<article>"Zoran Đinđić je bio čovek akcije zasnovane na znanju, na kompetenciji, umeo je da okupi stručne ljude, umeo je da napravi neku kadrovsku strukturu i mislim da je tu jako puno onoga što od njega možemo da naučimo. Uvek me je fasciniralo kod toga da kad mu kažete da postoji neki problem, on pita da li imaš rešenje ili predlog kako da se to reši. To je, dakle, Zoranova zaostavština. Moramo naći rešenja“, objašnjava Nataša Vučković za Marker.Kako dodaje, njen utisak je da srpsko društvo "stalno ima pomake unazad i unapred“, ali da progresivni periodi "dobijaju mali deo istorijskog vremena“. "Strašno je važno da to kratko vreme koje obično imaju na raspolaganju, dobro iskoriste i da reforme dobro sprovedu. Jako je puno bilo izazova pred Đinđićem. Mi smo imali tada i saradnju sa Haškim tribunalom, zajednica Srbije i Crne Gore se praktično raspadala, zatekao je praznu kasu, penzije se nisu isplaćivale, nismo ni znali da postoje ugovori da se isplaćuju bankama, niko nije koristio račune. To su bili ogromni izazovi i zadaci. Đinđić je imao ogromnu energiju i veliko znanje, pre svega da okupi ljude koji s njim mogu da rade, a s druge strane imao jasan pravac“, kaže Vučković.Na pitanje šta se promenilo za 20 godina, ona izdvaja nekoliko stvari za koje kaže da su "nepovratno otišle u prošlost“. "To je jedno uverenje da mi moramo da idemo putem demokratije, putem jednog modernog, održivog razvoja, da je nama mesto u Evropi, da moramo da imamo jake institucije. Nismo u toj Evropi, još uvek smo daleko od nje", kaže ona. Ipak, kako navodi, neke ideje Zorana Đinđića su ostale "duboko ukorenjene", koje se, smatra, najbolje vide u poslednjih nekoliko meseci."On je strašno verovao u pojedinca i snagu pojedinca - da može da promeni sudbinu, ne samo svoju, nego i svoje porodice, i svog komšiluka, svoje zajednice, kolektiva u kojem radi, dakle, verovao je u tu snagu građanina, s jedne strane, i verovao je u kolektivnu akciju“, objašnjava Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju za Marker.Dodaje da je nakon pada Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine stanje u zemlji bilo takvo da nisu postojale nikakve institucije."Niste tokom tog vremena mogli da razvijate nikakve institucije, niti je Miloševiću do toga bilo stalo. Mi smo zatekli takvo jedno neinstitucionalno stanje 2000. godine i sad kad treba sve da počnete da razvijate to je vrlo teško i stvari se razvijaju vrlo sporo“ kaže ona.Na pitanje kakvu poruku šalju nekadašnji pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO) koji su došli juče u Pionirski park da, kako su naveli, pruže podršku studentima koji su protiv studentskih blokada, Nataša Vučković kaže da ne misli da su došli svojom voljom."Mislim da je tu pre svega reč o jednoj režiji, jednog, da tako kažem, kontramitinga koji se priprema u odnosu na planirani veliki zbor, veliki događaj 15. marta. Ono što se meni čini da je to jedna vrlo uvredljiva i nepristojna pojava od strane onih koji to organizuju, s jedne strane, a s druge strane ne možemo se oteti utisku da je to jedna poruka zastrašivanja. Kao što smo imali JSO pre 22 godine, tako JSO opet danas tu. Ovo je samo podsćanje na to koja je bila njihova uloga i eto oni su danas ponovo tu. Dakle, to je uvredljivo i nepristojno u najmanju ruku, a nadam se da se neće pokazati zaista kao opasno 15. marta“, kaže Nataša Vučković za Marker.Kako kaže, smatra da će se politička pozadina za ubistvo premijera Zorana Đinđića "teško saznati“. "Politička pozadina se izučava i istražuje, čini mi se, na osnovu toga ko je imao koristi od toga što je on ubijen, od njegovog ubistva. Dakle, šta se desilo posle toga? Posle toga su reforme u Srbiji zastale. Posle toga je Srbija krenula jednim vrlo sporim putem. I mnoge stvari su se vratile unazad. Čini mi se da je, na kraju krajeva, taj jedan dvojac koji je bio negde planiran da postoji kao vodeća struktura u demokratskoj Srbiji, partija desnog centra, što je bio DSS Koštunice i DS, kao partija levog centra koji su trebali da imaju tu neku ravnotežu u opoziciji i vlasti, to je takođe rastureno i mi smo ušli u jedan period zaista drugačije političke situacije. Dakle, mislim da se jako mnogo toga promenilo njegovim ubistvom“, zaključuje Nataša Vučković u Markeru.Izvor: Insajder</article>

"Zoran Đinđić je bio čovek akcije zasnovane na znanju, na kompetenciji, umeo je da okupi stručne ljude, umeo je da napravi neku kadrovsku strukturu i mislim da je tu jako puno onoga što od njega možemo da naučimo. Uvek me je fasciniralo kod toga da kad mu kažete da postoji neki problem, on pita da li imaš rešenje ili predlog kako da se to reši. To je, dakle, Zoranova zaostavština. Moramo naći rešenja“, objašnjava Nataša Vučković za Marker.
Kako dodaje, njen utisak je da srpsko društvo "stalno ima pomake unazad i unapred“, ali da progresivni periodi "dobijaju mali deo istorijskog vremena“. 
"Strašno je važno da to kratko vreme koje obično imaju na raspolaganju, dobro iskoriste i da reforme dobro sprovedu. Jako je puno bilo izazova pred Đinđićem. Mi smo imali tada i saradnju sa Haškim tribunalom, zajednica Srbije i Crne Gore se praktično raspadala, zatekao je praznu kasu, penzije se nisu isplaćivale, nismo ni znali da postoje ugovori da se isplaćuju bankama, niko nije koristio račune. To su bili ogromni izazovi i zadaci. Đinđić je imao ogromnu energiju i veliko znanje, pre svega da okupi ljude koji s njim mogu da rade, a s druge strane imao jasan pravac“, kaže Vučković.
Na pitanje šta se promenilo za 20 godina, ona izdvaja nekoliko stvari za koje kaže da su "nepovratno otišle u prošlost“. 
"To je jedno uverenje da mi moramo da idemo putem demokratije, putem jednog modernog, održivog razvoja, da je nama mesto u Evropi, da moramo da imamo jake institucije. Nismo u toj Evropi, još uvek smo daleko od nje", kaže ona. 
Ipak, kako navodi, neke ideje Zorana Đinđića su ostale "duboko ukorenjene", koje se, smatra, najbolje vide u poslednjih nekoliko meseci.
"On je strašno verovao u pojedinca i snagu pojedinca - da može da promeni sudbinu, ne samo svoju, nego i svoje porodice, i svog komšiluka, svoje zajednice, kolektiva u kojem radi, dakle, verovao je u tu snagu građanina, s jedne strane, i verovao je u kolektivnu akciju“, objašnjava Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju za Marker.
Dodaje da je nakon pada Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine stanje u zemlji bilo takvo da nisu postojale nikakve institucije.
"Niste tokom tog vremena mogli da razvijate nikakve institucije, niti je Miloševiću do toga bilo stalo. Mi smo zatekli takvo jedno neinstitucionalno stanje 2000. godine i sad kad treba sve da počnete da razvijate to je vrlo teško i stvari se razvijaju vrlo sporo“ kaže ona.
Na pitanje kakvu poruku šalju nekadašnji pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO) koji su došli juče u Pionirski park da, kako su naveli, pruže podršku studentima koji su protiv studentskih blokada, Nataša Vučković kaže da ne misli da su došli svojom voljom.
"Mislim da je tu pre svega reč o jednoj režiji, jednog, da tako kažem, kontramitinga koji se priprema u odnosu na planirani veliki zbor, veliki događaj 15. marta. Ono što se meni čini da je to jedna vrlo uvredljiva i nepristojna pojava od strane onih koji to organizuju, s jedne strane, a s druge strane ne možemo se oteti utisku da je to jedna poruka zastrašivanja. Kao što smo imali JSO pre 22 godine, tako JSO opet danas tu. Ovo je samo podsćanje na to koja je bila njihova uloga i eto oni su danas ponovo tu. Dakle, to je uvredljivo i nepristojno u najmanju ruku, a nadam se da se neće pokazati zaista kao opasno 15. marta“, kaže Nataša Vučković za Marker.
Kako kaže, smatra da će se politička pozadina za ubistvo premijera Zorana Đinđića "teško saznati“. 
"Politička pozadina se izučava i istražuje, čini mi se, na osnovu toga ko je imao koristi od toga što je on ubijen, od njegovog ubistva. Dakle, šta se desilo posle toga? Posle toga su reforme u Srbiji zastale. Posle toga je Srbija krenula jednim vrlo sporim putem. I mnoge stvari su se vratile unazad. Čini mi se da je, na kraju krajeva, taj jedan dvojac koji je bio negde planiran da postoji kao vodeća struktura u demokratskoj Srbiji, partija desnog centra, što je bio DSS Koštunice i DS, kao partija levog centra koji su trebali da imaju tu neku ravnotežu u opoziciji i vlasti, to je takođe rastureno i mi smo ušli u jedan period zaista drugačije političke situacije. Dakle, mislim da se jako mnogo toga promenilo njegovim ubistvom“, zaključuje Nataša Vučković u Markeru.
Izvor: Insajder

Teme

Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Zoran Đinđić

Nataša Vučković

Više od vesti

Vučković za Marker: Đinđić verovao u snagu pojedinca i kolektivnu akciju, pojavljivanje JSO pokušaj zastrašivanja pred 15. mart (VIDEO)

Vučković za Marker: Đinđić verovao u snagu pojedinca i kolektivnu akciju, pojavljivanje JSO pokušaj zastrašivanja pred 15. mart (VIDEO)

Tagovi: