<article><p>"Evropska unija je obavezna da posle jedne ovakve mere Donalda Trampa pokaže da je spremna da uzvrati i da ima načina da odgovori adekvatno na ono što bi moglo da izazove posledice u ekonomskim odnosima s obe strane Atlantika i da ima ozbiljne posledice na evropsku ekonomiju. Međutim, iz ovog samog odgovora koji je danas usledio, možda se može zaključiti da se ostavlja prostor i za nekakve pregovore pre nego što tarife stupe na snagu", navodi Gajić.</p><p>Sagovornik Insajdera ukazuje da Ursula fon der Lajen u svojoj reakciji nije precizirala u kom pravcu će ići ta uzvratna reakcija, niti koju vrstu uzvratnih ekonomskih mera bi Evropska unija mogla zaista da preduzme.</p><p>"Ono što smo čuli od nje jeste da će one biti proporcionalne. S druge strane, komesar za trgovinu Šefčević takođe kaže da su mere koje su uvele SAD sada zapravo nešto u čemu gube obe strane i da će pogoditi američke potrošače, dovesti do inflacije. Međutim, ono što znamo jeste da će pogoditi i EU, jer dobar deo, nekih 20 odsto proizvodnje čelika, odlazi u Sjedinjene Američke Države, mada Evropa nije najveći snabdevač čelikom i aluminijumom Sjedinjenih Država. Ipak, to će imati posledice, mada bi one mogle biti veće ako bi ovo bio samo prvi korak i ako bi se na tarife za čelik i aluminijum nadovezale i druge tarife, recimo pre svega za automobilsku industriju. Tada bismo mogli da govorimo o zaista ozbiljnim ekonomskim posledicama", dodaje Gajić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DnBaJ4dv1lyw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Ursula fon der Lajen je najavila da će Unija zaštititi svoje radnike i kompanije.</p><p>"Ako se prisetimo kako je prethodni put odgovoreno na ovo, jer znamo da ovo nije prvi put da administracija Donalda Trampa uvodi ovakve mere. U svom prvom mandatu, on je učinio isto – tada su carine iznosile 25 odsto, a EU je odgovorila serijom mera, uvođenjem carina ili tarifa na uvoz nekih ciljanih proizvoda iz SAD. To se odnosilo na uvoz motocikala, upaljača, alkoholnih pića i sokova. Logika tih mera tada je bila da bi to moglo da pogodi Trampovu izbornu bazu i da bi on mogao postati osetljiviji i prijemčiviji za pregovore i ublažavanje ovih mera", navodi sagovornik Insajdera.</p><p>Gajić se priseća da su se tada dve strane upustile u pregovore i da je došlo do suspenzije ovih mera.</p><p>"I sada će doći do nekog približavanja stavova pre nego što mere stupe na snagu. To ćemo videti u narednim danima. Upravo danas u Parizu je došlo do prvog direktnog kontakta između evropske i američke administracije. Doduše, tamo je u centru pažnje veštačka inteligencija i tehnološka industrija, ali sigurno je da je reč i o ovim temama. Kao što sam već pomenuo, Evropska unija nema možda previše dobrih opcija, jer bi ulaženje u neki ozbiljan trgovinski rat sa SAD nosilo rizik da se uključi i automobilska industrija i neki drugi sektori. Iako bi Evropa bila obavezna da uzvrati sličnim tarifama od 20-25 odsto na američke digitalne usluge, to bi već u prvoj godini moglo dovesti do pada evropske ekonomije od 0,2 odsto, što u situaciji u kojoj ekonomija već ne stoji dobro, nije scenarijo koji priželjkuju u Briselu."</p><p>Na pitanje o jedinstvu među zemljama članicama, Gajić odgovara:<br/> "Tramp je, može se sada već reći, više nego u prvom mandatu, EU izložio čitavoj seriji izazova bez presedana – od insistiranja na mnogo većem trošenju za odbranu, uplaćivanja u zajedničku NATO kasu do dva odsto, što sada i Evropljani priznaju da je bilo opravdano, ali on sada govori o pet odsto; do razgovora, odnosno potencijalnog rešenja sa Rusijom i predsednikom Putinom – rešenja za Ukrajinu koje možda ne uključuje Evropljane. SAD prete carinskim ratom u vreme kada se od Evrope očekuje da više ulaže u odbranu. Sve to je jedna oluja koja dolazi iz Vašingtona. Trenutno, reklo bi se, Evropa još uvek čeka da vidi sa čim će se sve suočavati, a jedan od izazova je i ova tehnološka oblast o kojoj se danas govori u Parizu. Međutim, u ovoj situaciji nema previše opcija. Očekuje se da Brisel vidi sa čim se suočava i da zatim pokuša da nađe nekakav zajednički jezik, u nadi da Tramp neće ići na punu konfrontaciju", zaključuje Gajić.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"Evropska unija je obavezna da posle jedne ovakve mere Donalda Trampa pokaže da je spremna da uzvrati i da ima načina da odgovori adekvatno na ono što bi moglo da izazove posledice u ekonomskim odnosima s obe strane Atlantika i da ima ozbiljne posledice na evropsku ekonomiju. Međutim, iz ovog samog odgovora koji je danas usledio, možda se može zaključiti da se ostavlja prostor i za nekakve pregovore pre nego što tarife stupe na snagu", navodi Gajić.</p>
<p>Sagovornik Insajdera ukazuje da Ursula fon der Lajen u svojoj reakciji nije precizirala u kom pravcu će ići ta uzvratna reakcija, niti koju vrstu uzvratnih ekonomskih mera bi Evropska unija mogla zaista da preduzme.</p>
<p>"Ono što smo čuli od nje jeste da će one biti proporcionalne. S druge strane, komesar za trgovinu Šefčević takođe kaže da su mere koje su uvele SAD sada zapravo nešto u čemu gube obe strane i da će pogoditi američke potrošače, dovesti do inflacije. Međutim, ono što znamo jeste da će pogoditi i EU, jer dobar deo, nekih 20 odsto proizvodnje čelika, odlazi u Sjedinjene Američke Države, mada Evropa nije najveći snabdevač čelikom i aluminijumom Sjedinjenih Država. Ipak, to će imati posledice, mada bi one mogle biti veće ako bi ovo bio samo prvi korak i ako bi se na tarife za čelik i aluminijum nadovezale i druge tarife, recimo pre svega za automobilsku industriju. Tada bismo mogli da govorimo o zaista ozbiljnim ekonomskim posledicama", dodaje Gajić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DnBaJ4dv1lyw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Ursula fon der Lajen je najavila da će Unija zaštititi svoje radnike i kompanije.</p>
<p>"Ako se prisetimo kako je prethodni put odgovoreno na ovo, jer znamo da ovo nije prvi put da administracija Donalda Trampa uvodi ovakve mere. U svom prvom mandatu, on je učinio isto – tada su carine iznosile 25 odsto, a EU je odgovorila serijom mera, uvođenjem carina ili tarifa na uvoz nekih ciljanih proizvoda iz SAD. To se odnosilo na uvoz motocikala, upaljača, alkoholnih pića i sokova. Logika tih mera tada je bila da bi to moglo da pogodi Trampovu izbornu bazu i da bi on mogao postati osetljiviji i prijemčiviji za pregovore i ublažavanje ovih mera", navodi sagovornik Insajdera.</p>
<p>Gajić se priseća da su se tada dve strane upustile u pregovore i da je došlo do suspenzije ovih mera.</p>
<p>"I sada će doći do nekog približavanja stavova pre nego što mere stupe na snagu. To ćemo videti u narednim danima. Upravo danas u Parizu je došlo do prvog direktnog kontakta između evropske i američke administracije. Doduše, tamo je u centru pažnje veštačka inteligencija i tehnološka industrija, ali sigurno je da je reč i o ovim temama. Kao što sam već pomenuo, Evropska unija nema možda previše dobrih opcija, jer bi ulaženje u neki ozbiljan trgovinski rat sa SAD nosilo rizik da se uključi i automobilska industrija i neki drugi sektori. Iako bi Evropa bila obavezna da uzvrati sličnim tarifama od 20-25 odsto na američke digitalne usluge, to bi već u prvoj godini moglo dovesti do pada evropske ekonomije od 0,2 odsto, što u situaciji u kojoj ekonomija već ne stoji dobro, nije scenarijo koji priželjkuju u Briselu."</p>
<p>Na pitanje o jedinstvu među zemljama članicama, Gajić odgovara:<br>
"Tramp je, može se sada već reći, više nego u prvom mandatu, EU izložio čitavoj seriji izazova bez presedana – od insistiranja na mnogo većem trošenju za odbranu, uplaćivanja u zajedničku NATO kasu do dva odsto, što sada i Evropljani priznaju da je bilo opravdano, ali on sada govori o pet odsto; do razgovora, odnosno potencijalnog rešenja sa Rusijom i predsednikom Putinom – rešenja za Ukrajinu koje možda ne uključuje Evropljane. SAD prete carinskim ratom u vreme kada se od Evrope očekuje da više ulaže u odbranu. Sve to je jedna oluja koja dolazi iz Vašingtona. Trenutno, reklo bi se, Evropa još uvek čeka da vidi sa čim će se sve suočavati, a jedan od izazova je i ova tehnološka oblast o kojoj se danas govori u Parizu. Međutim, u ovoj situaciji nema previše opcija. Očekuje se da Brisel vidi sa čim se suočava i da zatim pokuša da nađe nekakav zajednički jezik, u nadi da Tramp neće ići na punu konfrontaciju", zaključuje Gajić.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Donald Tramp

Carina

Trgovina

Svet i mi

Više od vesti

Gajić: Carinski rat nosi ozbiljne posledice za obe strane Atlantika (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Gajić: Carinski rat nosi ozbiljne posledice za obe strane Atlantika (VIDEO)

Tagovi: