<article>Ove godine, u računicu su prvi put uključeni rezultati popisa iz 2022. godine koji su pokazali manji broj stanovnika u odnosu na ranije. Pošto je ukupna potrošnja ostala ista, to znači da smo još rasipniji po glavi stanovnika.Jedine zemlje u regionu koja su ove godine ušle u ekološki dug pre Srbije jesu Slovenija i Bosna i Hercegovina. Nekoliko dana posle Srbije, u “minus” su ušle Hrvatska i Crna Gora, od 14. jula Severna Makedonija, a Albanija u dug ulazi 23. septembra.Među razlozima zbog kojih Srbija sve ranije ulazi u “dug” je u najvećoj meri industrijalizacija koja utiče na čitav ekosistem planete što podrazumeva proizvodnju velikih količina ugljen-dioksida koji se emituje u atmosferu, a to znači da nastaju ubrzane klimatske promene.Kao jedan od vidova borbe protiv sve ranije potrošnje resursa planete, Vlada je 25. jula usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, sa ciljem da Srbija do 2030. godine dobija 45 odsto električne energije iz obnovljivih izvora energije. Za ministarku rudarstva i energetike, plan bi trebalo da doprinese većoj zaštiti životne sredine uz više čistih izvora energije. Deo struke, međutim, smatra da plan nije usaglašen sa ranije preuzetim obavezama Srbije.Ekspert za klimatske promene Danijela Božanić za Insajder pojašnjava da bi usvojeni plan trebalo da sadrži ciljeve na koje se Srbija već obavezala Ugovorom o energetskoj zajednici sa Evropskom unijom."Nažalost, ciljevi prikazani u Integrisanom planu, i oni koji su prihvaćeni na najvišem političkom nivou nisu usaglašeni, sa izuzetkom smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Odakle možemo zaključiti da Srbija ne planira da ispuni svoje prihvaćene obaveze, što je potvrdila Vlada Srbije, usvajanjem Integrisanog plana“, kaže Božanić za Insajder.Prema njenim rečima, usvojeni plan nije usklađen ni sa postojećom Strategijom niskougljeničnog razvoja, ali ni sa Nacrtom strategije razvoja energetike, za koju je u toku javna rasprava."Kako nismo ni inicijalno ispunili preuzete obaveze, odnosno ciljeve iz Energetske zajednice, njihovim formalnim uključenjem u Integrisani plan, deluje bespredmetno analizirati opravdanost ciljeva, kao i predložene politike i mere u samom Integrisanom planu. Zašto? Jer dosadašnja praksa, prethodno opisana, govori da mi ciljeve ne usvajamo da bi ih ispunili već da odgovorimo na zahteve trenutka“, dodaje ekspert za klimatske promene.Ipak, smatra da će ovoga puta međunarodno i tržište Evropske unije naterati Srbiju na promene ili će zemlja ostati sa "apsolutno nekonkurentnom privredom“.Inače, troškovi globalnog ekološkog prekomernog trošenja postaju sve očigledniji iz godine u godinu, što pokazuje i to što Dan ekološkog duga u svetu svake godine stiže sve ranije. Ipak, rešenja koja bi odložila datum upadanja u ekološki dug postoje, među ostalima - pošumljavanje i smanjenje emisije ugljen-dioksida.<a href="https://www.footprintnetwork.org/">Mreža za globalni ekološki otisak</a> koja i objavljuje ekološki dug u svetu izračunala je da čovečanstvo troši resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemu mogu da se regenerišu."Posledice ekološke prekomerne potrošnje su evidentne u krčenju šuma, eroziji zemljišta, gubitku biodiverziteta i nagomilavanju ugljen-dioksida u atmosferi, što dovodi do češćih ekstremnih vremenskih pojava i smanjene proizvodnje hrane", navodi se u saopštenju Mreže.Prema podacima Mreže, Katar je prvi koji je potrošio svoje prirodne resurse za ovu godinu, već 11. februara, a posle njega, 20. februara, Luksemburg. U martu su u ekološki dug ušli i Ujedinjeni Arapski Emirati, SAD, Kanada i Danska.Poslednje zemlje su Ekvador i Indonezija, koje će Dan ekološkog duga obeležiti 24. novembra.Izvor: Insajder</article>

Ove godine, u računicu su prvi put uključeni rezultati popisa iz 2022. godine koji su pokazali manji broj stanovnika u odnosu na ranije. Pošto je ukupna potrošnja ostala ista, to znači da smo još rasipniji po glavi stanovnika.
Jedine zemlje u regionu koja su ove godine ušle u ekološki dug pre Srbije jesu Slovenija i Bosna i Hercegovina. Nekoliko dana posle Srbije, u “minus” su ušle Hrvatska i Crna Gora, od 14. jula Severna Makedonija, a Albanija u dug ulazi 23. septembra.
Među razlozima zbog kojih Srbija sve ranije ulazi u “dug” je u najvećoj meri industrijalizacija koja utiče na čitav ekosistem planete što podrazumeva proizvodnju velikih količina ugljen-dioksida koji se emituje u atmosferu, a to znači da nastaju ubrzane klimatske promene.
Kao jedan od vidova borbe protiv sve ranije potrošnje resursa planete, Vlada je 25. jula usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, sa ciljem da Srbija do 2030. godine dobija 45 odsto električne energije iz obnovljivih izvora energije. Za ministarku rudarstva i energetike, plan bi trebalo da doprinese većoj zaštiti životne sredine uz više čistih izvora energije. Deo struke, međutim, smatra da plan nije usaglašen sa ranije preuzetim obavezama Srbije.
Ekspert za klimatske promene Danijela Božanić za Insajder pojašnjava da bi usvojeni plan trebalo da sadrži ciljeve na koje se Srbija već obavezala Ugovorom o energetskoj zajednici sa Evropskom unijom.
"Nažalost, ciljevi prikazani u Integrisanom planu, i oni koji su prihvaćeni na najvišem političkom nivou nisu usaglašeni, sa izuzetkom smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Odakle možemo zaključiti da Srbija ne planira da ispuni svoje prihvaćene obaveze, što je potvrdila Vlada Srbije, usvajanjem Integrisanog plana“, kaže Božanić za Insajder.
Prema njenim rečima, usvojeni plan nije usklađen ni sa postojećom Strategijom niskougljeničnog razvoja, ali ni sa Nacrtom strategije razvoja energetike, za koju je u toku javna rasprava.
"Kako nismo ni inicijalno ispunili preuzete obaveze, odnosno ciljeve iz Energetske zajednice, njihovim formalnim uključenjem u Integrisani plan, deluje bespredmetno analizirati opravdanost ciljeva, kao i predložene politike i mere u samom Integrisanom planu. Zašto? Jer dosadašnja praksa, prethodno opisana, govori da mi ciljeve ne usvajamo da bi ih ispunili već da odgovorimo na zahteve trenutka“, dodaje ekspert za klimatske promene.
Ipak, smatra da će ovoga puta međunarodno i tržište Evropske unije naterati Srbiju na promene ili će zemlja ostati sa "apsolutno nekonkurentnom privredom“.
Inače, troškovi globalnog ekološkog prekomernog trošenja postaju sve očigledniji iz godine u godinu, što pokazuje i to što Dan ekološkog duga u svetu svake godine stiže sve ranije. Ipak, rešenja koja bi odložila datum upadanja u ekološki dug postoje, među ostalima - pošumljavanje i smanjenje emisije ugljen-dioksida.
<a href="https://www.footprintnetwork.org/" target="_blank">Mreža za globalni ekološki otisak</a> koja i objavljuje ekološki dug u svetu izračunala je da čovečanstvo troši resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemu mogu da se regenerišu.
"Posledice ekološke prekomerne potrošnje su evidentne u krčenju šuma, eroziji zemljišta, gubitku biodiverziteta i nagomilavanju ugljen-dioksida u atmosferi, što dovodi do češćih ekstremnih vremenskih pojava i smanjene proizvodnje hrane", navodi se u saopštenju Mreže.
Prema podacima Mreže, Katar je prvi koji je potrošio svoje prirodne resurse za ovu godinu, već 11. februara, a posle njega, 20. februara, Luksemburg. U martu su u ekološki dug ušli i Ujedinjeni Arapski Emirati, SAD, Kanada i Danska.
Poslednje zemlje su Ekvador i Indonezija, koje će Dan ekološkog duga obeležiti 24. novembra.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ekologija

Više od vesti

Dan ekološkog duga: Od danas planeta živi na račun budućih generacija, Srbija u minusu od maja

Dan ekološkog duga: Od danas planeta živi na račun budućih generacija, Srbija u minusu od maja

Tagovi: