<article>Ovog proleća na pijacama, voće se uglavnom gleda, a manje kupuje. Građani šetaju od tezge do tezge u potrazi za dobrim proizvodom i povoljnom cenom, ali to retko pronalaze.  U anketi koju su sproveli novinari Insajdera građani su rekli da “nikada u životu” nisu videli da kilogram trešanja košta 1100 dinara, da je voće “bez slatkoće”, te istakli da im nije jasno “ko i kako” može da ga plati, jer mu je cena kao da “dolazi iz Zimbabvea, a ne iz Srbije”. Ukazuju i da je većina voća za “normalnog građanina nedostižna” i da su cene u Evropi povoljnije. <a href="https://www.insajder.net/teme/cene-voca-i-povrca-u-srbiji-da-li-su-tresnje-postale-luksuz">Cene</a> trešanja i drugog sezonskog voća ove godine odredili su vremenski uslovi. Mraz i grad koji su početkom proleća pogodili veći deo Srbije uticali su na kvalitet, ali i na količinu roda. Nevremenom je bila zahvaćena i beogradska opština Grocka, koja je poznata po proizvodnji voća. U Grockoj se nalazi i naselje Begaljica, koje je  pre pola veka prozvano za prestonicu jagode zbog velike proizvodnje. Prema rečima naših sagovornika iz ovog mesta - osamdesetih godina je i diktirala cenu ove voćke u svetu. Međutim zbog problema sa navodnjavanjem, poplavama, sušama i gradom, ali i zbog neorganizovanog otkupa, proizvođači voća u ovom kraju okrenuli su se trešnjama, kajsijama i breskvama. Braća Matejić iz Begaljice kojima je jedini izvor prihoda voćarstvo za Insajder su rekli da nažalost ni te voćne vrste ove godine nisu rodile u dovoljnoj meri. “Ovakva godina nikada nije bila sa voćarstvom. Nije normalna cena, može da bude i 5000 kad nema šta da se nabere. Nema trešanja, nema da se nabere”, kaže proizvođač voća Ljuba Matejić.Njegov brat, Milan Matejić kaže i da pravila nema, jer je osim trešnje nevreme oštetilo i drugo voće. Plod kruške od udaraca grada dobio je takozvani “prsten od hladnoće”, ukazuje Matejić i dodaje da je zbog toga kategorije druge klase. “Propali su kruškari, propali su kajsijari, propali su trešnjari, propali su breskvari, da li je bilo u dolinama, da li je bilo na brdu nije imalo pravila. U tih hektar nešto trešanja nemamo da se pošteno moja porodica nahrani, da pojedemo trešnju. Kajsija isto nema ni za džem, šljiva isto nema, višanja nema”, kaže odmahujući glavom Milan Matejić. Deo njihovih voćnjaka je i pod breskvama - od pet hektara, ukazuju Matejići, samo je pedeset do šezdeset ari kao u “normalnim godinama”, zbog čega je sve na “liniji isplativnosti”. “Biće svašta ove godine, da l će da preživimo, da li nećemo, da l će biti krčenja zasada ili ćemo raditi u minusu ove godine najverovatnije…”, saopštava Milan Matejić. Sve učestalije klimatske promene dovele su proizvođače voća pred ozbiljna iskušenja, a tradicionalni načini odbrane od grada i hladnoće više ne daju efikasne rezultate. “Protivgradne rakete su pucali i ovde kod nas, ali je taj oblak zahvatao veliku površinu. Moglo je da prođe katastrofalno, ali nije - koju je udario, udario ju je ili polomio. Grad je bio redak, ali je bio krupan od klikera do oraha”, kaže Milan Matejić. Dodaje i da “nema šanse” da se antifrost sistemi u “ovakvim brdovitim krajevima” sprovedu jer nemaju dovoljnu količinu vode koja je potrebna za njegovo funkcionisanje. A problem predstavlja i pitanje osiguranja u slučaju nepogoda - većina paketa u osnovne rizike ubraja grad, požar i udar groma, ali ne i prolećni i jesenji mraz. “Zvali su me iz osiguravajuće kuće, ja nisam hteo da prihvatim niti bih prihvatio, nisam ja zadovoljan sa njima - ako se prijavi šteta 100 odsto, oni isplaćuju umanjeni deo. Bolje ćuti i trpi”, smatra Milan Matejić. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FIiekXPIe6tA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Osim toga, troškovi održavanja voćnjaka, kažu Matejići, sve su viši zbog rasta cene goriva, ali i cena poljoprivrednih zaštitnih preparata. Tako je i širom Srbije -  ugroženo je sve više porodica koje se bave voćarstvom. novinarka Mina Stojković </article>

Ovog proleća na pijacama, voće se uglavnom gleda, a manje kupuje. Građani šetaju od tezge do tezge u potrazi za dobrim proizvodom i povoljnom cenom, ali to retko pronalaze. &nbsp;
U anketi koju su sproveli novinari Insajdera građani su rekli da “nikada u životu” nisu videli da kilogram trešanja košta 1100 dinara, da je voće “bez slatkoće”, te istakli da im nije jasno “ko i kako” može da ga plati, jer mu je cena kao da “dolazi iz Zimbabvea, a ne iz Srbije”. Ukazuju i da je većina voća za “normalnog građanina nedostižna” i da su cene u Evropi povoljnije.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/teme/cene-voca-i-povrca-u-srbiji-da-li-su-tresnje-postale-luksuz">Cene</a> trešanja i drugog sezonskog voća ove godine odredili su vremenski uslovi. Mraz i grad koji su početkom proleća pogodili veći deo Srbije uticali su na kvalitet, ali i na količinu roda.&nbsp;
Nevremenom je bila zahvaćena i beogradska opština Grocka, koja je poznata po proizvodnji voća. U Grockoj se nalazi i naselje Begaljica, koje je &nbsp;pre pola veka prozvano za prestonicu jagode zbog velike proizvodnje. Prema rečima naših sagovornika iz ovog mesta - osamdesetih godina je i diktirala cenu ove voćke u svetu. Međutim zbog problema sa navodnjavanjem, poplavama, sušama i gradom, ali i zbog neorganizovanog otkupa, proizvođači voća u ovom kraju okrenuli su se trešnjama, kajsijama i breskvama.&nbsp;
Braća Matejić iz Begaljice kojima je jedini izvor prihoda voćarstvo za Insajder su rekli da nažalost ni te voćne vrste ove godine nisu rodile u dovoljnoj meri.&nbsp;
“Ovakva godina nikada nije bila sa voćarstvom. Nije normalna cena, može da bude i 5000 kad nema šta da se nabere. Nema trešanja, nema da se nabere”, kaže proizvođač voća Ljuba Matejić.
Njegov brat, Milan Matejić kaže i da pravila nema, jer je osim trešnje nevreme oštetilo i drugo voće. Plod kruške od udaraca grada dobio je takozvani “prsten od hladnoće”, ukazuje Matejić i dodaje da je zbog toga kategorije druge klase.&nbsp;
“Propali su kruškari, propali su kajsijari, propali su trešnjari, propali su breskvari, da li je bilo u dolinama, da li je bilo na brdu nije imalo pravila. U tih hektar nešto trešanja nemamo da se pošteno moja porodica nahrani, da pojedemo trešnju. Kajsija isto nema ni za džem, šljiva isto nema, višanja nema”, kaže odmahujući glavom Milan Matejić.&nbsp;
Deo njihovih voćnjaka je i pod breskvama - od pet hektara, ukazuju Matejići, samo je pedeset do šezdeset ari kao u “normalnim godinama”, zbog čega je sve na “liniji isplativnosti”.&nbsp;
“Biće svašta ove godine, da l će da preživimo, da li nećemo, da l će biti krčenja zasada ili ćemo raditi u minusu ove godine najverovatnije…”, saopštava Milan Matejić.&nbsp;
Sve učestalije klimatske promene dovele su proizvođače voća pred ozbiljna iskušenja, a tradicionalni načini odbrane od grada i hladnoće više ne daju efikasne rezultate.&nbsp;
“Protivgradne rakete su pucali i ovde kod nas, ali je taj oblak zahvatao veliku površinu. Moglo je da prođe katastrofalno, ali nije - koju je udario, udario ju je ili polomio. Grad je bio redak, ali je bio krupan od klikera do oraha”, kaže Milan Matejić.&nbsp;
Dodaje i da “nema šanse” da se antifrost sistemi u “ovakvim brdovitim krajevima” sprovedu jer nemaju dovoljnu količinu vode koja je potrebna za njegovo funkcionisanje.&nbsp;
A problem predstavlja i pitanje osiguranja u slučaju nepogoda - većina paketa u osnovne rizike ubraja grad, požar i udar groma, ali ne i prolećni i jesenji mraz.&nbsp;
“Zvali su me iz osiguravajuće kuće, ja nisam hteo da prihvatim niti bih prihvatio, nisam ja zadovoljan sa njima - ako se prijavi šteta 100 odsto, oni isplaćuju umanjeni deo. Bolje ćuti i trpi”, smatra Milan Matejić.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FIiekXPIe6tA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Osim toga, troškovi održavanja voćnjaka, kažu Matejići, sve su viši zbog rasta cene goriva, ali i cena poljoprivrednih zaštitnih preparata. Tako je i širom Srbije - &nbsp;ugroženo je sve više porodica koje se bave voćarstvom.&nbsp;
novinarka Mina Stojković&nbsp;

Teme

Dvro puno polodova iz prošlih godina Foto: Ljuba Matejić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

voće

Cene

Više od vesti

Trešnja kao novo crveno zlato: Cena voća dostiže rekorde, a proizvođači na ivici opstanka (VIDEO)

Trešnja kao novo crveno zlato: Cena voća dostiže rekorde, a proizvođači na ivici opstanka (VIDEO)

Tagovi: