<article>Da problem postoji, usaglasili su se predstavnici vlasti i parlamentarne opozicije tokom konsultacija u skupštini u martu prošle godine. Rezultat tih sastanaka bilo je formiranje Radne grupe za primenu ODIHR preporuka koja je trebalo da sve kritične tačke izbornog procesa pretoči u zakonske izmene. Grupu koja je formirana u aprilu prošle godine, činili su predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora, a sistem glasanja je tako ustrojen da niko nije mogao nikoga da preglasa.  Ipak, tokom deset meseci formalnog trajnja radne grupe, još jednom se pokazalo da je postizanje međustranačkog konsenzusa najteži poduhvat u domaćoj politici. Kada su u febuaru ove godine <a href="https://www.insajder.net/teme/nevladine-organizacije-preporuke-odihr-a-za-unapredenje-izbornih-uslova-nisu-usvojene-video">predstavnici opozicije zamrzli učešće u radnoj grupi, a odmah za njima i predstavnici civilnog sektora, </a>ukupan broj predloga koji je prosleđen skupštini na usvajanje bio je – nula.  "To je stiglo do mrtve tačke“, kaže za Insajder narodna poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović i bivša članica radne grupe.  “Ključni faktor razmimoilaženja te radne grupe je bio Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Nacrt organizacije CRTA nije bio zadovoljavajući za predstavnike vlasti, pa su oni izašli sa svojim nacrtom zakona. Najveća razlika je bila ko bi činio komisiju koja bi vršila reviziju biračkog spiska. Predstavnici vlasti nisu pokazali ni trunku dobre volje da se stvari maknu sa mrtve tačke i na tome se stalo“, navodi Nestorović.  <h2>Ključne ODIHR preporuke</h2>Pitanje revizije biračkog spiska ubrzo se iskristalisalo kao primarno od svih ODIHR preporuka, tim pre što je cela kriza izbornog legitimiteta u decembru 2023. godine i nastala zbog sumnje u „izborni turizam“. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/finalni-izvestaj-posmatracke-misije-crta-izbori-nisu-bili-posteni-bio-je-to-vasar-bezakonja">Optužbe opozicije i dela civilnog sektora da su izborni rezultati nelegitimni </a>zbog brojnih mahinacija dobili su svoju potvrdu u izveštaju ODIHR-a, OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Ubrzo, ODIHR je objavio i spisak preporuka koje bi trebalo ispraviti da se unapredio izborni proces. Od 25 preporuka, sedam je definisano kao prioritetno – osim revizije biračkog spiska tu se navodi, između ostalog, i uspostavljanje nezavisnog REM-a, zabranu funkcionerske kampanje, ali i sprečavanje pritiska na birače i zaposlene u javnim preduzećima. Prva preporuka navodi da ceo proces unapređivanja izbornog zakonodavstva mora da bude zasnovan na „širokom političkom konsenzusu“.  Nakon izlaska opozicije i predstavnika civilnog sektora iz radne grupe ona je suštinski prestala da postoji. Ipak, strogo formalno, ona nije ukinuta, što ostavlja mogućnost da predstavnici vlasti koji su u njoj ostali mogu da izađu sa svojim zakonskim predlogom.  Jelena Jerinić, narodna poslanica Zeleno-levog fronta koja je bila u radnoj grupi ističe da ona nije ukinuta, ali da ne može ni da postoji ukoliko u njoj ne učestvuju predstavnici opozicije i civilnog sektora.  "Odlukom o formiranju grupe je predviđeno da njom predsedava predstavnik civilnog društva, ali oni su svi napustili grupu. ODIHR u svojim preporukama traži da se izmene propisa usvajaju u jednom inkluzivnom procesu, a svaka odluka koju bi eventualno usvojili samo predstavnici vlasti nikako ne bi zadovoljila taj kriterijum“, navodi Jerinić.  Razlog zbog kojeg je grupa i dalje tema, iako je napuštena od dve trećine članova, je taj što su dva predloga za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku od februara predstavljena na više javnih slušanja u različitim gradovima Srbije. Jedan predlog je podneo Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA, a drugi Uglješa Mrdić, poslanik SNS-a.  Pavle Dimitrijević za Insajder navodi da ništa što bi skupština eventulano usvojila nakon što je grupa napuštena ne bi imalo legitimitet.  “Ako bi uopšte i išli dalje sa tim procesom, potpuna je nepoznanica koji je status tih predloga izmena zakona. Da li je to nešto što su predstavnici vlasti sami sastavljali ili su to zakoni koje je razmatrala radna grupa? Dosta je tu nepoznanica“, kaže Dimitrijević.  Poslanik Uglješa Mrdić, s druge strane, nije želeo da govori za Insajder.<h2>Zarada kroz usvajanje reformi</h2>Predstavnici vlasti bi imali motiv za usvajanje zakonskih izmena koje bi bile na tragu ODIHR preporuka, pošto je ovaj proces <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/miscevic-srbija-do-kraja-godine-sprovodi-preporuke-odihr-a-u-okviru-reformske-agende">apostrofiran kao jedan od ključnih u Reformskoj agendi </a>na koju se Srbija obavezala. Reformska agenda je mehanizam EU za podsticanje reformi na Zapadnom Balkanu, ali je isplata novca blisko povezana sa konkretnim reformskim potezima. Pri vrhu spiska obaveza koje važe za Srbiju, nalazi se i popravljanje izbornog procesa. Reformskom agendom opredeljeno je oko 1,6 milijardi evra za Srbiju, što u bespovratnim sredstvima, što u povoljnim kreditima.  Jelena Jerinić naglašava da očekuje da će vladajuće stranke ipak pokušati da usvoje neke zakone kako bi ispunili stavke iz Reformske agende.  “Kakve god te izmene bile, one će svakako biti tako postavljene da suštinski ne ugroze poziciju vlasti. Ne bi bio prvi put da SNS usvaja neke zakone kako bi imali izgovor da kažu da su ispunili međunarodne obaveze“, ističe Jerinić.  Danijela Nestorović ističe da bi jedino kombinacija spoljnog i unutrašnjeg pritiska mogla da primora vlast da usvoji suštinske izmene izbornog zakonodavstva.  “Jedino ako bi se pojavio spoljni pritisak kroz ODIHR, a pritom ne mislim na oštro intonirana saopštenja, nešto bi moglo da se uradi. To, u kombinaciji sa pritiskom studenata i predstavnika opozicije, bi jedino priteralo vlast da napravi promene“, zaključuje Nestorović.  Novinar Vuk Jeremić</article>

Da problem postoji, usaglasili su se predstavnici vlasti i parlamentarne opozicije tokom konsultacija u skupštini u martu prošle godine. Rezultat tih sastanaka bilo je formiranje Radne grupe za primenu ODIHR preporuka koja je trebalo da sve kritične tačke izbornog procesa pretoči u zakonske izmene. Grupu koja je formirana u aprilu prošle godine, činili su predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora, a sistem glasanja je tako ustrojen da niko nije mogao nikoga da preglasa. &nbsp;
Ipak, tokom deset meseci formalnog trajnja radne grupe, još jednom se pokazalo da je postizanje međustranačkog konsenzusa najteži poduhvat u domaćoj politici. Kada su u febuaru ove godine <a href="https://www.insajder.net/teme/nevladine-organizacije-preporuke-odihr-a-za-unapredenje-izbornih-uslova-nisu-usvojene-video">predstavnici opozicije zamrzli učešće u radnoj grupi, a odmah za njima i predstavnici civilnog sektora, </a>ukupan broj predloga koji je prosleđen skupštini na usvajanje bio je – nula. &nbsp;
"To je stiglo do mrtve tačke“, kaže za Insajder narodna poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović i bivša članica radne grupe. &nbsp;
“Ključni faktor razmimoilaženja te radne grupe je bio Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Nacrt organizacije CRTA nije bio zadovoljavajući za predstavnike vlasti, pa su oni izašli sa svojim nacrtom zakona. Najveća razlika je bila ko bi činio komisiju koja bi vršila reviziju biračkog spiska. Predstavnici vlasti nisu pokazali ni trunku dobre volje da se stvari maknu sa mrtve tačke i na tome se stalo“, navodi Nestorović. &nbsp;
<h2>Ključne ODIHR preporuke</h2>
Pitanje revizije biračkog spiska ubrzo se iskristalisalo kao primarno od svih ODIHR preporuka, tim pre što je cela kriza izbornog legitimiteta u decembru 2023. godine i nastala zbog sumnje u „izborni turizam“. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/finalni-izvestaj-posmatracke-misije-crta-izbori-nisu-bili-posteni-bio-je-to-vasar-bezakonja">Optužbe opozicije i dela civilnog sektora da su izborni rezultati nelegitimni </a>zbog brojnih mahinacija dobili su svoju potvrdu u izveštaju ODIHR-a, OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Ubrzo, ODIHR je objavio i spisak preporuka koje bi trebalo ispraviti da se unapredio izborni proces. Od 25 preporuka, sedam je definisano kao prioritetno – osim revizije biračkog spiska tu se navodi, između ostalog, i uspostavljanje nezavisnog REM-a, zabranu funkcionerske kampanje, ali i sprečavanje pritiska na birače i zaposlene u javnim preduzećima. Prva preporuka navodi da ceo proces unapređivanja izbornog zakonodavstva mora da bude zasnovan na „širokom političkom konsenzusu“. &nbsp;
Nakon izlaska opozicije i predstavnika civilnog sektora iz radne grupe ona je suštinski prestala da postoji. Ipak, strogo formalno, ona nije ukinuta, što ostavlja mogućnost da predstavnici vlasti koji su u njoj ostali mogu da izađu sa svojim zakonskim predlogom. &nbsp;
Jelena Jerinić, narodna poslanica Zeleno-levog fronta koja je bila u radnoj grupi ističe da ona nije ukinuta, ali da ne može ni da postoji ukoliko u njoj ne učestvuju predstavnici opozicije i civilnog sektora. &nbsp;
"Odlukom o formiranju grupe je predviđeno da njom predsedava predstavnik civilnog društva, ali oni su svi napustili grupu. ODIHR u svojim preporukama traži da se izmene propisa usvajaju u jednom inkluzivnom procesu, a svaka odluka koju bi eventualno usvojili samo predstavnici vlasti nikako ne bi zadovoljila taj kriterijum“, navodi Jerinić. &nbsp;
Razlog zbog kojeg je grupa i dalje tema, iako je napuštena od dve trećine članova, je taj što su dva predloga za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku od februara predstavljena na više javnih slušanja u različitim gradovima Srbije. Jedan predlog je podneo Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA, a drugi Uglješa Mrdić, poslanik SNS-a. &nbsp;
Pavle Dimitrijević za Insajder navodi da ništa što bi skupština eventulano usvojila nakon što je grupa napuštena ne bi imalo legitimitet. &nbsp;
“Ako bi uopšte i išli dalje sa tim procesom, potpuna je nepoznanica koji je status tih predloga izmena zakona. Da li je to nešto što su predstavnici vlasti sami sastavljali ili su to zakoni koje je razmatrala radna grupa? Dosta je tu nepoznanica“, kaže Dimitrijević. &nbsp;
Poslanik Uglješa Mrdić, s druge strane, nije želeo da govori za Insajder.
<h2>Zarada kroz usvajanje reformi</h2>
Predstavnici vlasti bi imali motiv za usvajanje zakonskih izmena koje bi bile na tragu ODIHR preporuka, pošto je ovaj proces <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/miscevic-srbija-do-kraja-godine-sprovodi-preporuke-odihr-a-u-okviru-reformske-agende">apostrofiran kao jedan od ključnih u Reformskoj agendi </a>na koju se Srbija obavezala. Reformska agenda je mehanizam EU za podsticanje reformi na Zapadnom Balkanu, ali je isplata novca blisko povezana sa konkretnim reformskim potezima. Pri vrhu spiska obaveza koje važe za Srbiju, nalazi se i popravljanje izbornog procesa. Reformskom agendom opredeljeno je oko 1,6 milijardi evra za Srbiju, što u bespovratnim sredstvima, što u povoljnim kreditima. &nbsp;
Jelena Jerinić naglašava da očekuje da će vladajuće stranke ipak pokušati da usvoje neke zakone kako bi ispunili stavke iz Reformske agende. &nbsp;
“Kakve god te izmene bile, one će svakako biti tako postavljene da suštinski ne ugroze poziciju vlasti. Ne bi bio prvi put da SNS usvaja neke zakone kako bi imali izgovor da kažu da su ispunili međunarodne obaveze“, ističe Jerinić. &nbsp;
Danijela Nestorović ističe da bi jedino kombinacija spoljnog i unutrašnjeg pritiska mogla da primora vlast da usvoji suštinske izmene izbornog zakonodavstva. &nbsp;
“Jedino ako bi se pojavio spoljni pritisak kroz ODIHR, a pritom ne mislim na oštro intonirana saopštenja, nešto bi moglo da se uradi. To, u kombinaciji sa pritiskom studenata i predstavnika opozicije, bi jedino priteralo vlast da napravi promene“, zaključuje Nestorović. &nbsp;
Novinar Vuk Jeremić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izbori

Skupština Srbije

izborni uslovi

Preporuke

Više od vesti

Preporuke završile pod tepihom: Izborni uslovi ostali nepromenjeni godinu dana od formiranja Radne grupe

Preporuke završile pod tepihom: Izborni uslovi ostali nepromenjeni godinu dana od formiranja Radne grupe

Tagovi: