<article>Evropski parlament usvojio je danas <a href="https://insajder.net/teme/evropski-parlament-glasa-o-rezoluciji-o-izborima-u-srbiji-lideri-spn-na-panelu-pre-glasanja-pozvali-na-hitnu-istragu">Rezoluciju o izborima u Srbiji</a> u kojoj traži međunarodnu istragu parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Srbiji, sa posebnim naglaskom na beogradske izbore. Rezolucijom se traži revizija sredstava iz evropskih fondova namenjenih Vladi Srbije, odnosno suspendovanje finansiranja ukoliko srpske vlasti ne primene ključne preporuke koje se tiču izbora.Iako je Rezolucija neobavezujuća, Dragojlović smatra da su izjave predstavnika vlasti u kojima umanjuju njen značaj, kako kaže, neodgovorne."Ona iskazuje politički stav zakonodavnog tela Evropske unije i predstavničkog tela čitave Evropske unije. Koliko sam shvatila, ona je doneta jednom vrlo ubedljivom većinom, što znači da su se politički akteri različitih političkih orijentacija složili oko toga da, ako je izborna volja građana dovedena u pitanje, kakvim radnjama ili neregularnostima, to zahteva dodatno pojašnjenje, kaže Dragojlović za Marker.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F62moP2NGfq8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Ona smatra da je "loša situacija za Srbiju“ to što se o izbornim nepravilnostima govori u Evropskom parlamentu."To jeste loša poruka javnosti Evropske unije, jer to o čemu se i prošli put raspravljalo na sednici Evropskog parlamenta, dospelo je do ušiju građana u čitavoj Evropskoj uniji preko njihovih političkih predstavnika koji se nalaze i u Evropskom parlamentu. Došlo je do ušiju šefova država i vlada, ministarstava, dakle svih država članica Evropske unije“, objašnjava Dragojlović.Kako smatra sve to vodi ka "priznanju da nešto sa demokratijom u Srbiji nije u redu“.Kada je reč o istrazi izbornih nepravilnosti koja se pominje u Rezoluciji, Dragojlović smatra da nije moguća bez saglasnosti vlasti u Srbiji."Kako bi izgledala istraga, to će reći Evropska komisija kojoj je Evropski parlament dao zadatak da takvu jednu komisiju formira i uputi u Srbiju, naravno uz dozvolu srpskih vlasti, inače to prosto nije moguće“, objašnjava ona i dodaje da je jedan od mogućih modela "pristup koji je primenjen u Makedoniji sa sprovođenjem takozvanog Priebeovog izveštaja“.Nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji za Srbiju smatra da je teško prognozirati da li će vlasti u Srbiji da dozvole jednu takvu istragu."Prvi put se nalaze u ovako jednoj zahtevnoj situaciji. Mi smo imali pre toga organizovan međustranački dijalog u okviru parlamenta i sarađivale su sve parlamentarne partije u tome. Doneti su neki zaključci, evropski parlamentarci bili su zaduženi da kontrolišu primenu, deo toga je primenjen do ovih izbora 17. decembra, deo je ostao neprimenjen i to je sada zapravo napravilo probleme. Ako će to biti opet isti format, ista metodologija, ja se bojim da ćemo imati isti rezultat“, kaže Dragojlović.U jednom delu rezolucije piše da ukoliko srpske vlasti ne primene preporuke i nalaze posmatračkih misija ODIHR-a i OEBS-a, kao i Venecijanske komisije u vezi sa izborima, biće to znak da su srpske institucije direktno umešane u izbornu krađu. Na pitanje šta će to značiti za evropsku budućnost Srbije ukoliko se potvrdi Dragojlović kaže da u rezoluciji piše da se u tom slučaju "traži od Evropske komisije i država članica da uvedu neku vrstu sankcija Srbiji u smislu suspendovanja pretpristupne pomoći kroz IPA fondove“.Međutim, kako kaže, ona ne očekuje takav ishod jer je to "mnogo teže sprovesti“."To treba da prihvati ne samo Evropska komisija, nego i države članice da bi se takva odluka realizovala“, kaže Dragojlović i dodaje da se kao "građanka ove zemlje“ nada da će vlada učiniti sve što je potrebno da se takav scenario izbegne.Ipak ako do ukidanja fondova dođe to će, kako kaže, biti "ogroman udarac za sve one u Srbiji koji su korisnici EU fondova“. "To je pre svega sama država koja kroz to realizuje brojne infrastrukturne projekte. I bez tih sredstava mi prosto nemamo ni svojih sredstava u budžetu, ali ni dovoljnu kreditnu sposobnost da to nadoknadimo iz nekih drugih izvora. Simbolički, to bi stvarno značilo da je samo Srbija nepopravljiva od svih tih država koje su krenule sa gorih startnih pozicija od onih sa kojih je krenula Srbija. Ispalo je sada da zbog tako jednog neozbiljnog odnosa prema principima demokratije i vladavine prava sve druge države Zapadnog Balkana brže napreduju, pre svega, mislim Crnu Goru“, kaže Dragojlović.Ona objašnjava da u narednom periodu treba da stigne finalni izveštaj o OEBS-a ili ODIHR-a, te da je to finalna ocena toga da li su izbori u Srbiji bili regularni ili nisu bili regularni. "Na ovom kontinentu za ocenu regularnosti izbora zadužen je OEBS, odnosno ODIHR. Nije to ni Evropski parlament, nije to ni Evropska komisija, ali oni takođe učestvuju u davanju te ocene kroz svoje posmatračke misije i ova rezolucija je deo rezultata koje je njihova posmatračka misija videla“, objašnjava Dragojlović za Marker.Kako kaže, nakon toga, vlada treba da se izjasni o tome. "Ako u međuvremenu bude bila formirana komisija od strane Evropske komisije upućena u Srbiju uz saglasnost vlade, ona bi sigurno šest meseci trebalo da radi svoj posao ako ćemo se pozivati na iskustva izrade Pribeovog izveštaja u Severnoj Makedoniji“, kaže ona.Međutim, zaključuje, situaciju komplikuje to što je ovo odlazeća Evropska komisija i što se očekuju izbori sa Evropskim parlamentom u junu.Izvor: Insajder</article>

Evropski parlament usvojio je danas <a href="https://insajder.net/teme/evropski-parlament-glasa-o-rezoluciji-o-izborima-u-srbiji-lideri-spn-na-panelu-pre-glasanja-pozvali-na-hitnu-istragu">Rezoluciju o izborima u Srbiji</a> u kojoj traži međunarodnu istragu parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Srbiji, sa posebnim naglaskom na beogradske izbore. Rezolucijom se traži revizija sredstava iz evropskih fondova namenjenih Vladi Srbije, odnosno suspendovanje finansiranja ukoliko srpske vlasti ne primene ključne preporuke koje se tiču izbora.
Iako je Rezolucija neobavezujuća, Dragojlović smatra da su izjave predstavnika vlasti u kojima umanjuju njen značaj, kako kaže, neodgovorne.
"Ona iskazuje politički stav zakonodavnog tela Evropske unije i predstavničkog tela čitave Evropske unije. Koliko sam shvatila, ona je doneta jednom vrlo ubedljivom većinom, što znači da su se politički akteri različitih političkih orijentacija složili oko toga da, ako je izborna volja građana dovedena u pitanje, kakvim radnjama ili neregularnostima, to zahteva dodatno pojašnjenje, kaže Dragojlović za Marker.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F62moP2NGfq8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Ona smatra da je "loša situacija za Srbiju“ to što se o izbornim nepravilnostima govori u Evropskom parlamentu.
"To jeste loša poruka javnosti Evropske unije, jer to o čemu se i prošli put raspravljalo na sednici Evropskog parlamenta, dospelo je do ušiju građana u čitavoj Evropskoj uniji preko njihovih političkih predstavnika koji se nalaze i u Evropskom parlamentu. Došlo je do ušiju šefova država i vlada, ministarstava, dakle svih država članica Evropske unije“, objašnjava Dragojlović.
Kako smatra sve to vodi ka "priznanju da nešto sa demokratijom u Srbiji nije u redu“.
Kada je reč o istrazi izbornih nepravilnosti koja se pominje u Rezoluciji, Dragojlović smatra da nije moguća bez saglasnosti vlasti u Srbiji.
"Kako bi izgledala istraga, to će reći Evropska komisija kojoj je Evropski parlament dao zadatak da takvu jednu komisiju formira i uputi u Srbiju, naravno uz dozvolu srpskih vlasti, inače to prosto nije moguće“, objašnjava ona i dodaje da je jedan od mogućih modela "pristup koji je primenjen u Makedoniji sa sprovođenjem takozvanog Priebeovog izveštaja“.
Nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji za Srbiju smatra da je teško prognozirati da li će vlasti u Srbiji da dozvole jednu takvu istragu.
"Prvi put se nalaze u ovako jednoj zahtevnoj situaciji. Mi smo imali pre toga organizovan međustranački dijalog u okviru parlamenta i sarađivale su sve parlamentarne partije u tome. Doneti su neki zaključci, evropski parlamentarci bili su zaduženi da kontrolišu primenu, deo toga je primenjen do ovih izbora 17. decembra, deo je ostao neprimenjen i to je sada zapravo napravilo probleme. Ako će to biti opet isti format, ista metodologija, ja se bojim da ćemo imati isti rezultat“, kaže Dragojlović.
U jednom delu rezolucije piše da ukoliko srpske vlasti ne primene preporuke i nalaze posmatračkih misija ODIHR-a i OEBS-a, kao i Venecijanske komisije u vezi sa izborima, biće to znak da su srpske institucije direktno umešane u izbornu krađu.&nbsp;
Na pitanje šta će to značiti za evropsku budućnost Srbije ukoliko se potvrdi Dragojlović kaže da u rezoluciji piše da se u tom slučaju "traži od Evropske komisije i država članica da uvedu neku vrstu sankcija Srbiji u smislu suspendovanja pretpristupne pomoći kroz IPA fondove“.
Međutim, kako kaže, ona ne očekuje takav ishod jer je to "mnogo teže sprovesti“.
"To treba da prihvati ne samo Evropska komisija, nego i države članice da bi se takva odluka realizovala“, kaže Dragojlović i dodaje da se kao "građanka ove zemlje“ nada da će vlada učiniti sve što je potrebno da se takav scenario izbegne.
Ipak ako do ukidanja fondova dođe to će, kako kaže, biti "ogroman udarac za sve one u Srbiji koji su korisnici EU fondova“.&nbsp;
"To je pre svega sama država koja kroz to realizuje brojne infrastrukturne projekte. I bez tih sredstava mi prosto nemamo ni svojih sredstava u budžetu, ali ni dovoljnu kreditnu sposobnost da to nadoknadimo iz nekih drugih izvora. Simbolički, to bi stvarno značilo da je samo Srbija nepopravljiva od svih tih država koje su krenule sa gorih startnih pozicija od onih sa kojih je krenula Srbija. Ispalo je sada da zbog tako jednog neozbiljnog odnosa prema principima demokratije i vladavine prava sve druge države Zapadnog Balkana brže napreduju, pre svega, mislim Crnu Goru“, kaže Dragojlović.
Ona objašnjava da u narednom periodu treba da stigne finalni izveštaj o OEBS-a ili ODIHR-a, te da je to finalna ocena toga da li su izbori u Srbiji bili regularni ili nisu bili regularni.&nbsp;
"Na ovom kontinentu za ocenu regularnosti izbora zadužen je OEBS, odnosno ODIHR. Nije to ni Evropski parlament, nije to ni Evropska komisija, ali oni takođe učestvuju u davanju te ocene kroz svoje posmatračke misije i ova rezolucija je deo rezultata koje je njihova posmatračka misija videla“, objašnjava Dragojlović za Marker.
Kako kaže, nakon toga, vlada treba da se izjasni o tome.&nbsp;
"Ako u međuvremenu bude bila formirana komisija od strane Evropske komisije upućena u Srbiju uz saglasnost vlade, ona bi sigurno šest meseci trebalo da radi svoj posao ako ćemo se pozivati na iskustva izrade Pribeovog izveštaja u Severnoj Makedoniji“, kaže ona.
Međutim, zaključuje, situaciju komplikuje to što je ovo odlazeća Evropska komisija i što se očekuju izbori sa Evropskim parlamentom u junu.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Izbori 2023

Više od vesti

Dragojlović za Marker: Kapacitet Srbije kao demokratske zemlje ozbiljno doveden u pitanje (VIDEO)

Dragojlović za Marker: Kapacitet Srbije kao demokratske zemlje ozbiljno doveden u pitanje (VIDEO)

Tagovi: