<article><p>Brojni evropski mediji izvestili su od studentskoj turi do Strazbura, i tumače je kao simbolično ukazivanje na korupciju u Srbiji. Viši analitičar za Zapadni Balkan u ekspertskoj organizaciji Inicijativa za evropsku stabilnost Adnan Ćerimagić izjavio je da su svi protesti i pojedinačne akcije koji su održani nakon 1. novembra prošle godine, kada se dogodila tragedija u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, ostavili trag u Briselu i Strazburu. Dodao je i da se promenio odnos pojedinih zvaničnika Evropske unije prema studentskim protestima od njihovog početka, pa do sadašnjeg trenutka.</p><p>"Prvo pismo koje je komesarka Marta Kos poslala ne samo opoziciji, ljudima koji protestuju, već i akademskoj zajednici i nevladinim organizacijama, one su bile dosta suvoparne. Bile su dosta generične i u sebi to pismo nije imalo ništa konkretno. Sa pritiskom koji je usledio i kroz Evropski parlament, s kojim članovima su se biciklisti sastali, i kroz medijski pritisak i kroz objašnjavanje stvarne situacije u Srbiji i odnosa Evropske komisije, komesarka je u Evropskom parlamentu za vreme svog govora ipak dodatno osnažila, odnosno pojačala kritike i koristila upravo izveštaj Evropske komisije da pocrta neke probleme koji postoje u Srbiji", ističe Ćerimagić.</p><p>On kaže i da Evropska unija očekuje od nove Vlade Srbije da postoje konkretni rezultati po pitanju izbornog zakonodavstva, stanja u medijima, naročito kad su u pitanju REM i RTS.</p><p>"Na neki način Evropska komisija daje još jednu šansu novoj vladi sa malo strožijom komunikacijom da se stvari pokrenu. Zato što u Briselu, barem vlada, promišljanje da ipak bez vlade Srbije koja bi uvodila promene, koja bi uvodila izmene koje su potrebne, nemoguće je izaći iz ove situacije u kojoj trenutno javnost, oni koji protestuju, nemaju poverenja ni u neki mogući izborni proces ili u medijsku sliku u Srbiji da je potrebno na neki način imati neki proces koji će dovesti do situacije gde recimo naredni izbori, bili privremeni ili redovni, će biti održani u jednoj atmosferi pod uslovima koje će onda prihvatiti barem većina iz opozicije ali i međunarodna zajednica", navodi analitičar za Zapadni Balkan Adnan Ćerimagić.</p><p>Najčešće pominjana institucija Evropske unije u Srbiji je njen Parlament. Na osnovu broja stanovnika, svaka od 27 država članica ima određeni broj poslanika - najviše dolazi iz Nemačke - 96, a najmanje sa Malte - šest. Evroposlanici se biraju na izborima, na kojima nacionalne stranke kandiduju svoje liste. Na primer, Hrvatskoj sa 3,8 miliona stanovnika pripada 12 poslaničkih mesta, a na izborima prošle godine šest mesta u Evropskom parlamentu dobili su kadrovi vladajućeg HDZ-a. Međutim, tu nije kraj - novoizabrani poslanici zatim na osnovu ideoloških sličnosti biraju jednu od parlamentarnih grupa. Upravo je način funkcionisanja parlamentarnih grupa važan za razumevanje odnosa Evropskog parlamenta sa Srbijom, jer te panevropske grupacije tesno sarađuju sa strankama iz zemalja koje nisu članice.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxD6sfzoUUK4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Trenutno u Evropskom parlamentu ima osam grupa. Najveća među njima je Evropska narodna partija sa 188 poslaničkih mesta, a njen pridruženi član iz Srbije je Srpska napredna stranka. Druga po snazi je grupa Socijalista i demokrata sa 136 poslanika koja u Srbiji ima razvijenu saradnju sa Demokratskom strankom i Strankom slobode i pravde. Tu su i Zeleni i Liberali, koji u Srbiji sarađuju sa Zeleno-levim frontom i Pokretom slobodnih građana.</p><p>Parlament je mesto na kom se debatuje, međutim politiku Unije određuje Evropska komisija. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nekada je bila nemačka ministarka u vladi Angele Merkel, a sada je vodeći kadar Evropske narodne partije. Poslednjih meseci, deo srpske javnosti kritikovao je blag stav Evropske komisije i njenih komesara prema predsedniku Aleksandru Vučiću, a kao razlog navodili su bliskost SNS-a i evropskih narodnjaka, ali i interesovanje Unije, a pre svega Nemačke za srpski litijum.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Brojni evropski mediji izvestili su od studentskoj turi do Strazbura, i tumače je kao simbolično ukazivanje na korupciju u Srbiji. Viši analitičar za Zapadni Balkan u ekspertskoj organizaciji Inicijativa za evropsku stabilnost Adnan Ćerimagić izjavio je da su svi protesti i pojedinačne akcije koji su održani nakon 1. novembra prošle godine, kada se dogodila tragedija u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, ostavili trag u Briselu i Strazburu. Dodao je i da se promenio odnos pojedinih zvaničnika Evropske unije prema studentskim protestima od njihovog početka, pa do sadašnjeg trenutka.</p>
<p>"Prvo pismo koje je komesarka Marta Kos poslala ne samo opoziciji, ljudima koji protestuju, već i akademskoj zajednici i nevladinim organizacijama, one su bile dosta suvoparne. Bile su dosta generične i u sebi to pismo nije imalo ništa konkretno. Sa pritiskom koji je usledio i kroz Evropski parlament, s kojim članovima su se biciklisti sastali, i kroz medijski pritisak i kroz objašnjavanje stvarne situacije u Srbiji i odnosa Evropske komisije, komesarka je u Evropskom parlamentu za vreme svog govora ipak dodatno osnažila, odnosno pojačala kritike i koristila upravo izveštaj Evropske komisije da pocrta neke probleme koji postoje u Srbiji", ističe Ćerimagić.</p>
<p>On kaže i da Evropska unija očekuje od nove Vlade Srbije da postoje konkretni rezultati po pitanju izbornog zakonodavstva, stanja u medijima, naročito kad su u pitanju REM i RTS.</p>
<p>"Na neki način Evropska komisija daje još jednu šansu novoj vladi sa malo strožijom komunikacijom da se stvari pokrenu. Zato što u Briselu, barem vlada, promišljanje da ipak bez vlade Srbije koja bi uvodila promene, koja bi uvodila izmene koje su potrebne, nemoguće je izaći iz ove situacije u kojoj trenutno javnost, oni koji protestuju, nemaju poverenja ni u neki mogući izborni proces ili u medijsku sliku u Srbiji da je potrebno na neki način imati neki proces koji će dovesti do situacije gde recimo naredni izbori, bili privremeni ili redovni, će biti održani u jednoj atmosferi pod uslovima koje će onda prihvatiti barem većina iz opozicije ali i međunarodna zajednica", navodi analitičar za Zapadni Balkan Adnan Ćerimagić.</p>
<p>Najčešće pominjana institucija Evropske unije u Srbiji je njen Parlament. Na osnovu broja stanovnika, svaka od 27 država članica ima određeni broj poslanika - najviše dolazi iz Nemačke - 96, a najmanje sa Malte - šest. Evroposlanici se biraju na izborima, na kojima nacionalne stranke kandiduju svoje liste. Na primer, Hrvatskoj sa 3,8 miliona stanovnika pripada 12 poslaničkih mesta, a na izborima prošle godine šest mesta u Evropskom parlamentu dobili su kadrovi vladajućeg HDZ-a. Međutim, tu nije kraj - novoizabrani poslanici zatim na osnovu ideoloških sličnosti biraju jednu od parlamentarnih grupa. Upravo je način funkcionisanja parlamentarnih grupa važan za razumevanje odnosa Evropskog parlamenta sa Srbijom, jer te panevropske grupacije tesno sarađuju sa strankama iz zemalja koje nisu članice.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxD6sfzoUUK4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Trenutno u Evropskom parlamentu ima osam grupa. Najveća među njima je Evropska narodna partija sa 188 poslaničkih mesta, a njen pridruženi član iz Srbije je Srpska napredna stranka. Druga po snazi je grupa Socijalista i demokrata sa 136 poslanika koja u Srbiji ima razvijenu saradnju sa Demokratskom strankom i Strankom slobode i pravde. Tu su i Zeleni i Liberali, koji u Srbiji sarađuju sa Zeleno-levim frontom i Pokretom slobodnih građana.</p>
<p>Parlament je mesto na kom se debatuje, međutim politiku Unije određuje Evropska komisija. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nekada je bila nemačka ministarka u vladi Angele Merkel, a sada je vodeći kadar Evropske narodne partije. Poslednjih meseci, deo srpske javnosti kritikovao je blag stav Evropske komisije i njenih komesara prema predsedniku Aleksandru Vučiću, a kao razlog navodili su bliskost SNS-a i evropskih narodnjaka, ali i interesovanje Unije, a pre svega Nemačke za srpski litijum.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Srbija

Više od vesti

Srbija i Evropska unija - odnosi komplikovani i kompleksni (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Srbija i Evropska unija - odnosi komplikovani i kompleksni (VIDEO)

Tagovi: