se ta brodska linija, smatra glavnom rutom za šverc droge. “Druge velike rute vode ka Roterdamu i Hamburgu,  zatim ka španskim lukama gde takođe stiže kokain iz Latinske Amerike. Za druge droge, na primer, sintetičke, koje se obično proizvode u Evropi, posebno u Holandiji i Belgiji, su rute više unutar Evrope. Pretpostavljam da je većina ekstazija koji imate na tržištu droge u Srbiji, proizvedena u Holandiji. Zatim, tu je ruta za heroin. On dolazi sa istoka EU, istoka Zapadnog Balkana. Dolazi iz Avganistana, putuje preko Irana, Turske, iako postoji niz ruta tamo. Ali Zapadni Balkan je na putu između Avganistana i tržišta severozapadne Evrope, posebno Holandije, Velike Britanije, Francuske, velikih tržišta za heroin. I tu ste vi u Srbiji, direktno na ruti. To je glavna ruta i o njoj se manje govori jer svi sada pričaju samo o kokainu a ta - Balkanska ruta postoji veoma, veoma dugo. Na Zapadnom Balkanu postoji potrošačko tržište za heroin, ekstazi  i kokain. Ali iz onoga što vidimo, više nas brinu kriminalne bande nego teritorija, jer relativno malo droge stiže iz vašeg regiona”, naglašava.Loran Lanijel pojašnjava da deo krijumčara droge dolazi iz našeg regiona, ali da "ne deluju" iz <a href="https://youtu.be/0Buu2d8kVfk">zemalja Zapadnog Balkana</a>, već često iz Latinske Amerike. U pitanju su Srbi, Albanci, Crnogorci koji ponekad sarađuju međusobno. Pojedinačno ili zajedno, ogromne količine droge upravo preko njih dolaze u Evropu, kaže glavni analitičar Agencije koja istražuje tržište narkotika u EU.Izvor: Insajder</article>

“Glavni rizik u borbi protiv šverca narkotika je ne sarađivati i u Evropi, uključujući Srbiju, i van Evrope, zemlje Latinske Amerike, azijske zemlje. Zajedništvo je ključno za suočavanje sa tržištem droga. Potrebne su nam jake policije, ali i političari koji mogu da deluju na društvene uzroke onoga što se dešava u pogledu tržišta droga. Najbolji mehanizmi su oni koji podstiču saradnju, razmenu informacija. U ovoj eri, u 21. veku, informacije su apsolutno ključne. Podaci su ključni. Potrebno ih je deliti. Znate, svi mi imamo različite tradicije i zakone. Međutim, droge su fenomen koji utiče na svakoga bez obzira na kulturno poreklo, jezik, zakone. Droga uvek nađe način da bude prisutna, a trenutno je sve prisutnija. Tržište droge apsolutno cveta. I zato je saradnja ključna”, kaže Loran Lanijel.
U izveštaju Agencije koja istražuje tržišta narkotika u Evropskoj uniji i rute kojima stiže na mnogo mesta pominje se Zapadni Balkan. Lanijel kaže da je saradnja dobra sa zemljama regiona i da se postepeno poboljšava.&nbsp;
“Ali opet, postoje uobičajene prepreke sa kojima se suočavamo, različite kulture, različiti politički interesi, različite ekonomije. Nije uvek lako učiniti da sve funkcioniše usklađeno. Izazovi su različiti, a na primer, nekoliko kriminalnih grupa iz vašeg regiona sa Zapadnog Balkana, u velikoj meri su aktivne na tržištu kokaina. Ali nisu samo one. Postoje grupe i iz EU koje su veoma aktivni igrači na tržištu kokaina. Dakle, suočavamo se manje-više sa istim problemima. Odgovor je ponavljam da radimo zajedno”, dodaje analitičar.
Lanijel objašnjava da u Agenciji ne prikupljaju podatke o organizovanim kriminalnim grupama, već podatke o tržištima droge. U toj oblasti se često spominju grupe iz Srbije, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije. Ne pominju se tržišta tih zemalja, već “bande” sa tih prostora, navodi.
“Neki od njih su kriminalni šefovi, a neki su samo rade za njih. Oni su veoma moćna sila, posebno u trgovini kokainom. Znate, da biste doneli kokain iz Latinske Amerike u Evropu, potrebno je da uradite razne stvari, da sakrijete drogu u kontejnere, da je uzmete iz kontejnera, da nađete saradnike u policiji, carini – dakle da ih korumpirate. I neke od grupa sa Zapadnog Balkana imaju veoma razrađenu šemu. I oni su odlični šverceri - ne hvalim ih već ističem da imaju uticaj na količinu kokaina koja nam stiže”, kaže glavni analitičar Agencije koja istražuje tržište narkotika u EU. 
 
 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNGdF98pI2Yg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 

On nagašava da je teško reći u kojoj zemlji je najviše trgovine drogom, jer, kako kaže, “ne postoji zemlja koja ne radi ništa ili koja to radi namerno da ne bi ništa uradila".
Lanijel podseća na čest scenario u kome policija i bezbednosne agencije sprovode akcije, a šverceri odgovaraju kontrakcijama.
“Imam precizan primer - luke Roterdam u Holandiji, Antverpen u Belgiji, već godinama u velikoj meri koriste šverceri za uvoz velikih količina kokaina u Evropu. Policija pojača mere i krenu velike zaplene, baš velike. I kao odgovor na to, narkokarteli krenu drugom &nbsp;strategijom pa sada koriste druge luke koje nisu toliko poznate po uvozu kokaina, manje luke gde ljudi ne očekuju da vide kokain koji se švercuje. Ili koriste druga sredstva na primer: ostave drogu u moru a onda ribarski brod ili mali brod koji plovi sa evropske obale je pokupi. Tako da, kao što sam rekao – velike zaplene u lukama u Roterdamu i Antverpenu dovele su do toga da ih je teže zloupotrebiti, međutim ima i loših vesti - iste aktivnosti se obavljaju negde drugo”, ističe.
Lanijel kaže da postoji velika brodska linija između luke Gvajakil u Ekvadoru i luke Antverpen u Belgiji. Mnogo brodova svakog dana prevozi voće, &nbsp;smrznutu ribu, škampe i slično. I zato je ta linija primamljiva trgovcima, da koriste te kontejnere da sakriju drogu. Tako da se ta brodska linija, smatra glavnom rutom za šverc droge.&nbsp;
“Druge velike rute vode ka Roterdamu i Hamburgu, &nbsp;zatim ka španskim lukama gde takođe stiže kokain iz Latinske Amerike. Za druge droge, na primer, sintetičke, koje se obično proizvode u Evropi, posebno u Holandiji i Belgiji, su rute više unutar Evrope. Pretpostavljam da je većina ekstazija koji imate na tržištu droge u Srbiji, proizvedena u Holandiji. Zatim, tu je ruta za heroin. On dolazi sa istoka EU, istoka Zapadnog Balkana. Dolazi iz Avganistana, putuje preko Irana, Turske, iako postoji niz ruta tamo. Ali Zapadni Balkan je na putu između Avganistana i tržišta severozapadne Evrope, posebno Holandije, Velike Britanije, Francuske, velikih tržišta za heroin. I tu ste vi u Srbiji, direktno na ruti. To je glavna ruta i o njoj se manje govori jer svi sada pričaju samo o kokainu a ta - Balkanska ruta postoji veoma, veoma dugo. Na Zapadnom Balkanu postoji potrošačko tržište za heroin, ekstazi &nbsp;i kokain. Ali iz onoga što vidimo, više nas brinu kriminalne bande nego teritorija, jer relativno malo droge stiže iz vašeg regiona”, naglašava.
Loran Lanijel pojašnjava da deo krijumčara droge dolazi iz našeg regiona, ali da "ne deluju" iz <a href="https://youtu.be/0Buu2d8kVfk">zemalja Zapadnog Balkana</a>, već često iz Latinske Amerike. U pitanju su Srbi, Albanci, Crnogorci koji ponekad sarađuju međusobno. Pojedinačno ili zajedno, ogromne količine droge upravo preko njih dolaze u Evropu, kaže glavni analitičar Agencije koja istražuje tržište narkotika u EU.
Izvor: Insajder
&nbsp;

Teme

Ilustracija. Foto: Tanjug/Marcus Brandt/dpa via AP

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Droga

Zapadni Balkan

Evropa

Više od vesti

Analitičar Lanijel: Ogromne količine droge u Evropu dolaze preko zemalja Zapadnog Balkana (VIDEO)

Analitičar Lanijel: Ogromne količine droge u Evropu dolaze preko zemalja Zapadnog Balkana (VIDEO)

Tagovi: