<article>"Cena majstora je skočila, cena materijala, cena svega, propratnih troškova, takozvanih parafiskalnih nameta, Direkcija za građevinsko zemljište, infrastrukturu, čuda. Vi sad kršten kvadrat ne možete u Beogradu da napravite ispod 2.000 evra po kvadratu i na to morate da napravite neku marginu zarade od nekih 15–20 odsto za dve godine, to je nekih 2.600–2.700 evra, da bi investitor imao neku matematiku da to radi", objasnio je.Prema rečima sagovornika Insajdera, cena kvadrata manjih stanova je porasla jer je došlo do toga da se na tržištu pojavilo tri do pet hiljada kupaca, a nema stanova, jer je za izgradnju jedne zgrade potrebno od tri do četiri godine."Prvo je trebalo da se naprave objekti, da se to ponudi tržištu pod nekim određenim uslovima koji bi bili subvencionisani. Onda bi to moglo da bude sasvim u redu. Ovo što je nastalo, kako mi kažemo u nekretninama, ako vetar duva malo jače – cene nekretnina ljuljaju. Bukvalno tako. Kad su došli Rusi, Ukrajinci, skočile su cene najma. To se sada vremenom vratilo, ali cene same kupoprodaje ostale su iste i non-stop rastu. Prati evroinflaciju, prati taj trend i to je nepovratan proces, očigledno", rekao je.Subvencionisani krediti za mlade ograničeni su na 100.000 evra. Na pitanje Insajdera šta je moguće kupiti od stanova u Beogradu, naš sagovornik odgovara da za taj novac ne može da se nađe normalan porodični stan od 35–40 kvadrata, odnosno može da se kupi na  obodima grada poput Resnika, Rušnja, Zemun polja."Ima okolo Beograda gde može da se nađe, to je recimo Ub koji je na 30–40 minuta od Beograda, Obrenovac, Pećinci, Pazova, Dobanovci, Pančevo. Beograd kao takav je 150.000 target. I to pričamo o ovih zadnjih pet meseci, četiri. Ono što je bilo 100.000 pre godinu i po dana sad je 150.000", istakao je on.Milić Đoković kaže na odobrenje stambenog kredita najčešće se čeka između 90 i 120 dana. On dodaje da se domaće tržište nekretnina zasniva na vezanim transakcijama – u oko 90 odsto slučajeva prodavci istovremeno planiraju kupovinu druge nekretnine. Zbog toga im nije prihvatljivo da od kupaca dobiju kaparu od svega 1.000 evra i čekaju po nekoliko meseci, što ih često odvraća od saradnje sa mladim kupcima, a posebno je to izraženo kod prodaje stanova u novogradnji.Kada je reč o kupovini stanova van Beograda, sagovornik Insajdera ističe da su najdrastičnije porasle cene kvadrata u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu."U Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, ili gradovima okolo, u Zaječaru, u Užicu, u Bajinoj Bašti, možete kupiti 50, 60, 70 kvadrata za 100.000 evra. A druga stvar, ima od toga nekih benefita, to se kupi u kući. U varijanti da konačno naši stari dožive to što kaže: ja bih se vratio na selo, vratio bih se kući i tako dalje. Pa evo, izvolite sad, vratite se, smestite svoje stare u te kuće, živite u njihovim stanovima kao mladi, prijavite se kao članovi porodičnog domaćinstva u toj kući, jer to može kao član porodičnog domaćinstva i to je u redu. Ne možete da prodate šest godina, ali svakako možete da uživate u tome", kaže.Savetuje mlade da se prilikom kupovine stanova ne zaleću i da dobro razmisle da li tu vide sebe u budućnosti, jer, kako kaže, to je odluka za 40 godina."Nekretnina čini život i socijalni status i tako dalje. Tako da, i druga stvar, ovo nisu investicioni kupci. Mi imamo kupce koji su investicioni, kupce koji su emocionalni – koji žive tu, tu sam se rodio pa ću tu da kupim stan i tako dalje. To nije ta kategorija. To je kategorija kupaca koji žive, koji kupuju da bi živeli tu, a gde živiš, treba i da radiš. Dakle, ako nema projekciju da tamo može da radi i da ostvari svoju budućnost, malo je problematično. Svakako, ako ste u nekom sektoru IT-a ili nečega što možete da radite, da li vam je svejedno da li ste na Zlatiboru ili ste u Subotici, na Paliću – onda je okej. Ali ako radite u nekoj firmi gde treba da dolazite, i nažalost Beograd ili ovi centri su centar svih dešavanja, tako da je za posao teško. Druga stvar, plate u Beogradu, recimo, ajde kažemo, prosek je 1.000 evra, plate u toj nekoj Ćupriji i Vranju i tako dalje su 300, 400, 500 evra", naveo je. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FuikPv5ifMzk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Na pitanje Insajdera kakav je odnos između keš i kreditnih kupaca, odgovara da to sve zavisi od Euribora."Euribor pada već dve godine, što je dobro, i recimo ti obični krediti, da kažemo, stabilni su, potpuno korektni, u nekoj nominalnoj kamati od 3,5 do 4 odsto, što je korektno – nije najpovoljnije, ali nije ni nepovoljno. Mi smo na varijanti 30 odsto kupaca iz stambenih kredita, što je dobro. Prava stvar je kad bismo došli do nekih 50 odsto, bićemo bogato društvo kad svi kupuju iz kredita. Znači, ja imam poprilično – često kažem to – poprilično krug bogatih ljudi. Svi kupuju iz kredita. Ništa za živi keš. Imaju para mnogo više, ali to je ta varijanta, jer on može da plasira taj novac skuplje od 4–5 odsto koliko ga je već uzimao. Tako da, iz te varijante, poprilično je povoljna kupovina", zaključio je Milić Đoković, magistar menadžmenta nekretnina.Izvoir: Insajder</article>

"Cena majstora je skočila, cena materijala, cena svega, propratnih troškova, takozvanih parafiskalnih nameta, Direkcija za građevinsko zemljište, infrastrukturu, čuda. Vi sad kršten kvadrat ne možete u Beogradu da napravite ispod 2.000 evra po kvadratu i na to morate da napravite neku marginu zarade od nekih 15–20 odsto za dve godine, to je nekih 2.600–2.700 evra, da bi investitor imao neku matematiku da to radi", objasnio je.
Prema rečima sagovornika Insajdera, cena kvadrata manjih stanova je porasla jer je došlo do toga da se na tržištu pojavilo tri do pet hiljada kupaca, a nema stanova, jer je za izgradnju jedne zgrade potrebno od tri do četiri godine.
"Prvo je trebalo da se naprave objekti, da se to ponudi tržištu pod nekim određenim uslovima koji bi bili subvencionisani. Onda bi to moglo da bude sasvim u redu. Ovo što je nastalo, kako mi kažemo u nekretninama, ako vetar duva malo jače – cene nekretnina ljuljaju. Bukvalno tako. Kad su došli Rusi, Ukrajinci, skočile su cene najma. To se sada vremenom vratilo, ali cene same kupoprodaje ostale su iste i non-stop rastu. Prati evroinflaciju, prati taj trend i to je nepovratan proces, očigledno", rekao je.
Subvencionisani krediti za mlade ograničeni su na 100.000 evra. Na pitanje Insajdera šta je moguće kupiti od stanova u Beogradu, naš sagovornik odgovara da za taj novac ne može da se nađe normalan porodični stan od 35–40 kvadrata, odnosno može da se kupi na &nbsp;obodima grada poput Resnika, Rušnja, Zemun polja.
"Ima okolo Beograda gde može da se nađe, to je recimo Ub koji je na 30–40 minuta od Beograda, Obrenovac, Pećinci, Pazova, Dobanovci, Pančevo. Beograd kao takav je 150.000 target. I to pričamo o ovih zadnjih pet meseci, četiri. Ono što je bilo 100.000 pre godinu i po dana sad je 150.000", istakao je on.
Milić Đoković kaže na odobrenje stambenog kredita najčešće se čeka između 90 i 120 dana. On dodaje da se domaće tržište nekretnina zasniva na vezanim transakcijama – u oko 90 odsto slučajeva prodavci istovremeno planiraju kupovinu druge nekretnine. Zbog toga im nije prihvatljivo da od kupaca dobiju kaparu od svega 1.000 evra i čekaju po nekoliko meseci, što ih često odvraća od saradnje sa mladim kupcima, a posebno je to izraženo kod prodaje stanova u novogradnji.
Kada je reč o kupovini stanova van Beograda, sagovornik Insajdera ističe da su najdrastičnije porasle cene kvadrata u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
"U Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, ili gradovima okolo, u Zaječaru, u Užicu, u Bajinoj Bašti, možete kupiti 50, 60, 70 kvadrata za 100.000 evra. A druga stvar, ima od toga nekih benefita, to se kupi u kući. U varijanti da konačno naši stari dožive to što kaže: ja bih se vratio na selo, vratio bih se kući i tako dalje. Pa evo, izvolite sad, vratite se, smestite svoje stare u te kuće, živite u njihovim stanovima kao mladi, prijavite se kao članovi porodičnog domaćinstva u toj kući, jer to može kao član porodičnog domaćinstva i to je u redu. Ne možete da prodate šest godina, ali svakako možete da uživate u tome", kaže.
Savetuje mlade da se prilikom kupovine stanova ne zaleću i da dobro razmisle da li tu vide sebe u budućnosti, jer, kako kaže, to je odluka za 40 godina.
"Nekretnina čini život i socijalni status i tako dalje. Tako da, i druga stvar, ovo nisu investicioni kupci. Mi imamo kupce koji su investicioni, kupce koji su emocionalni – koji žive tu, tu sam se rodio pa ću tu da kupim stan i tako dalje. To nije ta kategorija. To je kategorija kupaca koji žive, koji kupuju da bi živeli tu, a gde živiš, treba i da radiš. Dakle, ako nema projekciju da tamo može da radi i da ostvari svoju budućnost, malo je problematično. Svakako, ako ste u nekom sektoru IT-a ili nečega što možete da radite, da li vam je svejedno da li ste na Zlatiboru ili ste u Subotici, na Paliću – onda je okej. Ali ako radite u nekoj firmi gde treba da dolazite, i nažalost Beograd ili ovi centri su centar svih dešavanja, tako da je za posao teško. Druga stvar, plate u Beogradu, recimo, ajde kažemo, prosek je 1.000 evra, plate u toj nekoj Ćupriji i Vranju i tako dalje su 300, 400, 500 evra", naveo je. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FuikPv5ifMzk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje Insajdera kakav je odnos između keš i kreditnih kupaca, odgovara da to sve zavisi od Euribora.
"Euribor pada već dve godine, što je dobro, i recimo ti obični krediti, da kažemo, stabilni su, potpuno korektni, u nekoj nominalnoj kamati od 3,5 do 4 odsto, što je korektno – nije najpovoljnije, ali nije ni nepovoljno. Mi smo na varijanti 30 odsto kupaca iz stambenih kredita, što je dobro. Prava stvar je kad bismo došli do nekih 50 odsto, bićemo bogato društvo kad svi kupuju iz kredita. Znači, ja imam poprilično – često kažem to – poprilično krug bogatih ljudi. Svi kupuju iz kredita. Ništa za živi keš. Imaju para mnogo više, ali to je ta varijanta, jer on može da plasira taj novac skuplje od 4–5 odsto koliko ga je već uzimao. Tako da, iz te varijante, poprilično je povoljna kupovina", zaključio je Milić Đoković, magistar menadžmenta nekretnina.
Izvoir: Insajder

Teme

Gradilište, ilustracija, foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Mladi

Cene

Zgrade

Stanovi

Više od vesti

"Ne treba čekati sa kupovinom stana", savetuje magistar menadžmenta nekretnina (VIDEO)

"Ne treba čekati sa kupovinom stana", savetuje magistar menadžmenta nekretnina (VIDEO)

Tagovi: