<article><p>Autizam, neurorazvojni poremećaj ili poremećaj iz spektra autizma (ASAD), često je predmet zabluda i dezinformacija. Razumevanje činjenica i razbijanje mitova ključno je za pružanje adekvatne podrške i osobama sa autizmom i njihovim porodicama.</p><p>Svetski dan osoba sa autizmom obeležava se 2. aprila. Iako se o autizmu priča neuporedivo više nego pre, a najviše pomenutog datuma, to nije dovoljno. Osobe sa autizmom prepuštena su svojim najbližima. Država ne pomaže ni u lečenju, odnosno brojnim terapijama koje mogu ublažiti simptome, ni u olakšavanju života roditeljima. Usled odsustva sistemske podrške i usklađenosti zdravstvene i socijalne zaštite, teret pada isključivo na porodicu, zbog čega su roditelji primorani da podele uloge, pa najčešće jedan zarađuje, a drugi se stara o detetu.</p><p>Autizam se definiše kao razvojno organsko oštećenje mozga koje se manifestuje kao nemogućnost razvoja govora i ostalih oblika društvene komunikacije.</p><p>Iako se kao zaseban sindrom posmatra od druge polovine XX veka, simptomi su opisivani čak dva veka ranije.</p><p>Reč <i>autizam</i> uveo je švajcarski psihijatar Eugen Bleuler 1910. godine definišući simptome šizofrenije. Naziv potiče od grčke reči “autós“ koja označava morbidno divljenja samom sebi, odnosno povlačenje pacijenta u svoje maštarije, protiv kojih svaki spoljni uticaj postaje nepodnošljiva smetnja.</p><p>Sve je više dece kojoj je dijagnostifikovan autizam. Simptomi se obično javljaju tokom ranog detinjstva, između prve i treće godine. Traje do kraja života. Po učestalosti je treći nasledni razvojni poremećaj, odmah iza intelektualne ometenosti i cerebralne paralize. Statistika pokazuje da je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica i da nema veze sa socijalnim i ekonomskim statusom, kao ni sa rasnom pripadnošću. Može se desiti bilo kome.</p><p>Iako je autizam najviše istraživan psihijatrijski sindrom, uzrok je i dalje nepoznat.</p><p>Smatra se da genetika ima važnu ulogu, a u faktore rizika spadaju i neki medicinski problemi, komplikacije u toku trudnoće, zagađena okolina ili izloženost hemikalijama koje mogu izazvati oštećenje mozga.</p><p>Ispoljava se kroz probleme u govoru, mišljenju, čulnom opažanju i nesnalaženju u socijalnim situacijama. Zbog toga osobe sa autizmom razvijaju drugačiji odnos i ponašanje prema spoljašnjem svetu.</p><p>Lek za ovaj neurorazvojni poremećaj ne postoji, mada izvesni tretmani mogu da povećaju sposobnost deteta za razvoj i učenje novih veština. Roditelji se snalaze kako znaju i umeju, o svom trošku. Mnogo uče i jedni od drugih kroz razne potkaste i udruženja, a trude se da edukuju i one koji nisu direktno uključeni u problem.</p><p>Zablude su brojne, a samo neke od njih su da su deca sa autizmom nevaspitana sa problemima u ponašanju, da je to bolest, da nastaje kod dece kojoj roditelji nisu dovoljno posvećeni, zbog emocionalne lišenosti i stresa...</p><p>Novi TABU iz različitihh uglova, rašćišćava zablude o autizmu koje se prećutkuju i šire dalje bez ikakvih barijera. Gosti Milana Nikolića su prof. dr Nenad Glumbić - redovni profesor FASPER, doc. dr Violeta Nestorov - defektolog i psihomotorni terapeut i Nataša Vujičić Buzurović - majka dečaka sa autizmom.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fp%2FDIlNEkgu5EW%2F&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>MTS 122, SBB 22, Supernova 22, Total TV 22, Yettel 11.</h2><h2>Tabu, petak u 21.00, na Insajder televiziji.</h2><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Autizam, neurorazvojni poremećaj ili poremećaj iz spektra autizma (ASAD), često je predmet zabluda i dezinformacija. Razumevanje činjenica i razbijanje mitova ključno je za pružanje adekvatne podrške i osobama sa autizmom i njihovim porodicama.</p>
<p>Svetski dan osoba sa autizmom obeležava se 2. aprila. Iako se o autizmu priča neuporedivo više nego pre, a najviše pomenutog datuma, to nije dovoljno. Osobe sa autizmom prepuštena su svojim najbližima. Država ne pomaže ni u lečenju, odnosno brojnim terapijama koje mogu ublažiti simptome, ni u olakšavanju života roditeljima. Usled odsustva sistemske podrške i usklađenosti zdravstvene i socijalne zaštite, teret pada isključivo na porodicu, zbog čega su roditelji primorani da podele uloge, pa najčešće jedan zarađuje, a drugi se stara o detetu.</p>
<p>Autizam se definiše kao razvojno organsko oštećenje mozga koje se manifestuje kao nemogućnost razvoja govora i ostalih oblika društvene komunikacije.</p>
<p>Iako se kao zaseban sindrom posmatra od druge polovine XX veka, simptomi su opisivani čak dva veka ranije.</p>
<p>Reč <i>autizam</i> uveo je švajcarski psihijatar Eugen Bleuler 1910. godine definišući simptome šizofrenije. Naziv potiče od grčke reči “autós“ koja označava morbidno divljenja samom sebi, odnosno povlačenje pacijenta u svoje maštarije, protiv kojih svaki spoljni uticaj postaje nepodnošljiva smetnja.</p>
<p>Sve je više dece kojoj je dijagnostifikovan autizam. Simptomi se obično javljaju tokom ranog detinjstva, između prve i treće godine. Traje do kraja života. Po učestalosti je treći nasledni razvojni poremećaj, odmah iza intelektualne ometenosti i cerebralne paralize. Statistika pokazuje da je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica i da nema veze sa socijalnim i ekonomskim statusom, kao ni sa rasnom pripadnošću. Može se desiti bilo kome.</p>
<p>Iako je autizam najviše istraživan psihijatrijski sindrom, uzrok je i dalje nepoznat.</p>
<p>Smatra se da genetika ima važnu ulogu, a u faktore rizika spadaju i neki medicinski problemi, komplikacije u toku trudnoće, zagađena okolina ili izloženost hemikalijama koje mogu izazvati oštećenje mozga.</p>
<p>Ispoljava se kroz probleme u govoru, mišljenju, čulnom opažanju i nesnalaženju u socijalnim situacijama. Zbog toga osobe sa autizmom razvijaju drugačiji odnos i ponašanje prema spoljašnjem svetu.</p>
<p>Lek za ovaj neurorazvojni poremećaj ne postoji, mada izvesni tretmani mogu da povećaju sposobnost deteta za razvoj i učenje novih veština. Roditelji se snalaze kako znaju i umeju, o svom trošku. Mnogo uče i jedni od drugih kroz razne potkaste i udruženja, a trude se da edukuju i one koji nisu direktno uključeni u problem.</p>
<p>Zablude su brojne, a samo neke od njih su da su deca sa autizmom nevaspitana sa problemima u ponašanju, da je to bolest, da nastaje kod dece kojoj roditelji nisu dovoljno posvećeni, zbog emocionalne lišenosti i stresa...</p>
<p>Novi TABU iz različitihh uglova, rašćišćava zablude o autizmu koje se prećutkuju i šire dalje bez ikakvih barijera. Gosti Milana Nikolića su prof. dr Nenad Glumbić - redovni profesor FASPER, doc. dr Violeta Nestorov - defektolog i psihomotorni terapeut i Nataša Vujičić Buzurović - majka dečaka sa autizmom.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fp%2FDIlNEkgu5EW%2F&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen=""></iframe></div></div></div>
<h2>MTS 122, SBB 22, Supernova 22, Total TV 22, Yettel 11.</h2>
<h2>Tabu, petak u 21.00, na Insajder televiziji.</h2>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

tv-najava

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

TV najava

TV najava: Tabu - Zablude o autizmu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation