<article><p>"Ako gledamo samo brojke, onda je SNS odneo pobedu u tome. Ako pogledamo analizu tih brojki, ono što je uloženo, način na koji je ostvaren taj rezultat, onda to pokazuje neku drugačiju sliku. Mali je to uzorak da bismo mogli da vidimo promene koje se događaju na političkoj sceni, ali <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednik-tvrdi-da-je-pobeda-sns-a-na-izborima-u-zajecaru-i-kosjericu-cista-kao-suza">SNS je očigledno uložio sve svoje resurse</a>, jer zbog političkog rejtinga u svom biračkom telu i uopšte javnosti nije, pod navodnicima da kažem, smeo da izgubi ove izbore. S druge strane, opozicija je pokazala, preko ujedinjenih, dva modela nastupa u tim izborima. Rekao bih da su se oba pokazala efektnim. Naravno, tu je jedan danak koordinacije. Studenti ulaze polako u tu <a href="https://www.insajder.net/teme/manojlovic-izbori-u-kosjericu-i-zajecaru-ne-odrazavaju-slobodnu-volju-gradana-video">organizaciju izbora</a>. To je jedan specifičan politički proces koji zahteva iskustvo i znanje i mislim da, sa svim tim što im je nedostajalo, oni su postigli veliki uspeh. Hoću reći – ta pobeda je vlast jako skupo koštala i pitanje je da li je to Pirova pobeda", objasnio je profesor. </p><p>Poslednjih 35 godina izbornih procesa u Srbiji, kako kaže sagovornik Insajdera, ponavlja se ta situacija da jedna strana osporava kvalitet izbornog procesa dok ga druga veliča.<a href="https://www.insajder.net/teme/opozicija-trazi-ponavljanje-izbora-u-zajecaru-studenti-blokirali-zgradu-skupstine"> Opozicija je i u Zaječaru</a> i u Kosjeriću podnela prigovore, tako da se sada čeka kakve će odluke donositi izborne komisije.</p><p>"Bilo bi dobro da one što pre odluče o tome kako bi se odvijao proces, ne bi se odugovlačilo, ne bi se trošili rokovi, što je vrlo često kod nas. Jasno je da je atmosfera pred ove izbore bila potpuno, blago rečeno, atipična, da kažem, na ivici iregularnosti skroz. Ta atmosfera nije dobra i ne odgovara ambijentu onoga što predviđaju standardi slobodnih i poštenih izbora",  rekao je Jovanović.</p><p>Zakon o biračkom spisku, nakon pet godina rada na njemu, konačno će se naći na narednom zasedanju Skupštine. Ipak, ističe da naš izborni sistem, kada ga gledamo u celini, ne odudara puno od nekih standarda. Problem je u tome što se oni ne poštuju.</p><p>"Naše izborne komisije, recimo, više su sastavljene kao partijske komisije u kojima vlast ima većinu i nekada se ponašaju mimo zakona, gledaju na svaki način da izigraju suštinu norme, a s druge strane, sudovi izbegavaju da presuđuju. I mi imamo, u stvari, jednu dobro uređenu normativu, a u praksi jednu lošu scenu u rešavanju. Jer<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ujedinjeni-za-kosjeric-podnose-najmanje-dva-prigovora-zbog-glasanja-lica-van-birackog-spiska"> izbori su proces </a>koji mora da teče i konflikti da se brzo rešavaju", naglasio je.</p><h2>Manjak poverenja između profesora i studenata prema Vladi</h2><p>Kao rezultat <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/premijer-i-rektor-postigli-dogovor-vlada-i-beogradski-univerzitet-ce-raditi-na-organizaciji-prijemnog-ispita">dosadašnjih pregovora univerziteta i vlade</a>, odnosno rektora Vladana Đokića sa premijerom Đurom Macutom, ukinuta je radna grupa za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju. Takođe, najavljeno je da će biti ispunjen i drugi uslov – da se organizuju prijemni ispiti i da budu odobrene budžetske kvote. Ipak, ostaje još da se reši treći zahtev, a to je da se ukine sporna uredba kojom je omogućeno da se smanje plate profesorima.</p><p>Naš sagovornik očekuje da zahtevi budu ispunjeni i da se prestane sa odugovlačenjem.</p><p>"To, naravno, ne znači da će situacija na samom univerzitetu i u visokom obrazovanju da se slegne i da uđe u jednu kolotečinu. Mi želimo da završimo ovu školsku godinu, da upišemo novu generaciju, ali razgovori sa vladom, od strane univerziteta, moraju da se nastave i studenti tu ostaju jedan akter. Mislim da bi bilo jako korisno ukoliko bi vlada malo brže izvršavala ove obaveze. To bi snižavalo tenzije na fakultetu, omogućilo da se nadoknadi ova nastava i da upis protekne bez ikakvih problema i da narednu školsku godinu dočekamo u jednoj čistijoj atmosferi", ocenio je profesor.</p><p>Na pitanje Insajdera zbog čega Pobunjeni univerzitet nije prekinuo blokadu nakon što je saopšteno da će biti ispunjeni uslovi, naš sagovornik odgovara da je to verovatno zbog toga što postoji jedna doza nepoverenja prema vladi.</p><p>"Misle da je vladi važno samo da krene nastava, a ostale stvari da neće ispuniti. A mi očekujemo da će se ispuniti sve. I tu je sada, da tako kažem, igra – ko će pre da trepne, da tako kažem – da se ti uslovi ispune. Lopta je u dvorištu vlade. Znači, u jednom danu može da se donese odluka, da se suspenduje ta uredba koja nema nikakav pravni osnov, koja je potpuno neustavna i koja je prvenstveno štetna za visoko obrazovanje i neće moći da opstane ni u kakvom obliku. I to je jasno ljudima koji odlučuju", objasnio je on.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F3hxzuU0gVFo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Univerziteti će se naći u velikoj finansijskoj krizi ukoliko ne krene nastava i ako se ne upiše nova generacija studenata. Profesor veruje da je, pored toga, važno i da nova školska godina krene na vreme i normalno.</p><p>"Posle nam predstoje razgovori o tome kako univerzitet vidi sebe i kako vlada vidi ulogu visokog obrazovanja. Mislim da univerzitet u tom nastajanju mora da sačuva svoju autonomiju, da je to važno za društvo, da je to dobro i za državu. I što se to pre shvati, onda ćemo kao akteri moći lakše da delujemo u istom pravcu. Postoji tu i druga stvar, a to su studentske blokade. Studenti su iz svojih prvobitnih zahteva ušli u političko polje, krenuli u političko organizovanje. To ne može da se radi na fakultetu, oni to većim delom i ne rade. Ali to podrazumeva i promenu sada taktike i strategije njihovog delovanja. Mislim da su ovakve vrste blokada prevaziđen oblik, da oni moraju da traže druge forme. Verujem da blokade sada mogu da udalje jedan broj ljudi koji ih podržava i koji ih je podržavao u tome, a to je veliki deo javnosti", zaključio je Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"Ako gledamo samo brojke, onda je SNS odneo pobedu u tome. Ako pogledamo analizu tih brojki, ono što je uloženo, način na koji je ostvaren taj rezultat, onda to pokazuje neku drugačiju sliku. Mali je to uzorak da bismo mogli da vidimo promene koje se događaju na političkoj sceni, ali <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednik-tvrdi-da-je-pobeda-sns-a-na-izborima-u-zajecaru-i-kosjericu-cista-kao-suza">SNS je očigledno uložio sve svoje resurse</a>, jer zbog političkog rejtinga u svom biračkom telu i uopšte javnosti nije, pod navodnicima da kažem, smeo da izgubi ove izbore. S druge strane, opozicija je pokazala, preko ujedinjenih, dva modela nastupa u tim izborima. Rekao bih da su se oba pokazala efektnim. Naravno, tu je jedan danak koordinacije. Studenti ulaze polako u tu <a href="https://www.insajder.net/teme/manojlovic-izbori-u-kosjericu-i-zajecaru-ne-odrazavaju-slobodnu-volju-gradana-video">organizaciju izbora</a>. To je jedan specifičan politički proces koji zahteva iskustvo i znanje i mislim da, sa svim tim što im je nedostajalo, oni su postigli veliki uspeh. Hoću reći – ta pobeda je vlast jako skupo koštala i pitanje je da li je to Pirova pobeda", objasnio je profesor.&nbsp;</p>
<p>Poslednjih 35 godina izbornih procesa u Srbiji, kako kaže sagovornik Insajdera, ponavlja se ta situacija da jedna strana osporava kvalitet izbornog procesa dok ga druga veliča.<a href="https://www.insajder.net/teme/opozicija-trazi-ponavljanje-izbora-u-zajecaru-studenti-blokirali-zgradu-skupstine"> Opozicija je i u Zaječaru</a> i u Kosjeriću podnela prigovore, tako da se sada čeka kakve će odluke donositi izborne komisije.</p>
<p>"Bilo bi dobro da one što pre odluče o tome kako bi se odvijao proces, ne bi se odugovlačilo, ne bi se trošili rokovi, što je vrlo često kod nas. Jasno je da je atmosfera pred ove izbore bila potpuno, blago rečeno, atipična, da kažem, na ivici iregularnosti skroz. Ta atmosfera nije dobra i ne odgovara ambijentu onoga što predviđaju standardi slobodnih i poštenih izbora", &nbsp;rekao je Jovanović.</p>
<p>Zakon o biračkom spisku, nakon pet godina rada na njemu, konačno će se naći na narednom zasedanju Skupštine. Ipak, ističe da naš izborni sistem, kada ga gledamo u celini, ne odudara puno od nekih standarda. Problem je u tome što se oni ne poštuju.</p>
<p>"Naše izborne komisije, recimo, više su sastavljene kao partijske komisije u kojima vlast ima većinu i nekada se ponašaju mimo zakona, gledaju na svaki način da izigraju suštinu norme, a s druge strane, sudovi izbegavaju da presuđuju. I mi imamo, u stvari, jednu dobro uređenu normativu, a u praksi jednu lošu scenu u rešavanju. Jer<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ujedinjeni-za-kosjeric-podnose-najmanje-dva-prigovora-zbog-glasanja-lica-van-birackog-spiska"> izbori su proces </a>koji mora da teče i konflikti da se brzo rešavaju", naglasio je.</p>
<h2>Manjak poverenja između profesora i studenata prema Vladi</h2>
<p>Kao rezultat <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/premijer-i-rektor-postigli-dogovor-vlada-i-beogradski-univerzitet-ce-raditi-na-organizaciji-prijemnog-ispita">dosadašnjih pregovora univerziteta i vlade</a>, odnosno rektora Vladana Đokića sa premijerom Đurom Macutom, ukinuta je radna grupa za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju. Takođe, najavljeno je da će biti ispunjen i drugi uslov – da se organizuju prijemni ispiti i da budu odobrene budžetske kvote. Ipak, ostaje još da se reši treći zahtev, a to je da se ukine sporna uredba kojom je omogućeno da se smanje plate profesorima.</p>
<p>Naš sagovornik očekuje da zahtevi budu ispunjeni i da se prestane sa odugovlačenjem.</p>
<p>"To, naravno, ne znači da će situacija na samom univerzitetu i u visokom obrazovanju da se slegne i da uđe u jednu kolotečinu. Mi želimo da završimo ovu školsku godinu, da upišemo novu generaciju, ali razgovori sa vladom, od strane univerziteta, moraju da se nastave i studenti tu ostaju jedan akter. Mislim da bi bilo jako korisno ukoliko bi vlada malo brže izvršavala ove obaveze. To bi snižavalo tenzije na fakultetu, omogućilo da se nadoknadi ova nastava i da upis protekne bez ikakvih problema i da narednu školsku godinu dočekamo u jednoj čistijoj atmosferi", ocenio je profesor.</p>
<p>Na pitanje Insajdera zbog čega Pobunjeni univerzitet nije prekinuo blokadu nakon što je saopšteno da će biti ispunjeni uslovi, naš sagovornik odgovara da je to verovatno zbog toga što postoji jedna doza nepoverenja prema vladi.</p>
<p>"Misle da je vladi važno samo da krene nastava, a ostale stvari da neće ispuniti. A mi očekujemo da će se ispuniti sve. I tu je sada, da tako kažem, igra – ko će pre da trepne, da tako kažem – da se ti uslovi ispune. Lopta je u dvorištu vlade. Znači, u jednom danu može da se donese odluka, da se suspenduje ta uredba koja nema nikakav pravni osnov, koja je potpuno neustavna i koja je prvenstveno štetna za visoko obrazovanje i neće moći da opstane ni u kakvom obliku. I to je jasno ljudima koji odlučuju", objasnio je on.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F3hxzuU0gVFo&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Univerziteti će se naći u velikoj finansijskoj krizi ukoliko ne krene nastava i ako se ne upiše nova generacija studenata. Profesor veruje da je, pored toga, važno i da nova školska godina krene na vreme i normalno.</p>
<p>"Posle nam predstoje razgovori o tome kako univerzitet vidi sebe i kako vlada vidi ulogu visokog obrazovanja. Mislim da univerzitet u tom nastajanju mora da sačuva svoju autonomiju, da je to važno za društvo, da je to dobro i za državu. I što se to pre shvati, onda ćemo kao akteri moći lakše da delujemo u istom pravcu. Postoji tu i druga stvar, a to su studentske blokade. Studenti su iz svojih prvobitnih zahteva ušli u političko polje, krenuli u političko organizovanje. To ne može da se radi na fakultetu, oni to većim delom i ne rade. Ali to podrazumeva i promenu sada taktike i strategije njihovog delovanja. Mislim da su ovakve vrste blokada prevaziđen oblik, da oni moraju da traže druge forme. Verujem da blokade sada mogu da udalje jedan broj ljudi koji ih podržava i koji ih je podržavao u tome, a to je veliki deo javnosti", zaključio je Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Milan Jovanović profesor Fakulteta političkih nauka Foto: Insajder/ screenshot

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Univerzitet

Zaječar

Vladan Đokić

Đuro Macut

Pobunjeni univerzitet

lokalni izbori

Kosjerić

studenti u blokadi

Više od vesti

Jovanović (FPN): Izbori u Kosjeriću i Zaječaru kao seizmograf za dugotrajnu društvenu krizu (VIDEO)

Jovanović (FPN): Izbori u Kosjeriću i Zaječaru kao seizmograf za dugotrajnu društvenu krizu (VIDEO)

Tagovi: